https://sputnikportal.rs/20240407/otvara-se-pukotina-u-nato--vazna-vest-za-slobodarski-svet-stize-iz-slovacke-1170843531.html
Отвара се пукотина у НАТО – Важна вест за слободарски свет стиже из Словачке
Отвара се пукотина у НАТО – Важна вест за слободарски свет стиже из Словачке
Sputnik Србија
Избор Петера Пелегринија за председника Словачке добра је вест за читав слободарски свет. Јер у НАТО-у је настала још једна пукотина. Овај избор приближава... 07.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-07T15:24+0200
2024-04-07T15:24+0200
2024-04-07T15:24+0200
свет
свет
свет – политика
словачка
избори
роберт фицо
стеван гајић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/07/1170827057_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_79632118cb36141d69c9a0762632e687.jpg
Након Пелегринијевог избора, Вишеградска четворка дефинитивно је подељена – Пољска и Чешка налазе се, свака из својих разлога, под шапом НАТО-а, док се са друге стране налазе Словачка и Мађарска, наводи др Стеван Гајић, гостујући професор Московског државног института за међународне односе (МГИМО) и научни сарадник Института за европске студије.Иако је новоизабрани председник, а некадашњи премијер Словачке, након што је сазнао да је победио изјавио да неће бити радикалног заокрета у спољној политици и да ће његова земља остати „јака чланица ЕУ и НАТО-а“, његов избор ипак може да доведе до одређених промена.Подсетимо, и током изборне кампање, Пелегрини се, за разлику од свог противкандидата Ивана Корчока, изјашњавао против војне подршке Украјини, чиме је следио политику свог савезника Роберта Фица.Од вишеградске четворке до вишеградске двојкеОригинална идеја Вишеградске четворке била је заштита традиционалних вредности и укрупњавање које би централноевропске државе учиниле отпорним на утицаје и Истока и Запада.На овом путу до сада је остао само мађарски премијер Виктор Орбан. Сада му се у томе, пошто је коалиција окупљена око словачког премијера Роберта Фица, Пелегринијевом победом, учврстила власт у земљи, придружила и Словачка, оцењује Гајић.С обзиром да је, како наш саговорник каже, суштина у НАТО-у, а не у ЕУ, Пелегринијев избор свакако слаби НАТО. НАТО ће покушати да изврши притисак на Словачку, што ће му се обити о главу и само потврдити политику Фица и Пелегринија.НАТО ће покушати да запуши рупу у СловачкојСловачка је до сада поприлично исцедила своје војне капацитете, пославши све што им ау Украјину пре избора Роберта Фица за премијера, тако да у том смислу промена словачке политике неће много тога променити.Зато се могу очекивати притисци на друге земље, који ће, како Гајић наглашава, бити још снажнији и хистеричнији, не би ли северноатлантска алијанса закрпила рупу насталу у Словачкој.„НАТО ће покушати да компензује губитак Словачке на другим странама као што Француска компензује тако што улази у нове земље и регионе јер не може да заустави потпуни крах који је преживела у Африци“, сматра наш саговорник.Словачка и Мађарска могле би можда постану и нека врста моста између Русије и Запада, међутим, питање је постоји ли потреба за таквом врстом посредништва. Вашингтон ће, верује Гајић, директно комуницирати са Москвом, посебно уколико Доналд Трамп победи на председничким изборима.Интерес „вишеградске двојке“, Словачке и Мађарске је да се преко територија ове две државе не догађа рат у случају даље ескалације, додаје он.У случају притисака на Словачку и Мађарску, НАТО-у су поприлично везане руке – Мађарска је, на пример уцењивана да ће, ако не гласа за пакет помоћи Украјини, ЕУ учинити све да изазове инфлацију и обори форинту.Такве врсте притисака уз сталну опасност од неке врсте прикривених или обојених револуција могу се очекивати. Тако су, на пример, недавно у Словачкој одржане демонстрације против словачке владе и премијера Фица. Али, према Гајићевим речима, то није ништа ванредно.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240407/pelegrini-nakon-pobede-na-izborima-u-slovackoj-zemlja-ce-biti-na-strani-mira-1170827203.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/07/1170827057_73:0:2802:2047_1920x0_80_0_0_52dd34e04ff80e1a448a22f1cfdee541.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, словачка, избори, роберт фицо, стеван гајић
свет, свет – политика, словачка, избори, роберт фицо, стеван гајић
Отвара се пукотина у НАТО – Важна вест за слободарски свет стиже из Словачке
Избор Петера Пелегринија за председника Словачке добра је вест за читав слободарски свет. Јер у НАТО-у је настала још једна пукотина. Овај избор приближава Словачку и Мађарску и означава крај Вишеградске четворке, онакве каква је постојала донедавно.
