https://sputnikportal.rs/20240422/da-li-ste-culi-za-povremeni-post-iznenadjujuce-menja-telo-1171377575.html
Да ли сте чули за повремени пост: Изненађујуће мења тело
Да ли сте чули за повремени пост: Изненађујуће мења тело
Sputnik Србија
Гојазност је последњих деценија постала озбиљан глобални проблем, који значајно утиче на здравље људи широм света. Храна је све доступнија све већем броју... 22.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-22T19:05+0200
2024-04-22T19:05+0200
2024-04-22T19:06+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171378233_0:551:2048:1703_1920x0_80_0_0_db9af56e434e3642e5130dfdbf6eae69.jpg
Последњих година научници све више истражују популарну дијету познату као повремени пост, у којој се време узимања хране смењује с временом потпуног уздржавања од хране, и њен утицај на губитак телесне тежине.Све више људи је гојазноПрема подацима Светске здравствене организације (СЗО), више од 1,9 милијарди одраслих људи у свету има прекомерну тежину, док је више од 650 милиона гојазно. У САД, преко 70 одсто одраслих мушкараца и око 50 одсто одраслих жена има вишак килограма.У ЕУ око 52 одсто одраслих има прекомерну тежину, а 17 одсто њих је гојазно.Одавно је познато да су мозак и црева повезани, односно да на неки начин комуницирају и чине неку врсту осовине у телу.Нова студија коју су кинески научници спровели током 62 дана на 25 волонтера са дијагнозом гојазности показала је да повремени пост не само да помаже у губитку тежине, већ и мења функције мозга и микробиом црева.Рад је објављен у часопису „Frontiers in Cellular and Infection Microbiology“.Шта је повремени пост?Интермитентни пост је режим исхране у коме се периоди поста и узимања хране смењују на различите начине.Метода 16/8:Укључује прескакање доручка и ограничавање дневног периода јела на осам сати, на пример од 13 до 21 сат. Након тога следи период поста од 16 сати.Eat-Stop-Eat: Ова метода укључује пост од 24 сата једном или два пута недељно. На пример, неко не једе од вечере једног дана до вечере следећег дана.Дијета 5:2: Овим методом се унесе само 500-600 калорија у два неузастопна дана у недељи, док се осталих петдана једе нормално.Многи људи сматрају да је метод 16/8 најједноставнији, најодрживији и најлакши за праћење. Због тога је најпопуларнији.Студија и њени закључциУ новој студији, учесници су били подвргнути програму мршављења који је укључивао пажљиво праћење уноса калорија и повремени пост у исто време. Резултати су били изненађујући.Не само да су учесници изгубили значајну количину тежине - у просеку око 7,6 килограма, или 7,8 одсто своје телесне тежине - већ су научници забележили и доказе о променама у активности одређених региона мозга повезаних с повећањем телесне тежине и променама у саставу цревних бактерија.Ћианг Зенг из Националног клиничког истраживачког центра за геријатријске болести у Кини рекао је приликом објављивања резултата да је њихова студија показала да „повремени пост мења осовину људског мозга, црева и микробиома“.Тренутно није јасно шта проузрокује уочене промене или да ли црева утичуна мозак или обрнуто. Међутим, пошто су црева и мозак повезани, научници верују да би специфичан утицај на одређене делове мозга могао бити користан у контроли уноса хране.Промене у занимљивим деловима мозгаОно што је посебно интересантно у вези с новом студијом јесте да су се промене у можданој активности забележене функционалном магнетном резонанцом (ФМРИ) догодиле управо у регионима за које се зна да су важни у регулацији апетита и зависности – укључујући инфериорни орбитални фронтални режањ.Штавише, промене у микробиому црева, анализиране у узорцима столице и мерењима крви, такође су повезане са специфичним регионима мозга.На пример, бактерија Coprococcus comesи Eubacterium hallii су негативно повезане са активношћу у левом доњем орбиталном фронталном гирусу, области укљученој у извршне функције које укључују снагу воље када је у питању унос хране.Двосмерна комуникација између мозга и цреваСјаонинг Ванг из Националног геријатријског клиничког центра у Кини истакао је да се сматра да микробиом црева комуницира с мозгом на сложен, двосмеран начин.Лиминг Ванг из Кинеске академије наука је рекао да је „следеће питање на које треба одговорити који је тачно механизам којим микробиом црева и мозак комуницирају код гојазних људи, укључујући и током губитка тежине“.Он је објаснио да би будућа истраживања требало да открију који микробиом црева и који региони мозга су кључни за успешно мршављење и одржавање здраве тежине, пренео је Индекс.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, друштво
наука и технологија, медицина, друштво
Да ли сте чули за повремени пост: Изненађујуће мења тело
19:05 22.04.2024 (Освежено: 19:06 22.04.2024) Гојазност је последњих деценија постала озбиљан глобални проблем, који значајно утиче на здравље људи широм света. Храна је све доступнија све већем броју људи, а животни стил и навике се мењају на такав начин да калорија уносимо све више, а трошимо их све мање.
