Неуништиви дух велеграда: Како је изгледао Београд пре једног века
© Sputnik / Валентина Булатовић
Пратите нас
Како је изгледао Београд пре једног века, какав је био политички и друштвени живот града и на који начин је он растао и развијао се, како су се одевали житељи српске престонице, чиме су се бавили, како им је изгледала свакодневица - открива нам изложба „Београд: двадесете године двадесетог века“, постављена у Југословенској кинотеци.
Изложбу чини материјал прикупљен из документације Историјског архива Београда, распоређен на 34 изложбена паноа, а прати је и богато илустровани каталог на 80 страница. Коришћено је тридесетак архивских фондова, збирки, фотографија, писама, уговора, архитектонских нацрта, цртежа, мапа, огласа, реклама.
„Пронашли смо могућност да реконструишемо све сегменте живота и прошле стварности нашег града – од политике и политичких догађаја, градских избора, преко друштвеног живота, спорта, туризма, привреде, саобраћаја, трговине, занатства, школства, здравствене заштите“, каже у разговору за Спутњик аутор изложбе Слободан Мандић, с којим су радиле и колегинице Снежана Лазић и Драгана Митрашиновић.
Према његовим речима, истражено је на стотине хиљада архивских докумената, који сведоче о свакодневици српске престонице пре једног века и животу обичних људи, оних с маргине, али и јавних личности и свих оних који су обележили српску историју и културу.
„Тада се у Београду по први пут јављају синхрона кретања и тенденције које су постојале и у европским метрополама, попут покрета надреализма, важних догађаја у сфери филма, позоришта... Значајан је долазак великог броја представника руске емиграције који су утицали на развој културе на разним пољима. Имамо, на пример, материјал из фонда балетског уметника Олега Гребеншчикова, неколико изузетно значајних фотографија из 'Лабудовог језера', првог балета код нас, из прве половине 20-их година. Закључујемо да су у многим сегментима грађани живели као и у другим метрополама, али има и контраста, јер су људи живели на граници беде, опстанка, сиромаштва, посебно на периферији“, каже Слободан Мандић.
Он истиче да су двадесетих година прошлог века у Београду ударени темељи „велеградског осећања и расположења“, пулс великог града са хиљаду контрастних догађаја, што је, према његовој оцени, Београд остао и данас – „кошница у којој се стално роје и мешају идеје, мисли и расположења“.
Каталог за изложбу "Београд: двадесете године двадесетог века" Историјског архива Београда
© Sputnik / Валентина Булатовић
Директор Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић у разговору за Спутњик објашњава да је основна идеја изложбе да се прикажу живот и напредак у Београду током треће деценије 20. века, односно „тоталитет живота града који је тек тада постао престоница нове државе и који се интезивно градио“.
„И не само што су се градиле стамбене зграде, веома се развијала трговина, стварале су се нове институције, а Београд је био у пуном замаху“, напомиње Ердељановић.
Завршетак Првог светског рата и проглашење Београда престоницом нове југословенске државе 31. децембра 1918. године најавили су нови, веома динамичан период у развоју града. Двадесетих година 20. века Београд је доживео велики популациони раст. Наступило је време обнове, демографског, привредног и културног успона.
Када је реч о културном животу Београда, Ердељановић посебно истиче то што је двадесетих година прошлог века почела континуирана филмска производња, уз појаву три аутора који ће имати значајну улогу у кинематографији Краљевине Југославије – Косте Новаковића, Јосипа Новака и Стевана Мишковића.
Упоређујући дух Београда од пре једног века и данашње, модерне европске метрополе, Ердељановић каже:
„Изгледа да постоји неко циклично кретање, као што говоре филозофија и историја, а свако време носи неки свој дух. Као човек који више воли филмску траку од дигиталног филма, ја сам конзервативан и више волим тај стари Београд. Дошла су, међутим, нека нова времена, нова архитектура, нови млади људи који другачије гледају на то. Претпостављам, међутим, да ће и то кроз неких 20, 30 година бити гледано другачијим очима, као нешто старо и архаично у односу на оно ново што ће се градити“.
Погледајте и:
