https://sputnikportal.rs/20240418/norveska-spremna-za-odbranu-ali-nece-razmestati-trupe-nato-a-i-nuklearno-oruzje-u-zemlji-1171252977.html
Норвешка спремна за одбрану, али неће размештати трупе НАТО-а и нуклеарно оружје у земљи
Норвешка спремна за одбрану, али неће размештати трупе НАТО-а и нуклеарно оружје у земљи
Sputnik Србија
Норвешка је увек спремна за одбрану у случају оружаног сукоба, али не намерава да трајно распоређује трупе НАТО-а и нуклеарно оружје, изјавио је... 18.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-18T16:41+0200
2024-04-18T16:41+0200
2024-04-18T16:41+0200
свет
свет
свет – политика
норвешка
русија
нато
нато – војска и наоружање
нуклеарно оружје
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/12/1171252826_0:33:3077:1763_1920x0_80_0_0_88b9b91eb182305ffcf3d07ed2accfeb.jpg
„Увек смо то радили. Ступио сам у норвешке оружане снаге 1988. године. Од тада је мој посао као војника био да се припремим за могући сукоб. Неопходно је поуздано обуздати Русију од напада“, одговорио је Кристоферсен на питање да ли НАТО треба да се припреми за оружани сукоб са Русијом.Он је истовремено нагласио да Норвешка не планира да размешта нуклеарно оружје или стални контингент НАТО-а у земљи, ограничавајући се на њихову ротацију током војних вежби Алијансе.Према речима норвешког генерала, Русија се годинама наоружава на Арктику, отвара нове војне базе и поново активира старе напуштене после Хладног рата.„Уопштено говорећи, рекао бих о милитаризацији Арктика – и Русија игра значајну улогу у томе“, рекао је Кристоферсен.Он тврди да је око петине руских копнених снага повучено са Кољског полуострва како би се распоредило у Украјини.Према његовој оцени, између Русије и других арктичких држава, од којих су многе чланице НАТО-а, доћи ће до борбе за одбрану својих интереса, пошто Русија жели да постане водећа сила на Арктику.„Било би боље да смо сва нерешена питања решили у миру. Али сада, после руског напада на Украјину, није право време за то“, закључио је он.У последње време на Западу се све чешће чују идеје о директном оружаном сукобу између Алијансе и Русије. Кремљ је више пута напоменуо да Русија не представља претњу, да никоме не прети, али и да неће игнорисати дејства потенцијално опасна по њене интересе. Осим тога, Русија је последњих година забележила незапамћену активност НАТО-а у близини својих западних граница. Алијанса проширује иницијативе и то назива „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изражавала забринутост због гомилања снага Алијансе у Европи. Руско Министарство спољних послова саопштило је да Русија остаје отворена за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, док Запад мора да одустане од политике милитаризације континента.Погледајте и:
норвешка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, норвешка, русија, нато, нато – војска и наоружање, нуклеарно оружје
свет, свет – политика, норвешка, русија, нато, нато – војска и наоружање, нуклеарно оружје
Норвешка спремна за одбрану, али неће размештати трупе НАТО-а и нуклеарно оружје у земљи
Норвешка је увек спремна за одбрану у случају оружаног сукоба, али не намерава да трајно распоређује трупе НАТО-а и нуклеарно оружје, изјавио је главнокомандујући оружаних снага земље Еирик Кристоферсен у интервјуу за немачки „Велт“.
„Увек смо то радили. Ступио сам у норвешке оружане снаге 1988. године. Од тада је мој посао као војника био да се припремим за могући сукоб. Неопходно је поуздано обуздати Русију од напада“, одговорио је Кристоферсен на питање да ли НАТО треба да се припреми за оружани сукоб са Русијом.
Он је истовремено нагласио да Норвешка не планира да размешта нуклеарно оружје или стални контингент НАТО-а у земљи, ограничавајући се на њихову ротацију током војних вежби Алијансе.
„Апсолутно нам је јасно да у будућности у Норвешкој неће бити распоређено нуклеарно оружје. Нисмо га имали ни током Хладног рата, нити смо га имали после 1989. године“, објаснио је он.
Према речима норвешког генерала, Русија се годинама наоружава на Арктику, отвара нове војне базе и поново активира старе напуштене после Хладног рата.
„Уопштено говорећи, рекао бих о милитаризацији Арктика – и Русија игра значајну улогу у томе“, рекао је Кристоферсен.
Он тврди да је око петине руских копнених снага повучено са Кољског полуострва како би се распоредило у Украјини.
„То такође показује да се председник Путин не плаши напада НАТО-а у овом региону. Он и не мора да се плаши, јер је НАТО одбрамбени савез“, тврди Кристоферсен.
Према његовој оцени, између Русије и других арктичких држава, од којих су многе чланице НАТО-а, доћи ће до борбе за одбрану својих интереса, пошто Русија жели да постане водећа сила на Арктику.
„Било би боље да смо сва нерешена питања решили у миру. Али сада, после руског напада на Украјину, није право време за то“, закључио је он.
У последње време на Западу се све чешће чују идеје о директном оружаном сукобу између Алијансе и Русије. Кремљ је више пута напоменуо да Русија не представља претњу, да никоме не прети, али и да неће игнорисати дејства потенцијално опасна по њене интересе. Осим тога, Русија је последњих година забележила незапамћену активност НАТО-а у близини својих западних граница. Алијанса проширује иницијативе и то назива „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изражавала забринутост због гомилања снага Алијансе у Европи. Руско Министарство спољних послова саопштило је да Русија остаје отворена за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, док Запад мора да одустане од политике милитаризације континента.
Нови канал Љубинке Милинчић на Јутјубу
