Страх од Армагедона пумпа Америка – да би Бајден личио на спаситеља света /видео/
© AP Photo / Stephanie ScarbroughАмерички председник Џозеф Бајден
© AP Photo / Stephanie Scarbrough
Пратите нас
Мало је вероватно да ће Израел пружити већи одговор на недавни ирански масовни напад дроновима и ракетама, јер свестан да не може придобити САД за неку већу акцију неће се сам одважити да увуче цео регион у рат. Страх од Армагедона пумпа Америка, сматрају саговорници Спутњика.
Идеја да ће доћи до Армагедона је амерички предизборни покушај да Бајден ослобађа свет од страха који су они пројектовали и надували, а онда ће да кажу – он ће спасити читав свет и наравно изабрани народ Америке, уверен је председник Института за националну стратегију, режисер и публициста Драгослав Бокан.
„Бајденов разговор с Бењамином Нетанијахуом кад му је рекао да не узвраћа Ирану је та његова улога – да његова реч спасава свет од нуклеарног сукоба који би тобоже сигурно избио да нема њега“, примећује Бокан уз констатацију да је то главна теза Бајденове предизборне кампање.
Плодови америчке пропаганде
Он подсећа да од почетка рата у Гази, након напада Хамаса на Израел 7. октобра, жањемо плодове америчке пропаганде.
„Један део плодова је то што се дешава од октобра до данас: како то мачка и птица не могу да пређу границу Израела, а могу да пређу припадници терористичке организације која је под контролом Мосада и ЦИА. То што немамо одговор на то питање упућује нас да је један једини могући одговор – да постоји само једна надобавештајна глобална организација, а кад не знате шта се дешава онда су они у питању“, наводи саговорник Спутњика.
По његовом мишљењу, напад Ирана на Израел је био очекиван јер како друкчије да реагује Техеран после напада на његов конзулат у Дамаску.
„И сви озбиљни играчи у свету су знали да ће доћи до тога, Иран је чак то најавио Американцима. С друге стране, знали су и да се то не распламсава у нешто веће, а камоли у светски рат“, уверен је Бокан.
У тренутку кад читав свет стрепи од ескалације сукоба између Ирана и Израела, па чак и од нуклеарног Армагеодона, незахвално је давати дефинитивне прогнозе даљег тока догађаја, истиче Србољуб Пеовић из Института за европске студије.
Он напомиње да он лично верује да ће се Израел задовољити у будућности прецизним нападима на појединце из Ирана јер би евентуални шири сукоб подразумевао да ће се Ирану прикључити и Хезболах, Хути и други актери, али и потенцијално учешће великих сила.
„Уколико се то деси нико не може да предвиди ток и исход сукоба“, оцена је Пеовића.
Овај стручњак сматра и да ће за Израел бити компликовано да формира, како најављује, антииранску коалицију.
Антииранска коалиција – компликована идеја
Чак и да се формира званично, она може, како истиче Пеовић, подразумевати само западне земље док ће државе региона свакако бити под притиском пре свега Америке да одаберу страну.
„Коалиција је могућа, потенцијал није занемарљив али је питање ко ће заиста желети да се отворено стави на страну Израела и, наравно, ко ће моћи да избегне да се стави на било чију страну“, констатује саговорник Спутњика.
Он наводи пример Ирака, земље која се налази на много раскршћа, али и Јордана који је, како каже, наслоњен на САД и нема много избора. Турска је опет јако битна за Иран ком је тa земља служила као коридор за заобилажење санкција и где је извозила значајну количину нафте и гаса.
У сличној позицији се налази Азербејџан који је, објашњава Пеовић, више везан за Израел зато што га снабдева гасом, а заузврат добија напредно наоружање. Непознаница су и земље попут Омана, традиционално затворене за овакве сукобе.
„Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати су такође у компликованој ситуацији. Навикли смо да на њих гледамо као на америчке савезнике али то се доста променило. Емирати су доста окренути Кини. Ове земље се налазе у веома осељивој ситуацији посебно Емирати који гледају да имају добре односе с Русијом, као и Саудијска Арабија “, наводи он.
Иранску војску не треба потцењивати
На питање да ли је Израел из овог напада изашао окрњене репутације јер се показало да фамозна „Гвоздена купола“ није сасвим поуздана и да је један број иранских дронова и ракета погодио циљеве, Пеовић подсећа да Иран има један од најстаријих и најразвијенијих арсенала оружја у свету.
„То је држава која се никако не сме потцењивати. Чак и за време шаха Мухамеда Резе Пахлавија, Иран је имао империјалну црту. Шах је 70-их година отворено заводио ред у Сомалији. Исто тако, говорио је да САД треба да препусте Ирану цео Индијски океан. Њихово ваздухопловстово које је победило Садама Хусеина у време кад је овај имао подршку целог западног света, сада је додатно развијено.Иран је једна од држава са највећим растом науке у свету. 2020 је био други по расту научне продукције у свету“, образлаже експерт.
Иако су, како напомиње, ирански и западни медији тврдили да је 99 посто дронова оборено, поента је да је нешто погодило војна постројења – упркос „Гвозденој куполи“ и томе што су у пресретању иранских беспилотних летелица и ракета били анжаовани и западни ПВО ресурси: постројења у пустињи Негев, један аеродром, а ирачки медији пишу да је страдало и 40 оперативаца Мосада.
Техеран је такође, према речима Пеовића, послао индиректно и поруку да је у стању да погоди израелске нуклеарне капацитете.
„Иран има девет врста пројектила који могу погодити мете у Израелу, овде су коришћене само три. Иран није користио своје најмоћније наоружање. Причамо о земљи која тврди да има хиперсонично наоружање, земља која је још 70 их имала ракете које су ишле по хиљаду и по, две хиљаде км што је довољно да стигне до Израела.“
Техеран не жели ескалацију
Међутим, како напомиње Пеовић, Иран је више пута показао да не жели ексалацију и суздржавао се да директно одговара до напада на свој конзулат у Дамаск, који се као и сва дипломатска представништва сматрају територијом иранске државе.
„Чињеница је да су они одговорили на повреду своје територије, а по члану 51 Повеље УН могли су да траже и пуни рат.“
Драгослав Бокан коментарише и став Русије у УН чији је представник Василиј Небензја отворено упозорио да је стварни узрок ескалације сукоба прећуткивање и неактивност Савета безбедности.
Небензја је глас чистоте из „Царевог новог одела“, неугодно подсећајући да представници Запада „ходају голи, без хаљина међународног права“ и понашају се као варварско племе, које покушава, а не може да се заодене идејом права, а камоли правде, метафорично објашњава Бокан, уз опаску да САД нису свесне да се свет мења.
„Америка је у покушају да постане господар простора пожелела да буде и господар времена. Сад покушавају да се ухвате за часовник и да га враћају уназад, у време кад није формиран ни Брикс, или у време Горбачова и раног Јељцина. То им не помаже. Не може се зауставити точак времена, он гази њихове амбиције и њихове пропале пројекте,“ поручује на крају режисер.
Погледајте и: