https://sputnikportal.rs/20240420/vaskrsenje-pod-bombama-reditelj-filma-bauk-uoci-svetske-premijere-u-moskvi-foto-1171301415.html
Васкрсење под бомбама: Редитељ филма „Баук“ уочи светске премијере у Москви /фото/
Васкрсење под бомбама: Редитељ филма „Баук“ уочи светске премијере у Москви /фото/
Sputnik Србија
Покушао сам да поетски говорим о најтрауматичнијим догађајима из новије српске историје, у нади и жељи да ће та слика бити једна мала историјска али озбиљна... 20.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-20T15:39+0200
2024-04-20T15:39+0200
2024-04-20T15:39+0200
култура
култура
култура – вести
баук
горан радовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/04/1170719379_0:0:1840:1035_1920x0_80_0_0_036ccc3794e7e5295b3540485789aea9.jpg
Да је Горан Радовановић стваралац добре репутације који је са својим филмовима радо виђен у Русији сведочи признање Међународног филмског фестивала у Москви додељено „Енклави“, као и огромно интересовање које је побудило остварење „Чекајући Хандкеа“ у Санкт Петербургу. Овог 20. априла на истој московској филмској смотри своју светску премијеру имаће и Радовановићево ново остварење „Баук“, који ће се наћи у такмичарском програму.Филм чије је снимање почело симболично 24. марта 2022. антиратна је прича о последицама НАТО бомбардовања 1999. испричана из визуре осмогодишњег дечака Саве. Реч је о „поетској студији о побуни против агресије која говори чистим, јасним и неокаљаним језиком дечјег посматрања света“, стоји у образложењу комисије ФЦС на чијем је конкурсу филм добио део средстава за снимање.„`Баук` није филм о НАТО бомбардовању, али се радња догађа за то време, непосредно пред почетак агресије па све до краја. То је прича о дечаку који живи са мајком док му је отац далеко, на броду, и коме је бомбардовање окидач страха који се пре свега рефлектује на мајку и на дечји свет. Ја сам се бавио страхом из дечје визуре и неким поетским вредностима које се везују за одрастање, сазревање али и за оно што зовемо породица. Оним што је потреба за целином, јер дете проживљава ту трагедију само уз мајку тако да питање оца постаје све доминантније. Дакле, филм се бави и породицом као потребом за целином,“ каже Радовановић за Спутњик.Да би се реализовала жељена поетичност била је потребна изузетна визуелна реализација за коју се постарао велики руски сниматељ Владислав Опељантс.„ Он је снимио све филмове Михалкова и Серебреникова. „Баук“ је сликан од пролећа до лета и сви екстеријери снимани су или у рано јутро или од 17 часова све докле нам је бленда дозвољавала. Хватали смо то најтоплије, најмекше сунце. Опељантс има врло карактеристичан рукопис, захваљујући томе имао сам велико олакшање да продрем у свет метафизике и трансцеденције путем те његове предивне фотографије.“Баук као страх детета од НАТО бомбиРедитељ наглашава да његова прича није о НАТО бомбардовању већ о детету које се нашло у тим драматичним и драстичним околностима. Његов фокус био је на откривању и приказивању чисте дечје природе.„Питање је било како ту чистоту и невиност представити. То су крупни планови, експресивност лица, рад са децом у коме нема импровизације. Кад радите са дететом од осам година не можете нешто да се договорите и да вежбате, то је као да идете у битку и да не знате њен резултат. Ја сам имао срећу, Јакша Прпић је био генијалан, дете из глумачке породице који је ову филмску трауму дивно савладавао јер је његов унутрашњи свет некако био адекватан са драматургијом коју смо му поставили у тим задацима. Тананост приказа и емоција остварена је пре свега у светлу и у оностраном“, открива Радовановић и додаје:Гетеова песма „Баук“ понудила је мистику коју је редитељ тражио у нашим традиционалним хришћанским ликовним представама – Голготе, смрти, васкрсења…„Све то постоји у тој предивној фотографији Опељантсовој, успео је да њоме све надгради. Мислим да је ова тема заслужила такав приступ, то су архетипске ствари, колективни страх који смо сви потиснули, нешто због чега смо обележени.“На питање да ли је важност ове теме донела сумњу и дозу страха како да се одговори изазову, Радовановић истиче да је сваки филм увек пун сумње.