Професор из Грчке оштар: Дора Бакојани пилатовски пере руке од бацања Срба у чељусти Куртија
16:54 20.04.2024 (Освежено: 17:21 20.04.2024)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Посланици из Грчке који су гласали за пријем тзв. Косова у Савет Европе показали су да их није брига за судбину Срба, а то што се Дора Бакојани у извештају позива на патње Срба на Косову и Метохији обично је пилатовско прање руку, јер су оставили 90.000 Срба на немилост Албанцима који немеравају да их етнички очисте.
Тако професор филозофије на Универзитету у Ослу Панајотис Павлос оцењује гласање посланика владајуће Нове демократије у Савету Европе и подсећа да су после гласања у корист тзв. Косова ти посланици жестоко критиковани у Грчкој.
Ништа мање проблематично уздржавање од гласања
Због тога је, сматра Павлос, грчки министар спољних послова Јоргос Герапетрит јавно објавио да Грчка неће гласати за приступање Косова Савету Европе него да ће се уздржати од гласања.
„Уздржавање од гласања свакако је у складу са чињеницом да је Грчка једна од пет земаља ЕУ које нису признале Косово. Међутим, одлука Грчке да се уздржи од гласања а не да гласа против пријема тзв. Косова, ништа мање није проблематична. Грчка покушава да избегне потешкоће уздржавањем од гласања, али ће остати у процедури гласања током Савета министара 16. маја. Кад би Грчка најавила свим члановима ЕУ да ће активно гласати против пријема тзв. Косова, онда би то много више користило Србима али и самој правди, јер се овде не ради само о Србима који су, наравно подвргнути етничком чишћењу, већ се ради и о међународном праву.“
Трагичне последице гласања за „колевку демократије“
Павлос додаје да се односом према тзв. Косову Грчка укључила у рушење не само међународног и европског права, већ је прекршила и људска права Срба, а то је „најгора могућа ствар кроз коју пролазимо“.
„Последице ће бити трагичне. Разлог због ког сви ми који још имамо мало мозга у глави реагујемо на овакав начин је тај што је Косово један ентитет, не бих га свакако назвао државом јер то није држава већ српска државна територија која је једногласно прогласила своју државност дефакто, а не дејуре и не признају га ни Уједињене нације ни међународна јавност као државу. Дакле, оно што се дешава сада је трагично и трагично је то што Грчка као колевка демократије олакшава ову процедуру, да први пут у историји међудржавних односа један ентитет улази у међународне институције без да је пре тога препознат као држава. И наравно, без испуњавања било каквих суштинских критеријума међународног поретка или демократских вредности.“
Стратешке мањине разбијају државе по „косовском моделу“
Захваљујући понашању Грчке, „ентитети попут Косова који су илегални“ и крше свако међународно хуманитарно право имаће прилику, позивајући се на пример Косова и да теже сличном статусу у будућности, истиче Павлос.
„У случају Грчке, ово би се могло десити са Кипром. Подсећам да је прича о северу Кипра, ког је окупирала Турска почела у сличном маниру у којем је почела и прича о Косову. Стратешке мањине других држава, у случају Кипра то је Турска, а у случају Косова – Албанија, са подршком великих сила попут Немачке покушале су да искористе те стратешке мањине да би оне стекле независност. Наравно кад гледате интерес Грчке, имате муслиманску мањину коју Анкара покушава да искористи као стратешку мањину тако да постоји опасност да добијемо 'случај Косова' и у другим деловима Грчке. Да не помињем Шпанију, Румунију где имате милион Мађара, или Словачку.“
Иницијативом Немачке коју је помогла Грчка улазимо у еру модерне Европе која нас враћа назад у мале ентитете који замењују установљене државе, а то је нешто што неће донети мир на овим местима, сматра Павлос.
Дора Бакојани бацила Србе у чељусти Куртија
Осим тога, могло би се рећи да је Грчка издала историјско пријатељство са Србијом, али не само то, него су Грчка и госпођа Бакојани напали и издали међународно право, додаје Павлос.
„Ово је јако битно јер је госпођа Бакојани рекла да, иако прима к знању све проблеме са Косовом, верује да би уласком у Савет Европе ти проблеми били решени. Она у суштини каже да ће уколико се то деси ти проблеми бити пренети у надлежност Европског суда правде и људских права и да ће они то решити. Они су дакле дословно бацили Србе у чељусти Куртија и остатка албанских насилника, док паралелно тврде да је то што раде чин заштите људских права. А то је трагедија. Лично сам веома посрамљен због акција ових људи“, закључио је Павлос.
Парламентарна Скупштина Савета Европе усвојила је у уторак нацрт извештаја известиоца за тзв. Косово, грчке посланице Доре Бакојани, у којем се препоручује да се тзв. Косову одобри да постане члан Савета Европе.
Погледајте и:
