https://sputnikportal.rs/20240405/iako-traje-vec-12-hiljada-godina-za-geologe-ovo-razdoblje---ne-postoji-1170750390.html
Иако траје већ 12 хиљада година, за геологе ово раздобље - не постоји
Иако траје већ 12 хиљада година, за геологе ово раздобље - не постоји
Sputnik Србија
У свету геологије дошло је до великог обрта када је светско референтно тело, након деценије расправа, коначно одлучило да антропоцен, раздобље које карактеришу... 05.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-05T18:47+0200
2024-04-05T18:47+0200
2024-04-05T18:47+0200
наука и технологија
наука
геологија
земља
човек
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1e/1163080895_0:256:2731:1792_1920x0_80_0_0_9ca8c2ad81609453e530dd97801fcc38.jpg
У свету геологије дошло је до великог обрта када је светско референтно тело, након деценија расправа, коначно одлучило да антропоцен, раздобље које карактеришу трагови људске присутности на планети, неће признати као посебно раздобље у геолошкој историји Земље.Иако је несумњив утицај људских активности, попут вртоглавог пораста ефекта стаклене баште, ширења микропластике и осталих загађења, до масовног изумирања врста, то ипак не значи да смо изашли из холоцена, постојећег геолошког раздобља које је почело пре 12.000 година завршетком задњег леденог доба, објавила је Међународна унија геолошких наука (ИУГС), преносе хрватски медији.На ову одлуку не постоји право жалбе.Нису испуњени технички критеријуми Године 2009. основана је радна група научника која је требала да утврди у коликој је мери човечанство променило (или није) геолошка раздобља.У јулу 2023., након готово 15 година проучавања расположивих података, чланови групе одабрали су језеро Крафорд близу Торонта у Канади као глобално референтно место за почетак антропоцена.Слојевити седименти на дну тог малог воденог тела површине једног квадратног километра крцати су микропластиком, пепелом од сагоревања нафте и угља и трагова радиоактивних падавина, што је најбољи доказ да се отворило ново поглавље у геолошкој историји Земље, закључили су научници.Међутим, знали су да је неизвесно да ли ће ИУГС признати постојање антропоцена, с обзиром на то да бројни реномирани геолози верују да технички критеријуми за увођење новог геолошког раздобља нису испуњени.Гласање је одржано у пододбору моћне Међународне комисије за стратиграфију (ИЦС), тела ИУГС-а одговорног за методичну поделу 4,6 милијарди година историје Земље на геолошке ере, раздобља и епохе.Од 19 чланова одбора који су гласали, 12 их је било против увођења атропоцена као новог геолошког раздобља.Пропуштена приликаНема дилеме да је "доба човека" донело дубоке глобалне промене, слаже се Ерл Елис, научник који критикује предлог о антропоцену.Мартин Хед, професор научних студија о Земљи на Универзитету Брок у Канади и заговорник антропоцена, казао је да постоји "безброј геолошких знакова" нове ере.Чињеница да је ИУГС одбио да призна антропоцен као посебно раздобље у геолошкој историји Земље "пропуштена је прилика да се препозна и подржи једноставна стварност, односно да је наша планета напустила своје природно стање функционисања средином 20. века", рекао је за АФП.Погледајте и:
земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, геологија, земља, човек, друштво
наука, геологија, земља, човек, друштво
Иако траје већ 12 хиљада година, за геологе ово раздобље - не постоји
У свету геологије дошло је до великог обрта када је светско референтно тело, након деценије расправа, коначно одлучило да антропоцен, раздобље које карактеришу трагови људског присуства на планети, неће признати као посебно раздобље у геолошкој историји Земље.
У свету геологије дошло је до великог обрта када је светско референтно тело, након деценија расправа, коначно одлучило да антропоцен, раздобље које карактеришу трагови људске присутности на планети, неће признати као посебно раздобље у геолошкој историји Земље.
Иако је несумњив утицај људских активности, попут вртоглавог пораста ефекта стаклене баште, ширења микропластике и осталих загађења, до масовног изумирања врста, то ипак не значи да смо изашли из холоцена, постојећег геолошког раздобља које је почело пре 12.000 година завршетком задњег леденог доба, објавила је Међународна унија геолошких наука (ИУГС),
преносе хрватски медији.
На ову одлуку не постоји право жалбе.
Нису испуњени технички критеријуми
Године 2009. основана је радна група научника која је требала да утврди у коликој је мери човечанство променило (или није) геолошка раздобља.
У јулу 2023., након готово 15 година проучавања расположивих података, чланови групе одабрали су језеро Крафорд близу Торонта у Канади као глобално референтно место за почетак антропоцена.
Слојевити седименти на дну тог малог воденог тела површине једног квадратног километра крцати су микропластиком, пепелом од сагоревања нафте и угља и трагова радиоактивних падавина, што је најбољи доказ да се отворило ново поглавље у геолошкој историји Земље, закључили су научници.
Међутим, знали су да је неизвесно да ли ће ИУГС признати постојање антропоцена, с обзиром на то да бројни реномирани геолози верују да технички критеријуми за увођење новог геолошког раздобља нису испуњени.
Гласање је одржано у пододбору моћне Међународне комисије за стратиграфију (ИЦС), тела ИУГС-а одговорног за методичну поделу 4,6 милијарди година историје Земље на геолошке ере, раздобља и епохе.
Од 19 чланова одбора који су гласали, 12 их је било против увођења атропоцена као новог геолошког раздобља.
Нема дилеме да је "доба човека" донело дубоке глобалне промене, слаже се Ерл Елис, научник који критикује предлог о антропоцену.
„Али нема потребе да се успостави чврста граница. То једноставно није најважније питање“, рекао је Елис, професор географије на Универзитету Мериленд.
Мартин Хед, професор научних студија о Земљи на Универзитету Брок у Канади и заговорник антропоцена, казао је да постоји "безброј геолошких знакова" нове ере.
Чињеница да је ИУГС одбио да призна антропоцен као посебно раздобље у геолошкој историји Земље "пропуштена је прилика да се препозна и подржи једноставна стварност, односно да је наша планета напустила своје природно стање функционисања средином 20. века", рекао је за АФП.
