https://sputnikportal.rs/20240411/nbs-zadrzala-referentu-kamatnu-stopu-na-nivou-od-65-odsto-1170978048.html
НБС задржала референту каматну стопу на нивоу од 6,5 одсто
НБС задржала референту каматну стопу на нивоу од 6,5 одсто
Sputnik Србија
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, а на непромењеним нивоима су... 11.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-11T13:06+0200
2024-04-11T13:06+0200
2024-04-11T13:06+0200
економија
србија – економија
економија
референтна каматна стопа
нбс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/1e/1125791852_0:241:2560:1681_1920x0_80_0_0_8349e4e22bc95f25034ccc2e7acaeba7.jpg
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу девети месец заредом пре свега су определили опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци, актуелна средњорочна пројекција инфлације, као и присутна неизвесност у међународном окружењу по основу кретања цена енергената и примарних производа.Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања, указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике, саопштила је НБС.Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више балансирани.Како је наведнео, многе централне банке са све већом извесношћу предвиђају да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, имајући у виду смиривање инфлаторних притисака и ефекте које су дали рестриктивни монетарни услови.На опрезност у зони евра и Сједињеним Америчким Државама још увек упућује базна инфлација, која наставља да се креће изнад укупне инфлације, пре свега услед виших зарада, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви опрезни у погледу почетка циклуса ублажавања монетарних политика.Према оцени Извршног одбора Народне банке Србије, опрезност домаће монетарне политике потребна је и због раста цене нафте на светском тржишту услед одлуке земаља ОПЕЦ+ да ограниче понуду и током другог тромесечја, у условима изражених геополитичких тензија, дужих транспортних рута и већих логистичких трошкова.У складу с најавама Извршног одбора, снажно опадање међугодишње инфлације у Србији настављено је у овој години, на 5,6 одсто у фебруару.Даљем опадању инфлације кључно је допринело успоравање међугодишњег раста цена хране испод нивоа укупне инфлације, на 4,7 одсто у фебруару, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на 5,2 одсто у фебруару.У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из последње средњорочне пројекције инфлације из фебруара.Инфлација би требало да се приближи централној вредности циља крајем ове године и да се око тог нивоа креће и у средњем року.Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и наставак смањења инфлационих очекивања, која се у случају финансијског сектора и за годину дана унапред налазе у границама циља Народне банке Србије.Расположиви подаци у реалном сектору указују да су остварења у два месеца ове године била повољнија од очекивања, наводи централна банка.Међугодишње посматрано, раст индустријске производње у јануару и фебруару убрзан је на око осам одсто, вођен растом прерађивачке индустрије од близу девет одсто.Истовремено, реални промет у трговини на мало повећан је за 6,4 одсто међугодишње, а раст броја туриста и њихових ноћења указује на наставак позитивних трендова у туризму.Упркос слабијој екстерној тражњи, даљи напредак је забележен и у робној размени са иностранством, где је, према подацима Републичког завода за статистику, у прва два месеца остварен међугодишњи раст извоза од 3,2 одсто (вођен извозом прерађивачке индустрије и пољопривреде), док је истовремено увоз био мањи за 1,3 одсто, као последица и даље нижег увоза енергената.Имајући у виду смањење глобалних инфлаторних притисака и постепен опоравак зоне евра, као и очекивано даље убрзање реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује да ће стопа раста бруто домаћег производа у 2024. години бити у распону 3-4 одсто, са централном вредношћу од 3,5 одсто.Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће будуће одлуке монетарне политике зависити од кретања кључних фактора инфлације из међународног и домаћег окружења и брзине даљег успоравања домаће инфлације.Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. маја 2024. године, саопштила је НБС.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, економија, референтна каматна стопа, нбс
србија – економија, економија, референтна каматна стопа, нбс
НБС задржала референту каматну стопу на нивоу од 6,5 одсто
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, а на непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто), објавила је данас централна банка.
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу девети месец заредом пре свега су определили опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци, актуелна средњорочна пројекција инфлације, као и присутна неизвесност у међународном окружењу по основу кретања цена енергената и примарних производа.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.
Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања, указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике, саопштила је НБС.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више балансирани.
Како је наведнео, многе централне банке са све већом извесношћу предвиђају да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, имајући у виду смиривање инфлаторних притисака и ефекте које су дали рестриктивни монетарни услови.
На опрезност у зони евра и Сједињеним Америчким Државама још увек упућује базна инфлација, која наставља да се креће изнад укупне инфлације, пре свега услед виших зарада, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви опрезни у погледу почетка циклуса ублажавања монетарних политика.
Према оцени Извршног одбора Народне банке Србије, опрезност домаће монетарне политике потребна је и због раста цене нафте на светском тржишту услед одлуке земаља ОПЕЦ+ да ограниче понуду и током другог тромесечја, у условима изражених геополитичких тензија, дужих транспортних рута и већих логистичких трошкова.
У складу с најавама Извршног одбора, снажно опадање међугодишње инфлације у Србији настављено је у овој години, на 5,6 одсто у фебруару.
Даљем опадању инфлације кључно је допринело успоравање међугодишњег раста цена хране испод нивоа укупне инфлације, на 4,7 одсто у фебруару, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на 5,2 одсто у фебруару.
У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из последње средњорочне пројекције инфлације из фебруара.
Инфлација би требало да се приближи централној вредности циља крајем ове године и да се око тог нивоа креће и у средњем року.
Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и наставак смањења инфлационих очекивања, која се у случају финансијског сектора и за годину дана унапред налазе у границама циља Народне банке Србије.
Расположиви подаци у реалном сектору указују да су остварења у два месеца ове године била повољнија од очекивања, наводи централна банка.
Међугодишње посматрано, раст индустријске производње у јануару и фебруару убрзан је на око осам одсто, вођен растом прерађивачке индустрије од близу девет одсто.
Истовремено, реални промет у трговини на мало повећан је за 6,4 одсто међугодишње, а раст броја туриста и њихових ноћења указује на наставак позитивних трендова у туризму.
Упркос слабијој екстерној тражњи, даљи напредак је забележен и у робној размени са иностранством, где је, према подацима Републичког завода за статистику, у прва два месеца остварен међугодишњи раст извоза од 3,2 одсто (вођен извозом прерађивачке индустрије и пољопривреде), док је истовремено увоз био мањи за 1,3 одсто, као последица и даље нижег увоза енергената.
Имајући у виду смањење глобалних инфлаторних притисака и постепен опоравак зоне евра, као и очекивано даље убрзање реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује да ће стопа раста бруто домаћег производа у 2024. години бити у распону 3-4 одсто, са централном вредношћу од 3,5 одсто.
Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће будуће одлуке монетарне политике зависити од кретања кључних фактора инфлације из међународног и домаћег окружења и брзине даљег успоравања домаће инфлације.
Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. маја 2024. године, саопштила је НБС.
