Сад је све јасно: ЕУ неће Србију у својим редовима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Стално наметање нових услова Србији од стране ЕУ показује да они неће Србију у међународно признатим границама већ Србију без Косова и Метохије. Мени није познат случај да нека држава улази у неку заједницу да би се територијално смањила већ ваљда, да би сачувала своју целину, мишљења је др Александар Лукић.
Охридски споразум који Србија није прихватила постаће део преговарачког поглавља 35 на путу ка евроинтеграцији, по одлуци амбасадора држава чланица ЕУ.
ЕУ не жели Србију у њеним границама
Они су усвојили су ажурирани текст који подразумева да ће Србија у потпуности спроводити своје обавезе које произлазе из овог споразума а све расправе у вези са применом споразума одвијаће се у оквиру дијалога Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ. Расправе о овом предлогу на састанку амбасадора ЕУ није било.
Филозоф др Александар Лукић из Института за политичке студије каже да је по њему, ово директна порука Београду да је не желе у европској заједници.
„Ако се то спроведе до краја и остане као део тог процеса, који ја никада и нисам називао преговарачким, већ процесом наметнутог преговарања приступања Европској унији онда је све јасно. Сада видимо да нам је наметнут још један услов да сада де факто признамо Косово а касније и де јуре да то урадимо. Дакле, постављен нам је услов за који се зна да не можемо да га прихватимо,“ каже Лукић.
То онда, значи каже он, да смо дошли до самог краја и да нема више неког смисла да бавити се приступањем ЕУ, јер нам је стављено до знања да ЕУ не жели Србију у њеним међународно признатим границама за свог члана.
Србија није вазал а ЕУ господар
„Тај процес је сада доведен до краја. По мени, ствари су огољене а онима који ово ову тематику прате озбиљно мислим да је то одавно и јасно. Нема искрене намере нити је икада било од стране ЕУ да нас прихвати за свог члана, а то стално постављање нових услова али и сам чин признања Косова са њихове стране нам говори о њиховим намерама. Дакле, они једној сувереној држави намећу, да би била члан, тешке и непремостиве услове. Мислим да се то никад у историји није десило, осим у време када је постојао вазалски однос, када си био приморан или да будеш вазал, или да будеш уништен,“ истиче саговорник Спутњика.
Овде нема односа равноправности, каже Лукић уз оцену да је Србија на жалост у таквој замци да тешко да може да се извуче из ње.
„Ми заправо, ако бисмо одустали од европског пута, били бисмо кажњени од стране ЕУ, дакле спроводила би над нама неке рестриктивне мере - у то нема сумње па биле оне економске или неке друге природе. По мени, наш пут ка ЕУ од самог почетка нам је наметнут, није била наша добра воља, и принуђени смо да усаглашавамо неке ствари у нашој држави са њиховим попут правосуђа итд. Чак нам се намеће и да водимо исту спољну политику као и они иако нама то није обавеза јер нисмо чланице,“ констатује Лукић.
Треба да се окренемо БРИКС-у
Поента је, истиче наш саговорник, да Србија не може да се одрекне онога што је њена колевка а то се од ње тражи.
„Никада се није десило да неко улази у неку заједницу да би постао мања држава, већ углавном да би сачувао свој територијални интегритет и суверенитет. Тако да је ово једна врста преседана - они хоће Србију, али не у њеним међународно признатим границама већ у границама које они одређују,“ истиче Лукић.
Саговорник Спутњика зато сматра да, имајући све ово у виду, Србија треба да са ЕУ задржи однос који се тиче економске сарадње, али да се полако окреће ка нечему другом.
„Мислим да би требало да се окрећемо јачој сарадњи са БРИКС-ом а можда и да размислимо о чланству у тој организацији. Јер ЕУ не делује као нешто што ће да опстане још дуго као заједница а уколико нам сад узму Косово и Метохију, нико се после распада ЕУ, који је неминован, неће сетити да каже: е сад треба да вам вратимо КиМ,“ наводи Лукић.
Текст за преговарачко поглавље 35 биће потврђен на неком од наредних самита ЕУ, највероватније у понедељак на Савету ЕУ за спољне послове, након чега ће бити званично упућен Београду као текст преговарачке позиције ЕУ за поглавље 35.
Хронологија
Европска комисија и Европска служба за спољну акцију (ЕЕАС) у фебруару су предали предлог којим би обавезе из Охридског споразума постале саставни део процеса преговора о чланству Србије у ЕУ.
Према предлогу, од Београда се очекује потпуна примена Споразума на путу нормализације односа са Приштином, укључујући Анекс о његовој примени. Савет министара ЕУ је у децембру прошле године затражио од Европске комисије да уврсти те обавезе у преговарачки оквир Београда и Брисела.
„Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије“, наведено је у том захтеву.
Поглавље 35 у преговарачком оквиру о чланству Србије у ЕУ, које се назива „остала питања“, у случају Србије обухвата и нормализацију односа с Приштином.
Како би пратили напредак у нормализацији, ово поглавље је међу првима отворено - још 14. децембра 2015. године.
Београд и Приштина су 27. фебруара 2023. постигли Споразум о путу ка нормализацији односа. У Охриду је 18. марта договорен Анекс примене тог Споразума, који није потписан.
Погледајте и:
