https://sputnikportal.rs/20240403/knjiga-dragomira-bondzica-ruski-emigranti-profesori-beogradskog-univerziteta-marija-jakovljevic-1170655299.html
Књига Драгомира Бонџића: Руски емигранти професори Београдског универзитета
Књига Драгомира Бонџића: Руски емигранти професори Београдског универзитета
Sputnik Србија
Књига историчара Драгомира Бонџића „Руски емигранти професори Београдског универзитета“објављена је недавно у заједничком издању „Архипелага“ и Института за... 03.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-03T13:00+0200
2024-04-03T13:00+0200
2024-04-03T13:00+0200
култура
култура
култура – вести
књига
архипелаг
руси
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/03/1170654471_0:63:946:595_1920x0_80_0_0_340f9eb4aa22c3e47f35a7831b3a03b5.jpg
Књига „Руски емигранти професори Београдског универзитета“ је историографска студија о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори Београдског универзитета.Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима се налазе и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, међу њима и Краљевину Југославију.Неки од тих емиграната постаће најпознатији професори Београдског универзитета на коме ће предавати годинама и деценијама.Напунише у туђини књигама универзитетеАутор књигу започиње мотоом преузетим из „Романа о Лондону“ Милоша Црњанског: „...А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао...“.Драгомир Бонџић у предговору књиге наводи да је детаљно приказао долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима:„Потом је детаљно и аналитички представљена бројност и структура руских емиграната наставника и помоћног наставног особља на Београдском универзитету у целом периоду од доласка првих емиграната 1919. до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен научни, стручни и друштвени, политички и културни живот руских емиграната наставника Универзитета у периоду Краљевине Југославије, затим њихов живот и рад и страдање током Другог светског рата, а на крају живот и рад у социјалистичком периоду, научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. Века“.Јединствена књига о недовољно истраженој темиПрви део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и о њиховој улози у развоју Београдског универзитета између два светска рата.Аутор се бави судбином руских емиграната професора Београдског универзитета у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после Другог светског рата.Неки од њих ће у новим политичким околностима бити принуђени да напусте Београдски универзитет или чак да напусте тадашњу Југославију и оду даље на Запад.Други део књиге чине биографски портрети руских емиграната професора Београдског универзитета (Филозофски факултет, Правни факултет, Технички факултет, Богословски факултет, Пољопривредно-шумарски факултет, Медицински факултет, Фармацеутски факултет, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици који су у то време били у саставу Београдског универзитета).„Руски емигранти професори Београдског универзитета“ је јединствена књига о недовољно истраженој теми.У овој књизи добијамо важну реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију једне интелектуалне историје и реконструкцију историје једне земље.Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.Објавио је осам монографија, међу којима су „Београдски универзитет 1944–1952“, „Универзитет у социјализму: високо школство у Србији 1950–1960“, „Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960“ и „Између амбиција и илузија. Нуклеарна политика Југославије 1945–1990“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, култура – вести, књига, архипелаг, руси
култура, култура – вести, књига, архипелаг, руси
Књига Драгомира Бонџића: Руски емигранти професори Београдског универзитета
Књига историчара Драгомира Бонџића „Руски емигранти професори Београдског универзитета“објављена је недавно у заједничком издању „Архипелага“ и Института за савремену историју из Београда у едицији „Време и прича“.
Књига „Руски емигранти професори Београдског универзитета“ је историографска студија о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори Београдског универзитета.
Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима се налазе и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, међу њима и Краљевину Југославију.
Неки од тих емиграната постаће најпознатији професори Београдског универзитета на коме ће предавати годинама и деценијама.
Напунише у туђини књигама универзитете
Аутор књигу започиње мотоом преузетим из „Романа о Лондону“ Милоша Црњанског: „...А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао...“.
Драгомир Бонџић у предговору књиге наводи да је детаљно приказао долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима:
„Потом је детаљно и аналитички представљена бројност и структура руских емиграната наставника и помоћног наставног особља на Београдском универзитету у целом периоду од доласка првих емиграната 1919. до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен научни, стручни и друштвени, политички и културни живот руских емиграната наставника Универзитета у периоду Краљевине Југославије, затим њихов живот и рад и страдање током Другог светског рата, а на крају живот и рад у социјалистичком периоду, научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. Века“.
Јединствена књига о недовољно истраженој теми
Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и о њиховој улози у развоју Београдског универзитета између два светска рата.
Аутор се бави судбином руских емиграната професора Београдског универзитета у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после Другог светског рата.
Неки од њих ће у новим политичким околностима бити принуђени да напусте Београдски универзитет или чак да напусте тадашњу Југославију и оду даље на Запад.
Други део књиге чине биографски портрети руских емиграната професора Београдског универзитета (Филозофски факултет, Правни факултет, Технички факултет, Богословски факултет, Пољопривредно-шумарски факултет, Медицински факултет, Фармацеутски факултет, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици који су у то време били у саставу Београдског универзитета).
„Руски емигранти професори Београдског универзитета“ је јединствена књига о недовољно истраженој теми.
У овој књизи добијамо важну реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију једне интелектуалне историје и реконструкцију историје једне земље.
Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.
Објавио је осам монографија, међу којима су „Београдски универзитет 1944–1952“, „Универзитет у социјализму: високо школство у Србији 1950–1960“, „Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960“ и „Између амбиција и илузија. Нуклеарна политика Југославије 1945–1990“.
