https://sputnikportal.rs/20240422/secanje-na-heroja-sa-kosara-junak-koji-se-nikada-nije-vratio-kuci-foto-1171343334.html
Сећање на хероја са Кошара: Јунак који се никада није вратио кући /фото/
Сећање на хероја са Кошара: Јунак који се никада није вратио кући /фото/
Sputnik Србија
Сени шесторице хероја са Кошара, и данас након двадесет пет година, бдију над караулом. Један од њих је и двадесетогодишњи Саша Иванковић, припадник Херојске... 22.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-22T09:18+0200
2024-04-22T09:18+0200
2024-04-22T09:18+0200
србија
србија
србија – друштво
кошаре
јунаци
херој
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171343025_0:0:1157:651_1920x0_80_0_0_89bd328b337fe36ab446ab45a611fc86.jpg
Иако није морао да иде у војску, јер је био старатељ мајци Гордани и оцу Миломиру, који су били инвалиди, Иванковић није желео да ту могућност искористи. Чврсто решен да обуче војничку униформу, у армију одлази крајем 1998. године, најпре на обуку у Ваљево да би затим био прекомандован у Београд. Кадa је почело НАТО бомбардовање, његова јединица премештена је на Косово, на Кошаре.Бранећи своју земљу од терориста, тог хладног и кишовитог 16. априла 1999. године, војник Ивановић бива тешко рањен, али услед жестине минобацачке ватре којом су засипани положаји наше војске, онемогућен да се извуче или буде извучен. Од тога дана, заједно са још тројицом својих сабораца, води се као нестао. Њихови посмртни остаци, ни до данас нису пронађени.На вест о нестанку четворице војника 125. моторизоване бригаде, командант Треће армије за време НАТО агресије на СРЈ 1999. године, генерал-пуковник Небојша Павковић је у свом ратном дневнику записао „То су хероји које војска и народ не смеју да забораве“.Деценију касније, војник Саша Иванковић званично је проглашен мртвим. У гробно место у његовим родним Вреоцима, сахрањен је празан сандук, а његови родитељи у међувремену су преминули, свакога дана жељно ишчекујући да се њихов јединац на кућном прагу појави.Тело Саше Иванковића остало је на вечној стражи на Кошарама, али његов дух живи у сваком од његових сабораца, рођака, пријатеља и поштовалаца који су се окупили да обележе 25. година од смрти младог Лазаревчанина.На гробљу у Црним Међама у недељу положени су венци и цвеће и одржан помен, а након полагања венаца у центру за културу у Лазаревцу организована је свечана академија поводом обележавања 25 година од погибије јунака.Ратни командант 125. моторизоване бригаде генерал-мајор у пензији Драган Живановић и Сашини саборци Иван Ранковић и Дарко Анђелковић, присутнима су покушали кроз причу дочарати пакао кроз који млади војници и њихови команданти прошли на Кошарама.Говорили су о снегу, леденој киши и магли која се спуштала са врхова Проклетија о налетима бројчано надмоћнијег непријатеља потпомогнутог дејством НАТО авијације по нашим положајима, о херојским делима појединаца попут капетана Крунослава Иванковића, који је иако рањен одбио да се евакуише, већ је наставио да издаје команде, штитећи своје војнике док није на смрт искрварио.У уметничком делу програма наступили су Вера Столић, Јана Лазаревић и браћа Стојковић који су својим гласом и песмом дочарали судбину нашег народа, као и песник др Данило Васојевић који је са посебном емоцијом и надахнућем рецитовао стихове из своје збирке песама „Кошмари Кошара“.Скромног и честитог војника Сашу Иванковића његови суграђани нису заборавили. На 23. годишњицу од његове погибије у насељу Расадник откривена Спомен плоча посвећена хероју са Кошара, док је једна улица у истоименом насељу названа по њему. Ипак, најупечатљивији жиг сећања утисунут је у самом центру Лазаревца- величанствен мурал посвећен војнику који је остао на вечној стражи, изнад врхова Кошара.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – друштво, кошаре, јунаци, херој
србија, србија – друштво, кошаре, јунаци, херој
Сећање на хероја са Кошара: Јунак који се никада није вратио кући /фото/
Сени шесторице хероја са Кошара, и данас након двадесет пет година, бдију над караулом. Један од њих је и двадесетогодишњи Саша Иванковић, припадник Херојске 125. моторизоване бригаде, коме се након тешког рањавања 16. априла 1999. године на врху Мајa Главa изгубио сваки траг.
