Орангутани лече ране наношењем лековитог биља
Пратите нас
Најновије истраживање научника са немачког Института за понашање животиња Макс Планк показало је да орангутани, високо интелигентна врста мајмуна, између осталог поседују вештину да третирају ране наношењем лековитог биља.
Истраживачи кажу да су приметили мужјака суматранског орангутана како третира отворену рану на лицу соком и сажваканим листовима биљке за коју се зна да има антиинфламаторна и аналгетичка својства.
Такође, поред осталих примера, Борнејски орангутани су виђени како трљају руке и ноге сажваканим листовима биљке коју људи користе за лечење болних мишића, док су шимпанзе примећене да жваћу биљке које лече инфекције паразитима, преноси Гардијан.
Међутим, ово ново откриће је први пут да је дивља животиња примећена како третира отворене ране супстанцом за коју се зна да има лековита својства и стављају инсекте на ране.
"У случају шимпанзе користили су инсекте и нажалост никада се није сазнало да ли ти инсекти заиста подстичу зарастање рана. Док је у нашем случају орангутан користио биљку, а ова биљка има позната медицинска својства", рекла је др Каролин Шупли, виши аутор истраживања објављеног у часопису Сајантифик Рипортс.
Према њеним речима, студија нуди нови увид у порекло неге људских рана, чије је лечење први пут поменуто у медицинском рукопису који датира из 2200. године пре нове ере.
"То дефинитивно показује да су ови основни когнитивни капацитети потребни за овакво понашање највероватније били присутни у време нашег последњег заједничког претка. Тако да то сеже веома, веома далеко", рекао је Шупли.
Екипа научника са Института Макс Планк дошла је до ових открића радећи на истраживачком пројекту у подручју заштићене прашуме у Индонезији.
Тим описује како су, док су пратили мужјака суматранског орангутана званог Ракус, приметили да има свежу рану на лицу, вероватно као резултат туче са другим мужјаком.
Три дана касније, Ракус је виђен како се храни стабљиком и листовима Fibraurea tinctoria, врсте лијане пењачице.
"Тринаест минута након што је Ракус почео да се храни лијаном, почео је да жваће лишће без гутања и прстима наноси сок биљке из уста директно на рану на лицу", пишу истраживачи.
Ракус је не само поновио радње, већ је недуго затим целу рану мазао сажваканим лишћем док није била потпуно покривена. Пет дана касније рана на лицу је затворена, док је за неколико недеља зарасла, остављајући само мали ожиљак.
Тим каже да је познато да биљка коју користи Ракус садржи супстанце са антибактеријским, антиинфламаторним, антигљивичним, антиоксидативним, аналгетичким и антиканцерогеним својствима, између осталих атрибута, док се ова и сродне врсте лијана користе у традиционалној медицини "за лечење разних болести, као што су дизентерија, дијабетес и маларија".
Међутим, остаје нејасно да ли је Ракус сам схватио процес или га је научио од другог орангутана, иако то није виђено ни код једног другог појединца.
Шупли је навела да изгледа да је Ракус намерно користио биљку.
"То показује да он, у извесној мери, има когнитивне капацитете који су му потребни да лечи рану неким медицински активним биљкама. Али ми заиста не знамо колико он то разуме", закључила је она.