„Прошли филм је био о Косову, па о Хандкеу и Косову, затим о Макавејеву и титоизму… То су све велике теме и страх од неуспеха је увек присутан. Али добра енергија и вера у пројекат је оно што је најважније, тако да ми тај црв сумње није препрека. А преиспитивање, неспавање – то је саставни део процеса, али се све завршава после премијере. То је тренутак када се филм отуђује од аутора, кад припадне јавној сфери. Због тога једва чекам светску премијеру у Москви јер ме „Баук“ још мучи.“Српска премијера заказана је за 3. октобар, а у међувремену ће бити приказиван и на домаћим фестивалима - у Нишу, Врњачкој бањи, Лесковцу...Ви проповедајте, а ја ћу да се молимГлумци Војин Ћетковић, Бранка Шелић, Сара Климоска остварили су изузетне улоге, сматра редитељ Радовановић.„Сара је играла код Манчевског и донела је свежину, непатвореност, словенску лепоту. Војин је први пут одиграо праву драмску улогу на филму, готово без текста глуми свештеника испуњеног грижом савести, покајањем… Ту је и Милош Биковић који игра епизодну али важну улогу – он се, као отац, појављује у сноликим представама дечака, а његов глас присутан је у офу током целог филма. То је визуелно мања улога али је као целина веома моћна, с обзиром да је то једна драматуршка грана која просто држи филм. Ту је и Бранка Шелић која игра баку дечака, Гордана Гаџић у улози докторке, Милена Јакшић која и овде као и у „Енклави“ игра учитељицу. Ту је и дивни Давор Јањић коме је ово последња улога, само неколико месеци по снимању је преминуо. Има нечег пророчког у том његовом последњем изговореном тексту када каже свештенику: Ви проповедајте, а ја ћу да се молим.“Мало Тарковски, мало ПараџановНа питање каква су очекивања од руске публике која је добро разумела његове претходне филмове, Горан Радовановић каже да верује у добар пријем будући да ова прича, независно од ратних догађања, има неку словенску, хришћанску, православну мистичност у виду једне благе иконографије.„ Од оних који су филм погледали неко каже – овде има мало Параџанова, неко нађе сцену која подсећа на Тарковског… То је све подсвесни део мог образовања које је ишло путем руске литературе, совјетских и руских филмова. Тај руски 19. век заједно са великим руским сниматељем вероватно је ишао у том правцу креирања филма који је близак руској култури.“Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – вести, баук, горан радовановић
култура, култура – вести, баук, горан радовановић
Васкрсење под бомбама: Редитељ филма „Баук“ уочи светске премијере у Москви /фото/
Покушао сам да поетски говорим о најтрауматичнијим догађајима из новије српске историје, у нади и жељи да ће та слика бити једна мала историјска али озбиљна чињеница у разумевању наше прошлости за будуће генерације – каже аутор филма „Баук“ уочи светске премијере у Москви.
Да је Горан Радовановић стваралац добре репутације који је са својим филмовима радо виђен у Русији сведочи признање Међународног филмског фестивала у Москви додељено „Енклави“, као и огромно интересовање које је побудило остварење „Чекајући Хандкеа“ у Санкт Петербургу. Овог 20. априла на истој московској филмској смотри своју светску премијеру имаће и Радовановићево ново остварење „Баук“, који ће се наћи у такмичарском програму.
Филм чије је снимање почело симболично 24. марта 2022. антиратна је прича о последицама НАТО бомбардовања 1999. испричана из визуре осмогодишњег дечака Саве. Реч је о „поетској студији о побуни против агресије која говори чистим, јасним и неокаљаним језиком дечјег посматрања света“, стоји у образложењу комисије ФЦС на чијем је конкурсу филм добио део средстава за снимање.
„`Баук` није филм о НАТО бомбардовању, али се радња догађа за то време, непосредно пред почетак агресије па све до краја. То је прича о дечаку који живи са мајком док му је отац далеко, на броду, и коме је бомбардовање окидач страха који се пре свега рефлектује на мајку и на дечји свет. Ја сам се бавио страхом из дечје визуре и неким поетским вредностима које се везују за одрастање, сазревање али и за оно што зовемо породица. Оним што је потреба за целином, јер дете проживљава ту трагедију само уз мајку тако да питање оца постаје све доминантније. Дакле, филм се бави и породицом као потребом за целином,“ каже Радовановић за Спутњик.
Да би се реализовала жељена поетичност била је потребна изузетна визуелна реализација за коју се постарао велики руски сниматељ Владислав Опељантс.
