https://sputnikportal.rs/20240419/jedanaest-godina-od-potpisivanja-briselskog-sporazuma--i-dalje-bez-zso-1171266001.html
Једанаест година од потписивања Бриселског споразума – и даље без ЗСО
Једанаест година од потписивања Бриселског споразума – и даље без ЗСО
Sputnik Србија
Навршило се 11 година од потписивања Бриселског споразума. Тада је то био историјски споразум који је требало да означи почетак суживота два народа на Косову и... 19.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-19T07:30+0200
2024-04-19T07:30+0200
2024-04-19T07:30+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
бриселски споразум
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/134/83/1348353_0:43:3792:2176_1920x0_80_0_0_72b3b5d534a75f1154c3bfc73f64ea25.jpg
Око текста споразума, који је формално назван „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ преговарало се шест месеци пре него што су на документ стављена три потписа.У име Београда документ је потписао тадашњи председник Владе, а данашњи шеф дипломатије Ивица Дачић, а у име Приштине Хашим Тачи који је у то време обављао функцију премијера привремених институција.Трећи потпис, у име Брисела који је учествовао као посредник, ставила је тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Kетрин Ештон.Бриселски споразум требало је да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ 11 година чека се имплементацијa кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина (ЗСО).Бриселски споразум, потписан 19. априла 2013. године, укупно броји 15 тачака. Заједница српских општина чини окосницу овог документа, а на њу се односи првих шест тачака споразума.На основу договореног документа, предвиђено је да ЗСО буде асоцијација општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову, да има статут, председника и потпредседника и скупштину, а чланство би било отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови – општине учеснице.Све општине би имале право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз ЗСО, а Заједница би имала пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, судство и локалне изборе, а оне чије је спровођење зависило од Београда, су спроведене.Према Бриселском споразуму, предвиђено је постојање регионалног команданта полиције за четири општине на северу KиМ у којима Срби чине већинско становништво (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), а командант полиције за тај регион је Србин који се именује са списка који достављају четири градоначелника у име ЗСО.Такође је предвиђено да састав косовске полиције на северу осликава етнички састав становништва ове четири општине.Управо после смене командира косовске полиције за регион север у новембру 2022. године, на шта Приштина нема право по Бриселском споразуму, Срби на KиМ су напустили привремене приштинске институције.Разлози за напуштање, осим тога, били су непоштовање Бриселског споразума од стране Приштине, упади специјалних јединица тзв. косовске полиције на север и изградња полицијских база и противправна хапшења Срба.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), бриселски споразум
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), бриселски споразум
Једанаест година од потписивања Бриселског споразума – и даље без ЗСО
Навршило се 11 година од потписивања Бриселског споразума. Тада је то био историјски споразум који је требало да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ 11 година чека се имплементацијa кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина.
Око текста споразума, који је формално назван „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ преговарало се шест месеци пре него што су на документ стављена три потписа.
У име Београда документ је потписао тадашњи председник Владе, а данашњи шеф дипломатије Ивица Дачић, а у име Приштине Хашим Тачи који је у то време обављао функцију премијера привремених институција.
Трећи потпис, у име Брисела који је учествовао као посредник, ставила је тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Kетрин Ештон.
Бриселски споразум требало је да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ 11 година чека се имплементацијa кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
Бриселски споразум, потписан 19. априла 2013. године, укупно броји 15 тачака. Заједница српских општина чини окосницу овог документа, а на њу се односи првих шест тачака споразума.
На основу договореног документа, предвиђено је да ЗСО буде асоцијација општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову, да има статут, председника и потпредседника и скупштину, а чланство би било отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови – општине учеснице.
Све општине би имале право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз ЗСО, а Заједница би имала пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.
Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, судство и локалне изборе, а оне чије је спровођење зависило од Београда, су спроведене.
Према Бриселском споразуму, предвиђено је постојање регионалног команданта полиције за четири општине на северу KиМ у којима Срби чине већинско становништво (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), а командант полиције за тај регион је Србин који се именује са списка који достављају четири градоначелника у име ЗСО.
Такође је предвиђено да састав косовске полиције на северу осликава етнички састав становништва ове четири општине.
Управо после смене командира косовске полиције за регион север у новембру 2022. године, на шта Приштина нема право по Бриселском споразуму, Срби на KиМ су напустили привремене приштинске институције.
Разлози за напуштање, осим тога, били су непоштовање Бриселског споразума од стране Приштине, упади специјалних јединица тзв. косовске полиције на север и изградња полицијских база и противправна хапшења Срба.
