Ово су истински „незнани“ јунаци Србије у постхуманом времену лажи
18:41 03.04.2024 (Освежено: 16:19 04.04.2024)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Јунаци без плашта и хероји без маски, наши суграђани, свакодневни, „обични“ људи поред којих пролазимо сваки дан на улици, сакупили су се данас у Скупштини Београда где су им уручене „српске легије части“, у једној од, „најлепших, најдирљивијих и најчаробнијих акција“ данашњице.
Овако песник и академик Матија Бећковић описује доделу плакета при манифестацији „Најплеменитији подвиг године“ коју „Вечерње новости“ организују 61. годину за редом. Златне, сребрне, појединачне и колективне плакете за дела чојства, јунаштва, племенитости и несебичности посебно је значајно у, како нам Бећковић каже, овом „нехуманом, постистинитом и постморалном времену“.
Сви су народи тражили одговор на питање ко је њихов највећи јунак и сви су се на крају сложили да је то незнани јунак. Тај је нешто учинио шта људи не знају и шта само Бог зна. У овој акцији „Вечерњих новости“ за најплеменитији подвиг године, појављују се све сами незнани јунаци. Ни они сами нису знали да су способни да направе такав подвиг. Можда само један секунд пре него што су се одлучили на такав гест нису ни слутили да су за то способни, а онда су себе надмашили и винули се небу под облаке, рекао је Бећковић за Спутњик.
Награда Вечерњих новости „Најплеменитији подвиг године“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Гроб битнији од куће
Једни од јунака данашњице и носиоци златне плакете за најплеменитији појединачан подвиг су браћа Милош и Стефан са Косова. Њихов једини грех је био тај што су Срби. Враћајући се уочи прошлог Божића са бадњаком кући, на њих је припадник тзв. Косовске безбедносне службе пуцао из кола у покрету. Милош, који је тада имао 21 годину, погођен је у шаку, док је дванаестогодишњи Стефан погођен у раме.
Они су данас живи, здрви и насмејани, а ове године су поново ишли у бадњаке. Милошев отац, Звонко Стојановић, рекао је за Спутњик да је врло добро свестан и времена и места у којем живи са својом породицом, али да искрено није могао ни да замисли да ће се тако нешто десити.
Звонко се у тренутку када је пуцано на Милоша и Стефана налазио у дворишту своје куће. Зазвонио му је телефон и речено му је да дође до амбуланте јер му је син тамо. Тих десетак, петнаест минута колико има од куће Стојановића до амбуланте, каже Звонко, били су му најдужи и најтежи у животу. Ипак, идеја да се одселе са Косова и из Готовуше крај Штрпца, не долази у обзир.
Сузе Стефана Стојановића из Готовуше код Штрпца добитника Златне плакете за дечји подвиг
© Sputnik /
Лола Ђорђевић
Цитирао бих само нашег пријатеља, глумца Милана Васића, који је рођен у Косовској Каменици. Он је рекао да си, ако немаш кућу – бескућник, али ако немаш свој гроб, е онда као да ниси ни постојао. Значи ни једног момента нисмо покушавали или мислили да одемо одатле, јер су нам ту дедови и прадедови, а ту је и нама место, ту припадамо, изјавио је Звонко Стојановић за Спутњик.
Каже да је захвалан Богу што је све испало како је испало, јер је могло далеко горе да се заврши, о чему не жели ни да размишља и да је битно децу учити чојству и јунаштву. Звонко је завршио разговор са Спутњиком са осмехом на лицу и речима „живот се наставља нормалним током“, као да му неко из чиста мира није пуцао на сина и као да не живи на месту где је живот све само не „нормалан“.
У свету постоји једно царство
Двадесет четири сата, петнаесторо деце и један професор математике је све што је потребно да се сагради кућа. Издвојено одељење Основне школе „Миле Дубљевић“ из Боговође у Лајковцу, предвођено наставником Иваном Живановићем, саградило је кућу за својих петоро пријатеља из ромског насеља Палеж, надомак Пепељевца. Петоро браће и сестара живи без мајке и са болесним оцем, а двојица најстарије браће, поред школе, зарађују за живот себи и својој породици.
На идеју смо дошли захваљујући нашем наставнику математике. Он нам је предложио да другарима обезбедимо кров над главом јер нису имали неопходне услове за живот и онда смо сви то применили и изградили кућу. Надам се да ће бити још много више оваквих акција, рекла је ученица осмог разреда Наталија Костић.
Ученици издвојеног одељења у Боговађи ОШ "Миле Дубљевић" у Лајковцу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Иван Живановић каже да је саграђени објекат мали димензијама, али да је за децу огроман. Једни су добили кров над главом, а други су показали да су тако мали већ постали велики и добили су једну велику животну лекцију. Дружина основаца из Боговође предвођена наставником Живковићем већ планира свој наредни подухват који не желе да објаве пре него што се реализује, али истичу да се „не можемо овде зауставити“.
Списак је дугачак
Списак оних који заслужују признање и наклон због своје несебичности свакако је дугачак. Поред Стефана, Милоша и ђака наставника Живановића, златну плакету су добили и ватрогасци-спасиоци МУП Србије који су отишли у мисију спасавања након што је разорни земљотрес погодио Турску. Њих 45 уз помоћ службеног пса Зигија проводили су дане и ноћи у потрази за преживелима, ризикујући и свој живот.
Признање за најплеменитији колективни подвиг уручено је ватрогасцима-спасиоцима МУП Србије. Уручењу награде присуствовао је и пас Зиги.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ту је и самохрана мајка и припадница „Кобри“ Тамара Моровић, која је део своје јетре донирала колеги оболелом од аутоимуне болести, а постхумно је одликован и дечак-херој Милан Стевановић који се удавио покушавајући да извуче из воде и спасе свог најбољег друга непливача.
Не треба изоставити ни Српски културно-информативни центар ,,Спона" из Скопља, који пуних 18 година учвршћује везе између Срба из Северне Македоније и матице. Од засеока Јосифова, Марвинаца на крајњем југу, преко Скопске Црне Горе, Старог Нагоричана, Љубодрага, Табановаца... Срби из Северне Македоније одржавају везе са својим сународницима из Србије, а ,,Спона" помаже и децу са Косова, због чега је сребрна плакета уручена и Милутину Станчићу.
Златну плакету за појединачни подвиг примила је Тамара Моровић (42), припадница елитне јединице "Кобре" Војске Србије, која је донирала део јетре у жељи да спасе живот свом колеги Душану Кусковском, оболелом од аутоимуне болести.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
За све набројане, као и за десеторо добитника сребрне плакете, подељене су награде, док је за све остале награда та што имамо привилегију да се зовемо сународницима, познаницима, комшијама, пријатељима, рођацима оваквих несебичних „незнаних јунака“ велике храбрости и још већег срца.
Добитници признања "Најплеменитији подвиг године"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
