https://sputnikportal.rs/20240415/oko-za-oko-noc-kad-je-iran-postao-velika-sila--sta-ako-sada-ojacaju-savez-sa-rusijom-i-kinom-olivera-ikodinovic-1171137242.html
Око за око: Ноћ кад је Иран постао велика сила – шта ако сада ојачају савез са Русијом и Кином
Око за око: Ноћ кад је Иран постао велика сила – шта ако сада ојачају савез са Русијом и Кином
Sputnik Србија
Ако земље региона буду поступале по принципу „око за око, зуб за зуб“ то ће довести до великог рата и огромне кризе на Блиском истоку. Међутим, ни Иран, ни... 15.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-15T22:22+0200
2024-04-15T22:22+0200
2024-04-15T22:22+0200
свет
свет
иран
израел
сад
анализе и мишљења
русија
геополитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0e/1171100984_0:838:1760:1828_1920x0_80_0_0_43398ce55f80a1578e6ec9a4fa1aa160.jpg
Станислав Тарасов, руски стручњак за проблеме Блиског истока и Кавказа, упозорава да даљи сукоб између Израела и Ирана може довести до ескалације у коју могу бити увучене и регионалне силе и водеће државе света. Ипак, истиче он, Сједињене Државе не желе велики рат на Блиском истоку, тим пре што им рат није потребан уочи америчких председничких избора.Према речима Тарасова, главни задатак остаје да се новонастала ескалација преточи у формат дипломатског решења, за шта се и раније залагао Техеран.Постоји још један могућ сценарио који изазива забринутост Вашингтона, а то су покушаји израелског премијера Бењамина Нетањахуа да прошири географију овог сукоба и увуче Сједињене Државе у овај сукоб.„Није случајно што се дешавају напади у либанском правцу. Постоје покушаји да се САД увуку у сукоб, што не одговара америчкој администрацији, посебно у јеку предизборне кампање. Овде настаје занимљива ситуација, с обзиром да се тактички интереси Ирана и САД поклапају из различитих разлога. Ни Вашингтон ни Техеран нису заинтересовани за ширење сукоба“, сматра Тарасов.Акције Ирана могле би значајно да промене позиције Техерана како у региону, тако и у свету.„Иран је почео да се понаша као велика сила, готово као главни играч у региону. Сада је главно питање у ком правцу ће арапски свет ићи, пошто је у арапском свету однос према Ирану различит. Иран је озбиљно ојачао преко својих прокси група, које сада делују против Израела у одбрани палестинских интереса, али нико од арапских лидера - мислим на Саудијску Арабију и државе Персијског залива - није заинтересован за јак Иран. Заинтересовани су за постојање Ирана као осредње, умерене државе која би била у савезу са Западом, са којим они сарађују. Али ако Иран уђе у савез са Русијом и Кином и у тој тројци постане активан играч велике светске политике, онда ће, наравно, доћи до великих промена на Блиском истоку“, оцењује политиколог.Запад крив за напад Ирана на ИзраелРуски експерт Алексеј Зудин оцењује да је до ескалације у региону дошло због одбијања Запада да у Савету безбедности Уједињених нација осуди напад Израела на ирански конзулат у Дамаску од 1. априла, у којем су погинули и високи команданти иранске војске. У ком ће правцу кренути догађаји зависи од одговора Израела, оцењује експерт.Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима, амбасаде држава сматрају се једнаким с њиховом сувереном територијом. Правно гледано, бомбардовање иранске дипломатске мисије у Сирији било је једнако нападу на иранско тло. Дакле, напад на дипломатску мисију по међународном праву је „casus belli” тј. разлог за рат.Стални представник Русије при УН Василиј Небензја је истакао да се напад Ирана на Израел није догодио у вакууму, већ је настао као резултат нереаговања Савета безбедности УН на израелски напад на иранске дипломатске објекте. Према његовим речима, седница Савета безбедности УН о реципрочном нападу Ирана на Израел представља „параду лицемерја и двоструких стандарда".Како је навео, САД, Велика Британија и Француска одбиле су да потврде неповредивост дипломатских објеката и резултат тога је очигледан.