https://sputnikportal.rs/20240501/u-federaciji-bih-na-snagu-stupila-smitova-nametnuta-izmena-ustava-1171684847.html
У Федерацији БиХ на снагу ступила Шмитова наметнута измена Устава
У Федерацији БиХ на снагу ступила Шмитова наметнута измена Устава
Sputnik Србија
У Федерацији БиХ данас су ступиле на снагу измене Устава тог ентитета које је 27. априла наметнуо Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог... 01.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-01T16:31+0200
2024-05-01T16:31+0200
2024-05-01T16:31+0200
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
федерација бих
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/03/1128053412_0:0:2981:1677_1920x0_80_0_0_4fb5901b91ce26b223ef7e827490259b.jpg
Наметнуте измене нису одмах ступиле на снагу, већ је као рок одређен 1. мај ове године, уколико Парламент ФБиХ не донесе сам потребне измене.Наметнутим изменама Шмита у априлу прошле године на 24 сата је суспендован Устав ФБиХ што је омогућило формирање федералне Владе, али и део који је требало да спречи могућност именовања Владе ФБиХ што је био случај у мандату од 2018. до 2022. године, пише Кликс.Наметнута одредба у Уставу ФБиХ омогућиће да један од потпредседника, ако се у прва два круга не постигне сагласност председника и оба потпредседника, може бити прегласан приликом именовања владе, уз један битан услов. А, то је да, уколико би се то догодило прегласани потпредседник може уложити вето на ту одлуку.У том случају одлуку о именовању Владе без потписа једног од потпредседника морао би потврдити не само Представнички дом као у прва два круга, већ и Дом народа већинским гласањем.Најважније је да против не би смело бити 3/5 делегата (14 од 23) ни у једном клубу конститутивних народа у овом дому.То је заправо и највећа промена, јер би странци/коалицији која би желела да закочи именовање владе кроз клубове конститутивних народа требало уместо ранијих 13, 14 делегата. Тиме ће оној странци која „брани“ вето бити изазовно наћи тих 14 делегата који ће у датом тренутку морати да гласају против именовања Владе.Неће, наиме, бити довољно да 3/5 делегата не гласа за именовање, већ они морају гласати против да би вето опстао.У случају да ни тада не успе именовање Владе поново би се тражила сагласност председника и оба потпредседника. Уколико Влада опет не би била именована Парламент Федерације и кантоналне скупштине ће бити распуштене.Након тога биће расписани превремени избори за Представнички дом и за кантоналне скупштине.Погледајте и:
босна и херцеговина (бих)
федерација бих
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), федерација бих
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), федерација бих
У Федерацији БиХ на снагу ступила Шмитова наметнута измена Устава
У Федерацији БиХ данас су ступиле на снагу измене Устава тог ентитета које је 27. априла наметнуо Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника.
Наметнуте измене нису одмах ступиле на снагу, већ је као рок одређен 1. мај ове године, уколико Парламент ФБиХ не донесе сам потребне измене.
Наметнутим изменама Шмита у априлу прошле године на 24 сата је суспендован Устав ФБиХ што је омогућило формирање федералне Владе, али и део који је требало да спречи могућност именовања Владе ФБиХ што је био случај у мандату од 2018. до 2022. године,
пише Кликс.
Наметнута одредба у Уставу ФБиХ омогућиће да један од потпредседника, ако се у прва два круга не постигне сагласност председника и оба потпредседника, може бити прегласан приликом именовања владе, уз један битан услов. А, то је да, уколико би се то догодило прегласани потпредседник може уложити вето на ту одлуку.
У том случају одлуку о именовању Владе без потписа једног од потпредседника морао би потврдити не само Представнички дом као у прва два круга, већ и Дом народа већинским гласањем.
Најважније је да против не би смело бити 3/5 делегата (14 од 23) ни у једном клубу конститутивних народа у овом дому.
То је заправо и највећа промена, јер би странци/коалицији која би желела да закочи именовање владе кроз клубове конститутивних народа требало уместо ранијих 13, 14 делегата. Тиме ће оној странци која „брани“ вето бити изазовно наћи тих 14 делегата који ће у датом тренутку морати да гласају против именовања Владе.
Неће, наиме, бити довољно да 3/5 делегата не гласа за именовање, већ они морају гласати против да би вето опстао.
У случају да ни тада не успе именовање Владе поново би се тражила сагласност председника и оба потпредседника. Уколико Влада опет не би била именована Парламент Федерације и кантоналне скупштине ће бити распуштене.
Након тога биће расписани превремени избори за Представнички дом и за кантоналне скупштине.
