И као да је била ту: Кад кренете ка Калемегдану видећете - Маги
© Горанка Матић
Пратите нас
Маргита Стефановић је целог живота желела само да свира, да ствара нови уметнички концепт, а својим умећем, визијом и харизмом које је унела у свој бенд отворила је ново поглавље у југословенској и српској рок музици, истичу аутори изложбе посвећене некадашњој клавијатуристкињи ЕКВ-а.
Изложба фотографија посвећена Маргити Маги Стефановић, некадашњој чланици бенда „Екатарина Велика“ и једној од најзначајнијих представница југословенске рок сцене, отворена је 25. априла на Калемегдану, на платоу испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“.
Поставка под називом „Кад кренем ка“ обухвата 113 фотографија, чији су аутори Горанка Матић, Срђан Вејвода, Горан Вејвода и Александар Кујучев, а програм је приредио Дом омладине Београда поводом 60 година од свог оснивања.
Аутори изложбе Зорица Којић и Драган Амброзић истичу да им је основни циљ био да Маргиту Маги Стефановић прикажу као уметницу која је дала неизмеран допринос не само раду једног од најпопуларнијих југословенских рок бендова него и развоју домаће рок сцене у целини.
Према речима Зорице Којић, многе фотографије су први пут представљене јавности и пружају нам нови увид у живот и каријеру Маргите Стефановић од периода пре њеног уласка у групу „Катарина Друга“ 1982. године, до последњег албума „Екатарине Велике“ – „Неко нас посматра“ из 1993.
„Наш избор фотографија приказује развојни пут једне младе жене, школоване пијанисткиње, дипломца Архитектонског факултета, на којем је Маргита била веома успешна као студент, али и особе која је осећала пулс свог времена и схватила да своје умеће, свој занат, своју визију и харизму треба да укључи у групу“, каже Зорица Којић у разговору за Спутњик.
Према њеним речима, Маргита Стефановић је целог живота покушавала да свира, да ствара нови уметнички концепт, а своју судбину је носила „врло часно и достојанствено“.
Као прва жена која је заузела стално, дугогодишње место у постави неког састава, при чему је реч о бенду који је био веома утицајан у даљем развоју домаће рок музике, Маргита Стефановић је отворила нове могућности за све девојке које су желеле тиме озбиљно да се баве.
„На првим концертним фотографијама Маргитина клавијатура је мало у позадини, на пример, у децембру 1982. године, када први пут званично ступа на сцену. Већ на концерту 1984. године, међутим, видимо је у истој линији с момцима Миланом Младеновићем и Бојаном Печаром. Она је била веома важан лик, а ми ту уметничку каријеру једне тако изузетне особе пратимо до њиховог последњег издања“, истиче Зорица Којић.
Према речима Драгана Амброзића, важан део историје Дома омладине Београда јесте управо историја рок културе у Србији и некадашњој Југославији, у којој је ЕКВ свакако имао једну од кључних улога.
„'Екатарина Велика' је позната по томе што је током осамдесетих свирала серијске концерте у Дому омладине, по седам дана. Бенд је и данас веома популаран, млади људи га прате, стално има нове фанове, што је посебан феномен. У том смислу су и чланови групе, од којих су кључни Милан Младеновић и Маргита Маги Стефановић, репрезенти уметничке линије у овдашњем рокенролу која вреди неговања и пажње“, истиче Драган Амброзић.
Он, такође, оцењује да је Маргита Стефановић одиграла важну улогу у развијању самосвојности, оригиналности, аутентичности и уметничке амбиције ЕКВ-а, „уневши својим образовањем из класичне музике, свирањем клавијатеуре и аранжманима нови, свеж тон у рок музику“.
„Оставила је трајан печат не само на те генерације, него и на посебне стандарде у компоновању рок музике код нас. Изабрали смо особу чији рад можда није толико осветљен на прави начин и желели смо да скренемо пажњу на то да може свашта да се прича о људима, али оно што остаје за њима јесу њихова дела, оно што су створили. Магин рад је поставио нова мерила у овдашњој рок музици и каријери“, истиче Драган Амброзић.
Изложба о Маргити Стефановић је, иначе, први у низу програма посвећених обележавању 60 година Дома омладине Београда.
Амброзић каже да су планирани бројни концерти, трибине и други програми чији је циљ да се велика заоставштина Дома омладине у културном животу у Беорада поново оживи и представи и новим генерацијама.
Ове године обележава се и четири деценије од појаве албума „Катарина Друга“ (1984), дебитантског остварења истоимене групе, на којем је Маргита Стефановић једини пут наступила и као вокал у песми „Кад кренем ка“.
Група „Екатарина Велика“ је објавила седам студијских албума, као и један уживо, снимила је бројне видео-спотове и одсвирала мноштво концерата, међу којима је и низ распродатих узастопних наступа у Дому омладине Београда 1989. године.