Последњих година научници све више истражују популарну дијету познату као повремени пост, у којој се време узимања хране смењује с временом потпуног уздржавања од хране, и њен утицај на губитак телесне тежине.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), више од 1,9 милијарди одраслих људи у свету има прекомерну тежину, док је више од 650 милиона гојазно. У САД, преко 70 одсто одраслих мушкараца и око 50 одсто одраслих жена има вишак килограма.
У ЕУ око 52 одсто одраслих има прекомерну тежину, а 17 одсто њих је гојазно.
Одавно је познато да су мозак и црева повезани, односно да на неки начин комуницирају и чине неку врсту осовине у телу.
Нова студија коју су кинески научници спровели током 62 дана на 25 волонтера са дијагнозом гојазности показала је да повремени пост не само да помаже у губитку тежине, већ и мења функције мозга и микробиом црева.
Рад је
објављен у часопису „Frontiers in Cellular and Infection Microbiology“.
Интермитентни пост је режим исхране у коме се периоди поста и узимања хране смењују на различите начине.
Метода 16/8:Укључује прескакање доручка и ограничавање дневног периода јела на осам сати, на пример од 13 до 21 сат. Након тога следи период поста од 16 сати.
Eat-Stop-Eat: Ова метода укључује пост од 24 сата једном или два пута недељно. На пример, неко не једе од вечере једног дана до вечере следећег дана.
Дијета 5:2: Овим методом се унесе само 500-600 калорија у два неузастопна дана у недељи, док се осталих петдана једе нормално.
Многи људи сматрају да је метод 16/8 најједноставнији, најодрживији и најлакши за праћење. Због тога је најпопуларнији.
У новој студији, учесници су били подвргнути програму мршављења који је укључивао пажљиво праћење уноса калорија и повремени пост у исто време. Резултати су били изненађујући.
Не само да су учесници изгубили значајну количину тежине - у просеку око 7,6 килограма, или 7,8 одсто своје телесне тежине - већ су научници забележили и доказе о променама у активности одређених региона мозга повезаних с повећањем телесне тежине и променама у саставу цревних бактерија.
Ћианг Зенг из Националног клиничког истраживачког центра за геријатријске болести у Кини рекао је приликом објављивања резултата да је њихова студија показала да „повремени пост мења осовину људског мозга, црева и микробиома“.
„Уочене промене у микробиому црева и активности у регионима мозга повезаним са зависношћу током и након губитка тежине су веома динамичне и повезане с временом“, додао је он.
Тренутно није јасно шта проузрокује уочене промене или да ли црева утичуна мозак или обрнуто. Међутим, пошто су црева и мозак повезани, научници верују да би специфичан утицај на одређене делове мозга могао бити користан у контроли уноса хране.
Промене у занимљивим деловима мозга
Оно што је посебно интересантно у вези с новом студијом јесте да су се промене у можданој активности забележене функционалном магнетном резонанцом (ФМРИ) догодиле управо у регионима за које се зна да су важни у регулацији апетита и зависности – укључујући инфериорни орбитални фронтални режањ.
Штавише, промене у микробиому црева, анализиране у узорцима столице и мерењима крви, такође су повезане са специфичним регионима мозга.
На пример, бактерија Coprococcus comesи Eubacterium hallii су негативно повезане са активношћу у левом доњем орбиталном фронталном гирусу, области укљученој у извршне функције које укључују снагу воље када је у питању унос хране.
Двосмерна комуникација између мозга и црева
Сјаонинг Ванг из Националног геријатријског клиничког центра у Кини истакао је да се сматра да микробиом црева комуницира с мозгом на сложен, двосмеран начин.
„Микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који стижу до мозга преко нерава и циркулације крви. С друге стране, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из исхране мењају састав цревног микробиома“, објаснио је он.
Лиминг Ванг из Кинеске академије наука је рекао да је „следеће питање на које треба одговорити који је тачно механизам којим микробиом црева и мозак комуницирају код гојазних људи, укључујући и током губитка тежине“.
Он је објаснио да би будућа истраживања требало да открију који микробиом црева и који региони мозга су кључни за успешно мршављење и одржавање здраве тежине,
пренео је Индекс.