„ Он је снимио све филмове Михалкова и Серебреникова. „Баук“ је сликан од пролећа до лета и сви екстеријери снимани су или у рано јутро или од 17 часова све докле нам је бленда дозвољавала. Хватали смо то најтоплије, најмекше сунце. Опељантс има врло карактеристичан рукопис, захваљујући томе имао сам велико олакшање да продрем у свет метафизике и трансцеденције путем те његове предивне фотографије.“
Баук као страх детета од НАТО бомби
Редитељ наглашава да његова прича није о НАТО бомбардовању већ о детету које се нашло у тим драматичним и драстичним околностима. Његов фокус био је на откривању и приказивању чисте дечје природе.
„Питање је било како ту чистоту и невиност представити. То су крупни планови, експресивност лица, рад са децом у коме нема импровизације. Кад радите са дететом од осам година не можете нешто да се договорите и да вежбате, то је као да идете у битку и да не знате њен резултат. Ја сам имао срећу, Јакша Прпић је био генијалан, дете из глумачке породице који је ову филмску трауму дивно савладавао јер је његов унутрашњи свет некако био адекватан са драматургијом коју смо му поставили у тим задацима. Тананост приказа и емоција остварена је пре свега у светлу и у оностраном“, открива Радовановић и додаје:
„.За онострано у слици често се каже – сан, а ја сам пробао да тај сан буде као реалност, да укинем разлику између реалности и сна. Јер деца живе у сновима, сан је део реалија у том узрасту. Истина се тражи у томе што не знамо шта је сан а шта илузија, шта је жеља, нада. И по природи ствари када се говори о деци, бар из моје визуре – а често кажемо да је дете човек без греха - ми смо на терену нечега што можемо да кажемо да је религиозност. Због тога је тај религиозни моменат некако спонтано ушао у филм.“
Гетеова песма „Баук“ понудила је мистику коју је редитељ тражио у нашим традиционалним хришћанским ликовним представама – Голготе, смрти, васкрсења…
„Све то постоји у тој предивној фотографији Опељантсовој, успео је да њоме све надгради. Мислим да је ова тема заслужила такав приступ, то су архетипске ствари, колективни страх који смо сви потиснули, нешто због чега смо обележени.“
На питање да ли је важност ове теме донела сумњу и дозу страха како да се одговори изазову, Радовановић истиче да је сваки филм увек пун сумње.
„Прошли филм је био о Косову, па о Хандкеу и Косову, затим о Макавејеву и титоизму… То су све велике теме и страх од неуспеха је увек присутан. Али добра енергија и вера у пројекат је оно што је најважније, тако да ми тај црв сумње није препрека. А преиспитивање, неспавање – то је саставни део процеса, али се све завршава после премијере. То је тренутак када се филм отуђује од аутора, кад припадне јавној сфери. Због тога једва чекам светску премијеру у Москви јер ме „Баук“ још мучи.“
Српска премијера заказана је за 3. октобар, а у међувремену ће бити приказиван и на домаћим фестивалима - у Нишу, Врњачкој бањи, Лесковцу...
Ви проповедајте, а ја ћу да се молим
Глумци Војин Ћетковић, Бранка Шелић, Сара Климоска остварили су изузетне улоге, сматра редитељ Радовановић.
„Сара је играла код Манчевског и донела је свежину, непатвореност, словенску лепоту. Војин је први пут одиграо праву драмску улогу на филму, готово без текста глуми свештеника испуњеног грижом савести, покајањем… Ту је и Милош Биковић који игра епизодну али важну улогу – он се, као отац, појављује у сноликим представама дечака, а његов глас присутан је у офу током целог филма. То је визуелно мања улога али је као целина веома моћна, с обзиром да је то једна драматуршка грана која просто држи филм. Ту је и Бранка Шелић која игра баку дечака, Гордана Гаџић у улози докторке, Милена Јакшић која и овде као и у „Енклави“ игра учитељицу. Ту је и дивни Давор Јањић коме је ово последња улога, само неколико месеци по снимању је преминуо. Има нечег пророчког у том његовом последњем изговореном тексту када каже свештенику: Ви проповедајте, а ја ћу да се молим.“
Мало Тарковски, мало Параџанов
На питање каква су очекивања од руске публике која је добро разумела његове претходне филмове, Горан Радовановић каже да верује у добар пријем будући да ова прича, независно од ратних догађања, има неку словенску, хришћанску, православну мистичност у виду једне благе иконографије.
„ Од оних који су филм погледали неко каже – овде има мало Параџанова, неко нађе сцену која подсећа на Тарковског… То је све подсвесни део мог образовања које је ишло путем руске литературе, совјетских и руских филмова. Тај руски 19. век заједно са великим руским сниматељем вероватно је ишао у том правцу креирања филма који је близак руској култури.“