Према његовим речима, како ће се развијати ситуација у великој мери зависи од суздржаности Израела.„Иран је до сада показао одређену уздржаност. Био је принуђен да одговори нападом, а све њихово касније понашање указује на то да Иран не жели ескалацију, али остаје отворено питање како ће западне земље реаговати на последице иранског напада. Сједињене Државе, на први поглед, не желе даљу ескалацију, али што се тиче Израела, он очигледно жели да извуче политичке дивиденде. Најављено је да ће Израел створити регионалну коалицију за супротстављање Ирану. Председник Израела је рекао да су две државе у рату. Управо је такво расположење – да се из иранског узвратног удара извуку политичке дивиденде. А докле ће Израел ићи у овом подухвату остаје отворено питање“, закључио је Зудин.Само „извидница“Иран је лансирао више од 300 дронова и пројектила ка Израелу у знак одмазде за напад на ирански конзулат у Дамаску. Тел Авив наводи да је 99 одсто пресретнуто и да је причињена минимална штета, док Техеран процењује да је погођена бар половина циљева.Техеран је званично изјавио да више не намерава да напада Израел и да је операција завршена, али упозорава Израел на још жешћи одговор у случају напада, док израелски државни врх поручује да ће размотрити адекватан одговор.Међутим, руски експерти оцењују да је овај напад Ирана био само „извидница“, како би открили како делује противваздушна одбрана, не само самог Израела, већ и суседних држава и ко је спреман да брани Израел својим средствима. Ако Израел одговори, стручњаци су сигурни да ће уследити жесток одговор Ирана, а у том случају мете Техерана и прокси група можда неће бити само војни објекти.Москва је изузетно забринута због ситуације на Блиском истоку и с тим у вези, залаже се искључиво за политичко и дипломатско решење.
https://sputnikportal.rs/20240414/mediji-iran-lansirao-dronove-kamikaze-ka-izraelu-1171072545.html
иран
израел
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
свет, иран, израел, сад, анализе и мишљења, русија, геополитика
свет, иран, израел, сад, анализе и мишљења, русија, геополитика
Око за око: Ноћ кад је Иран постао велика сила – шта ако сада ојачају савез са Русијом и Кином
Ако земље региона буду поступале по принципу „око за око, зуб за зуб“ то ће довести до великог рата и огромне кризе на Блиском истоку. Међутим, ни Иран, ни Израел, па чак ни Сједињене Државе не желе сукоб који би довео до непредвидивих последица, оцењују руски експерти, изражавајући наду да ће се овај конфликт окончати дипломатским путем.
Станислав Тарасов, руски стручњак за проблеме Блиског истока и Кавказа, упозорава да даљи
сукоб између Израела и Ирана може довести до
ескалације у коју могу бити увучене и регионалне силе и водеће државе света. Ипак, истиче он, Сједињене Државе не желе
велики рат на Блиском истоку, тим пре што им рат није потребан уочи америчких председничких избора.
Према речима Тарасова, главни задатак остаје да се новонастала ескалација преточи у формат дипломатског решења, за шта се и раније залагао Техеран.
„Иран је раније дефинисао формат који би му сасвим одговарао – да се врати каирским преговорима и примора Израел да потпише мировни споразум са Хамасом и договор о размени заробљеника како би се олакшао процес регулисања ситуације. Иран је сматрао да је то за њега довољно и да би то помогло да се отклони даља ескалација...“, каже експерт.
Постоји још један могућ сценарио који изазива забринутост Вашингтона, а то су покушаји израелског премијера Бењамина Нетањахуа да прошири географију овог сукоба и увуче Сједињене Државе у овај сукоб.
„Није случајно што се дешавају напади у либанском правцу. Постоје покушаји да се САД увуку у сукоб, што не одговара америчкој администрацији, посебно у јеку предизборне кампање. Овде настаје занимљива ситуација, с обзиром да се тактички интереси Ирана и САД поклапају из различитих разлога. Ни Вашингтон ни Техеран нису заинтересовани за ширење сукоба“, сматра Тарасов.