Иако није морао да иде у војску, јер је био старатељ мајци Гордани и оцу Миломиру, који су били инвалиди, Иванковић није желео да ту могућност искористи. Чврсто решен да обуче војничку униформу, у армију одлази крајем 1998. године, најпре на обуку у Ваљево да би затим био прекомандован у Београд. Кадa је почело НАТО бомбардовање, његова јединица премештена је на Косово, на Кошаре.
Бранећи своју земљу од терориста, тог хладног и кишовитог 16. априла 1999. године, војник Ивановић бива тешко рањен, али услед жестине минобацачке ватре којом су засипани положаји наше војске, онемогућен да се извуче или буде извучен. Од тога дана, заједно са још тројицом својих сабораца, води се као нестао. Њихови посмртни остаци, ни до данас нису пронађени.
На вест о нестанку четворице војника 125. моторизоване бригаде, командант Треће армије за време НАТО агресије на СРЈ 1999. године, генерал-пуковник Небојша Павковић је у свом ратном дневнику записао „То су хероји које војска и народ не смеју да забораве“.
Деценију касније, војник Саша Иванковић званично је проглашен мртвим. У гробно место у његовим родним Вреоцима, сахрањен је празан сандук, а његови родитељи у међувремену су преминули, свакога дана жељно ишчекујући да се њихов јединац на кућном прагу појави.
Тело Саше Иванковића остало је на вечној стражи на Кошарама, али његов дух живи у сваком од његових сабораца, рођака, пријатеља и поштовалаца који су се окупили да обележе 25. година од смрти младог Лазаревчанина.
На гробљу у Црним Међама у недељу положени су венци и цвеће и одржан помен, а након полагања венаца у центру за културу у Лазаревцу организована је свечана академија поводом обележавања 25 година од погибије јунака.
Ратни командант 125. моторизоване бригаде генерал-мајор у пензији Драган Живановић и Сашини саборци Иван Ранковић и Дарко Анђелковић, присутнима су покушали кроз причу дочарати пакао кроз који млади војници и њихови команданти прошли на Кошарама.
Говорили су о снегу, леденој киши и магли која се спуштала са врхова Проклетија о налетима бројчано надмоћнијег непријатеља потпомогнутог дејством НАТО авијације по нашим положајима, о херојским делима појединаца попут капетана Крунослава Иванковића, који је иако рањен одбио да се евакуише, већ је наставио да издаје команде, штитећи своје војнике док није на смрт искрварио.
„У сваком од нас, у сваком нашем гену, урезан је Косовски завет“, поручио је присутнима херој са Кошара Иван Ранковић, који су његове речи пропратили бурним аплаузом.
У уметничком делу програма наступили су Вера Столић, Јана Лазаревић и браћа Стојковић који су својим гласом и песмом дочарали судбину нашег народа, као и песник др Данило Васојевић који је са посебном емоцијом и надахнућем рецитовао стихове из своје збирке песама „Кошмари Кошара“.
Скромног и честитог војника Сашу Иванковића његови суграђани нису заборавили. На 23. годишњицу од његове погибије у насељу Расадник откривена Спомен плоча посвећена хероју са Кошара, док је једна улица у истоименом насељу названа по њему. Ипак, најупечатљивији жиг сећања утисунут је у самом центру Лазаревца- величанствен мурал посвећен војнику који је остао на вечној стражи, изнад врхова Кошара.
