Може ли косовски чвор да одмрси - Словенац
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Борут Пахор важи за доброг познаваоца ситуације у региону и има добре односе и са Београдом и са Приштином. Међутим, његово евентуално именовање за наследника Мирослава Лајчака тешко да ће било шта променити, јер проблем је у Западу, који толерише све што ради Приштина и сматра да је признање косовске независности полазна тачка за преговоре.
Овако некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар, др Зоран Миливојевић коментарише вест да бивши словеначки председник Борут Пахор, уз подршку Министарства спољних послова Словеније, лобира да преузме место специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака.
Према писању љубљанског дневника „Дело“, словеначко Министарство спољних послова оценило је да је Пахор погодан кандидат за заузимање функције коју ће Лајчак обављати до августа, када му истиче мандат. Регион бивше Југославије у словеначкој дипломатији сматра се стратешким подручјем, па је одлучено да словеначка дипломатска мрежа, на чијем је челу Тања Фајон помогне бившем председнику у кандидатури.
Показатељ да ЕУ нема резултате
Са друге стране, према Миливојевићевим речима, појављивање Пахора као могућег наследника говори колико је Лајчакова двогодишња мисија била неуспешна.
„Он са тог места одлази без резултата. Именовање његовог наследника само по себи је чињеница да је досадашње посредовање ЕУ било неуспешно и да ту практично нема никаквих елемената који би указивали на успех уколико нема промене става“, сматра Миливојевић.
Одлазак Лајчака и евентуално Пахорово именовање указује на покушај Брисела да „остане у послу“ – да задржи контролу над косовским питањем у западним рукама. Именовањем Лајчаковог наследника из региона ЕУ заправо шаље поруку да је и даље заинтересована да остане ту где је уз покушај да се обезбеди нова динамика, додаје он.
Да ли је Пахор непристрасан?
И словеначки новинар Игор Мекина слаже се са Миливојевићем да је Пахор разгранао своје политичке везе у региону – као специјални изасланик ЕУ за дијалог био би прихватљив за многе, с обзиром да гаји добре односе како са бившим, тако и са садашњим регионалним лидерима.
„Али, не верујем да ће много радити у корист неких пресудних интереса Србије. На тој позицији, човек би заиста требало да буде непристрасан. То је, по мом мишљењу, највећи проблем – да ли је Пахор заиста непристрасан? Мислим да није. Да ли ће моћи да се постави у улогу непристрасног посредника? То је велико питање“, сматра Мекина.
Вашингтон и Брисел диктирају
Ако је став Мирослава Лајчака, који долази из државе која није признала косовску независност био на линији западних интереса којима је косовска независност један од спољнополитичких приоритета, не треба имати сумњи да би и Пахор наступао са истих позиција, сматра Миливојевић.
„Он има додатни мотив зато што је Словенија једна од држава која у потпуности подржава косовску државност. Према томе, од њега не треба ништа очекивати. Али, независно од њега, свако ко би дошао на то место свакако би био протагониста западних ставова и западних циљева“, категоричан је он.
Словенија је још у време док је била део југословенске федерације подржавала албански сецесионизам на Косову и Метохији – добро је познат став тадашњег словеначког комунистичког руководства на челу са Миланом Кучаном, које је подржавало албанску побуну на Косову и Метохији 1988. и 1989. године.
Приступ косовском питању и дијалогу између Београда и Приштине диктирају Вашингтон и већина у бриселској администрацији на челу са Немачком, док Велика Британија делује из позадине кроз Квинту, додаје Миливојевић.
Мекина наглашава да Пахор долази из земље у којој је косовска независност, како каже, популарна идеја, како због традиције подршке косовским Албанцима, тако и због тога што се прави поређење између положаја Словеније у некадашњој Југославији и Косова и Метохије. Словеначки медији, на пример, уопште не пишу о положају Срба на КиМ, као што не говоре о ономе што се на КиМ десило након сецесије Словеније од СФРЈ, наводи он.
„Мислим да и Пахор доста једнострано гледа на то и да се држи званичне политике ЕУ која води одвајању Косова од Србије“, каже Мекина.
Човек компромиса, али неуспешан
Борут Пахор био је словеначки премијер између 2008. и 2012, да би од 2012. до 2020. обављао дужност председника те државе. Након што му је председнички мандат истекао, основао је невладину организацију „Пријатељи Западног Балкана“, чији Саветодавни одбор чини шеснаест политичара и дипломата из дванаест земаља.
Међу њима су и бивша висока представница ЕУ за спољну и безбедност Кетрин Ештон, бивши шведски премијер и високи представник УН за БиХ Карл Билт, бивша хрватска премијерка Јадранка Косор, бивша председница тзв. Косова Атифете Јахјага, бивши председник Србије Борис Тадић, бивши бугарски председник Росен Плевнелијев, бивша заменица премијера Севрене Македоније Радмила Шекеринска.
Као први велики међународни пројекат Пахорове организације најављена је међународна конференција о политичкој и безбедносној ситуацији на Западном Балкану у светлу геополитичких промена у Европи и свету која би требало да се одржи 19. и 20. априла у Љубљани.
Према Мекининим речима, Пахор је као политичар склон компромисима и тражењу такозваних „средњих решења“ – у Словенији је, на пример, својевремено покушао да помири присталице партизанског и домобранског покрета из времена Другог светског рата.
„Са друге стране, он и није био баш нешто посебно успешан. Када се погледа његова политика из времена када је био председник владе – био је неуспешан премијер. Када је спор са Хрватском око Пиранског залива био у фокусу, он се залагао за решење које је на крају завршило у ћорсокаку – тај спор ни данас није решен, већ је гурнут под тепих“, наглашава наш саговорник.
Тако да, када се погледа Пахорова каријера као премијера и председника, која је у принципу неуспешна, отвара се питање колико би био успешан као посредник између Београда и Приштине, додаје Мекина.
Према његовим речима, све Пахорове активности пошто је престао да буде председник државе говоре о томе да се спрема да замени Лајчака, а то што још увек није предао апликацију у Бриселу, то је у природи овог политичара – предаће је када буде био сматрао да је најбољи, ако не и једини кандидат.
Погледајте и:
