https://sputnikportal.rs/20240501/obelezena-25-godisnjica-stradanja-dvoje-srpske-dece-u-nato-bombardovanju-autobusa-1171679757.html
Обележена 25. годишњица страдања двоје српске деце у НАТО бомбардовању аутобуса
Обележена 25. годишњица страдања двоје српске деце у НАТО бомбардовању аутобуса
Sputnik Србија
Парастосом на гробљу у Грачаници данас је обележена 25. годишњица од погибије брата и сестре Николе и Марије Петровић и њихове баке Смиљане који су живот... 01.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-01T14:03+0200
2024-05-01T14:03+0200
2024-05-01T14:03+0200
друштво
друштво
србија – друштво
грачаница
нато агресија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/11/1166492959_0:167:3049:1882_1920x0_80_0_0_e49f8d44dda66ab3ee0a8be8aeb1e113.jpg
Након парастоса одата им је почаст испред спомен плоче у дворишту Основне школе "Краљ Милутин" у Грачаници.Мајка погинулих Марије и Николе, Зорица Петровић изјавила је да је прошло тешких 25 година и да сваког дана размишља зашто је то морало њима да се деси, преноси Танјуг."Бог нам је дао мало здравља и снаге да живимо због њих, мада снаге више немамо, потрошили смо је, али ето, морамо да живимо да би их обилазили, да дођемо да им упалимо свеће. Хвала њиховим друговима који су им подигли спомен плочу. После наше смрти ће неко да се сети да су то наша деца. Има и оних који су их заборавили, али школа их памти. Што се нас тиче ми их обилазимо. Од првог па све до седмог маја, дани су тешки, од њиховог страдања, до сахране. Тада не спавам, размишљам како је било, како је могло њима да се деси, свако своје жали", рекла је Зорица Петровић.Отац Драгиша Петровић је изјавио да морају да наставе да живе како би ко имао да обилази њихове гробове."Шта су нам урадили зликовци, убице, окупатори, нанели су нам бол. Деца нису крива , нико од цивила није крив. Судбина је била таква да се њима деси. Ја нисам био код куће, ништа нисам знао, али нешто сам предосећао, нешто ме је стезало. Стално сам се распитивао да ли је тај аутобус кренуо из Ниша. Ништа нисам знао, све док нисам стигао кући и видео пуну улицу људи, када сам чуо, више нисам знао за себе. Морамо за њих да живимо, да их обиђемо, после наше смрти нема ко више", рекао је Драгиша Петровић.Додао је да су први пут пре три године обишли место где су страдали."Тамо где су страдали постављена је спомен плоча, има албанских имена, док су уместо имена мојих, само три тачке", рекао је он.Њихов друг, Миодраг Живић каже да се и после 25 година питају зашто се то догодило и додао да га највише боли што на месту где су страдали на спомен плочи нема њихових имена."Само неке три тачке. Ми смо ту као да им помогнемо, да их, ако ништа друго, на данашњи дан споменемо, да се не забораве, стварно нам је тешко без њих. Док ми можемо, док родитељи могу, док је ова генерација жива, сећаћемо се њих" рекао је Живић.У нападу на аутобус Ниш експреса, који је на мосту у Лужану код Подујева погођен НАТО пројектилом, 1. маја 1999. године страдале су 44 особе. Никола је имао 17, а Марија 15 година.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, грачаница, нато агресија
друштво, србија – друштво, грачаница, нато агресија
Обележена 25. годишњица страдања двоје српске деце у НАТО бомбардовању аутобуса
Парастосом на гробљу у Грачаници данас је обележена 25. годишњица од погибије брата и сестре Николе и Марије Петровић и њихове баке Смиљане који су живот изгубили у ракетном нападу на аутобус Ниш експреса у време НАТО бомбардовања 1999. године у месту Лужане код Подујева.
Након парастоса одата им је почаст испред спомен плоче у дворишту Основне школе "Краљ Милутин" у Грачаници.
Мајка погинулих Марије и Николе, Зорица Петровић изјавила је да је прошло тешких 25 година и да сваког дана размишља зашто је то морало њима да се деси, преноси Танјуг.
"Бог нам је дао мало здравља и снаге да живимо због њих, мада снаге више немамо, потрошили смо је, али ето, морамо да живимо да би их обилазили, да дођемо да им упалимо свеће. Хвала њиховим друговима који су им подигли спомен плочу. После наше смрти ће неко да се сети да су то наша деца. Има и оних који су их заборавили, али школа их памти. Што се нас тиче ми их обилазимо. Од првог па све до седмог маја, дани су тешки, од њиховог страдања, до сахране. Тада не спавам, размишљам како је било, како је могло њима да се деси, свако своје жали", рекла је Зорица Петровић.
Отац Драгиша Петровић је изјавио да морају да наставе да живе како би ко имао да обилази њихове гробове.
"Шта су нам урадили зликовци, убице, окупатори, нанели су нам бол. Деца нису крива , нико од цивила није крив. Судбина је била таква да се њима деси. Ја нисам био код куће, ништа нисам знао, али нешто сам предосећао, нешто ме је стезало. Стално сам се распитивао да ли је тај аутобус кренуо из Ниша. Ништа нисам знао, све док нисам стигао кући и видео пуну улицу људи, када сам чуо, више нисам знао за себе. Морамо за њих да живимо, да их обиђемо, после наше смрти нема ко више", рекао је Драгиша Петровић.
Додао је да су први пут пре три године обишли место где су страдали.
"Тамо где су страдали постављена је спомен плоча, има албанских имена, док су уместо имена мојих, само три тачке", рекао је он.
Њихов друг, Миодраг Живић каже да се и после 25 година питају зашто се то догодило и додао да га највише боли што на месту где су страдали на спомен плочи нема њихових имена.
"Само неке три тачке. Ми смо ту као да им помогнемо, да их, ако ништа друго, на данашњи дан споменемо, да се не забораве, стварно нам је тешко без њих. Док ми можемо, док родитељи могу, док је ова генерација жива, сећаћемо се њих" рекао је Живић.
У нападу на аутобус Ниш експреса, који је на мосту у Лужану код Подујева погођен НАТО пројектилом, 1. маја 1999. године страдале су 44 особе. Никола је имао 17, а Марија 15 година.