Акције Ирана могле би значајно да промене позиције Техерана како у региону, тако и у свету.
„Иран је почео да се понаша као велика сила, готово као главни играч у региону. Сада је главно питање у ком правцу ће арапски свет ићи, пошто је у арапском свету однос према Ирану различит. Иран је озбиљно ојачао преко својих прокси група, које сада делују против Израела у одбрани палестинских интереса, али нико од арапских лидера - мислим на Саудијску Арабију и државе Персијског залива - није заинтересован за јак Иран. Заинтересовани су за постојање Ирана као осредње, умерене државе која би била у савезу са Западом, са којим они сарађују. Али ако Иран уђе у савез са Русијом и Кином и у тој тројци постане активан играч велике светске политике, онда ће, наравно, доћи до великих промена на Блиском истоку“, оцењује политиколог.
Запад крив за напад Ирана на Израел
Руски експерт Алексеј Зудин оцењује да је до ескалације у региону дошло због одбијања Запада да у Савету безбедности Уједињених нација осуди напад Израела на ирански конзулат у Дамаску од 1. априла, у којем су погинули и високи команданти иранске војске. У ком ће правцу кренути догађаји зависи од одговора Израела, оцењује експерт.
Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима, амбасаде држава сматрају се једнаким с њиховом сувереном територијом. Правно гледано, бомбардовање иранске дипломатске мисије у Сирији било је једнако нападу на иранско тло. Дакле, напад на дипломатску мисију по међународном праву је „casus belli” тј. разлог за рат.
Стални представник Русије при УН
Василиј Небензја је истакао да се напад Ирана на Израел није догодио у вакууму, већ је настао као резултат нереаговања Савета безбедности УН на израелски напад на иранске дипломатске објекте. Према његовим речима,
седница Савета безбедности УН о реципрочном нападу Ирана на Израел представља „параду лицемерја и двоструких стандарда".
Како је навео, САД, Велика Британија и Француска одбиле су да потврде неповредивост дипломатских објеката и резултат тога је очигледан.
„У потпуности подржавам оно што је рекао наш представник у УН, тим пре што је Небензја скренуо пажњу на праксу двоструких стандарда коју западни представници користе веома дуго. Без икакве сумње, одбијање Запада да осуде Израел довело је до повећане нестабилности“, оценио је Зудин.
Према његовим речима, како ће се развијати ситуација у великој мери зависи од суздржаности Израела.
„Иран је до сада показао одређену уздржаност. Био је принуђен да одговори нападом, а све њихово касније понашање указује на то да Иран не жели ескалацију, али остаје отворено питање како ће западне земље реаговати на последице иранског напада. Сједињене Државе, на први поглед, не желе даљу ескалацију, али што се тиче Израела, он очигледно жели да извуче политичке дивиденде. Најављено је да ће Израел створити регионалну коалицију за супротстављање Ирану. Председник Израела је рекао да су две државе у рату. Управо је такво расположење – да се из иранског узвратног удара извуку политичке дивиденде. А докле ће Израел ићи у овом подухвату остаје отворено питање“, закључио је Зудин.
Иран је лансирао више од 300 дронова и пројектила ка Израелу у знак одмазде за напад на ирански конзулат у Дамаску. Тел Авив наводи да је 99 одсто пресретнуто и да је причињена минимална штета, док Техеран процењује да је погођена бар половина циљева.
Техеран је званично изјавио да више не намерава да напада Израел и да је операција завршена, али упозорава Израел на још жешћи одговор у случају напада, док израелски државни врх поручује да ће размотрити адекватан одговор.
Међутим, руски експерти оцењују да је овај напад Ирана био само „извидница“, како би открили како делује противваздушна одбрана, не само самог Израела, већ и суседних држава и ко је спреман да брани Израел својим средствима. Ако Израел одговори, стручњаци су сигурни да ће уследити жесток одговор Ирана, а у том случају мете Техерана и прокси група можда неће бити само војни објекти.
Москва је изузетно забринута због ситуације на Блиском истоку и с тим у вези, залаже се искључиво за политичко и дипломатско решење.