Након Пелегринијевог избора, Вишеградска четворка дефинитивно је подељена – Пољска и Чешка налазе се, свака из својих разлога, под шапом НАТО-а, док се са друге стране налазе Словачка и Мађарска, наводи др Стеван Гајић, гостујући професор Московског државног института за међународне односе (МГИМО) и научни сарадник Института за европске студије.
Иако је новоизабрани председник, а некадашњи премијер Словачке, након што је сазнао да је победио изјавио да неће бити радикалног заокрета у спољној политици и да ће његова земља остати „јака чланица ЕУ и НАТО-а“, његов избор ипак може да доведе до одређених промена.
Подсетимо, и током изборне кампање, Пелегрини се, за разлику од свог противкандидата Ивана Корчока, изјашњавао против војне подршке Украјини, чиме је следио политику свог савезника Роберта Фица.
Од вишеградске четворке до вишеградске двојке
Оригинална идеја Вишеградске четворке била је заштита традиционалних вредности и укрупњавање које би централноевропске државе учиниле отпорним на утицаје и Истока и Запада.
На овом путу до сада је остао само мађарски премијер Виктор Орбан. Сада му се у томе, пошто је коалиција окупљена око словачког премијера Роберта Фица, Пелегринијевом победом, учврстила власт у земљи, придружила и Словачка, оцењује Гајић.
С обзиром да је, како наш саговорник каже, суштина у НАТО-у, а не у ЕУ, Пелегринијев избор свакако слаби НАТО. НАТО ће покушати да изврши притисак на Словачку, што ће му се обити о главу и само потврдити политику Фица и Пелегринија.
„Та моралистичка кукњава које се НАТО држи све време је губитничка и практично су признали да Русија добија рат. Мислима да Пелегринијев избор води даљој фрагментацији НАТО-а“, оцењује Гајић.
НАТО ће покушати да запуши рупу у Словачкој
Словачка је до сада поприлично исцедила своје војне капацитете, пославши све што им ау Украјину пре избора Роберта Фица за премијера, тако да у том смислу промена словачке политике неће много тога променити.
Зато се могу очекивати притисци на друге земље, који ће, како Гајић наглашава, бити још снажнији и хистеричнији, не би ли северноатлантска алијанса закрпила рупу насталу у Словачкој.
„НАТО ће покушати да компензује губитак Словачке на другим странама као што Француска компензује тако што улази у нове земље и регионе јер не може да заустави потпуни крах који је преживела у Африци“, сматра наш саговорник.
Словачка и Мађарска могле би можда постану и нека врста моста између Русије и Запада, међутим, питање је постоји ли потреба за таквом врстом посредништва. Вашингтон ће, верује Гајић, директно комуницирати са Москвом, посебно уколико Доналд Трамп победи на председничким изборима.
„Мислим да ће трамповска Америка гледати да пристане на оно што говоре Кинези – да свет почне да се креће према некој врсти договора о подели интересних сфера“, коментарише Гајић.
Интерес „вишеградске двојке“, Словачке и Мађарске је да се преко територија ове две државе не догађа рат у случају даље ескалације, додаје он.
У случају притисака на Словачку и Мађарску, НАТО-у су поприлично везане руке – Мађарска је, на пример уцењивана да ће, ако не гласа за пакет помоћи Украјини, ЕУ учинити све да изазове инфлацију и обори форинту.
Такве врсте притисака уз сталну опасност од неке врсте прикривених или обојених револуција могу се очекивати. Тако су, на пример, недавно у Словачкој одржане демонстрације против словачке владе и премијера Фица. Али, према Гајићевим речима, то није ништа ванредно.
„Не мислим да је то нешто што одудара од постојећег арсенала притисака. НАТО-у нису потребни додатни проблеми. Најбоље му је да се прави као да се ништа није догодило“, закључује он.