https://sputnikportal.rs/20240505/bezgotovinsko-placanje-u-srbiji---glavobolja-za-sivu-ekonomiju-1171797788.html
(Без)готовинско плаћање у Србији - главобоља за сиву економију?
(Без)готовинско плаћање у Србији - главобоља за сиву економију?
Sputnik Србија
У Норвешкој и Финској најмање користе готовину – тек два одсто плаћања. У Србији сваки други грађанин користи безготовинско плаћање, али већина каже да се... 05.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-05T19:00+0200
2024-05-05T19:00+0200
2024-05-05T19:00+0200
економија
економија
србија – економија
плаћање
платне картице
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/05/1171797596_0:569:2047:1720_1920x0_80_0_0_78b709ab3d7d7c4946ccca22777e30ef.jpg
Са безготовинским плаћањима од око 9,5 милијарди евра у прошлој години могли бисмо бити задовољни. Уз чињеницу да је то 25 одсто више него у 2022. или ако поредимо са 2016. када је било готово пет пута мање – још задовољнији. То је, међутим, знатно испод већине земаља Централне и Источне Европе."Када бисмо стигли само њих, ми бисмо значајно смањили нашу сиву економију. Неке процене су да би се она смањила за 3,4 процентна поена и процене су чак да бисмо могли да остваримо више буџетских прихода у износу од 700 милиона евра", каже Душан Васиљевић из НАЛЕД-а, пише РТС.У Фондацији за развој економске науке израчунали су да свако повећање безготовинског плаћања за само један одсто смањује сиву економију за 0,3 одсто. Али није само до грађана. Неки предузетници не примају картице по цену да изгубе муштерију.Брачни пар Ракић одлучио је да кроз кампању "Бољи начин", уз бесплатне уређаје годину дана и накнаду од мање од један одсто по трансакцији, уведе безготовинско плаћање. Весна је фризер, а Небојша прави намештај."Приход је повећан за сигурно 30 посто, у смислу када ми дође клијент па хоће једну услугу, толико новца има у новчанику. Сада када имамо апарат за картице, лаганије продам и препарат за кућну негу", рекла је предузетница Весна Ракић."Нема чекања, нема враћања кусура, нема недоумица, новац пређе на рачун наше фирме, клијент има увид шта је платио, ми имамо увид колико смо новца добили, све се брзо и експедитивно реши", каже Небојша Ракић, предузетник.По истеку програма, предузетник може да се предомисли и одустане."Ми већ имамо оне који су већ дуже од годину дана у овом програму. Не постоји ниједан који је у програм ушао, а да није одлучио да у њему остане", каже Душан Васиљевић.Има мишљења да би требало појачати контролу продаваца који одбијају увођење безготовинског плаћања. Други сматрају да би ипак требало ићи са мерама подршке. Једини губитник требало би да буде сива економија.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, плаћање, платне картице
економија, србија – економија, плаћање, платне картице
(Без)готовинско плаћање у Србији - главобоља за сиву економију?
У Норвешкој и Финској најмање користе готовину – тек два одсто плаћања. У Србији сваки други грађанин користи безготовинско плаћање, али већина каже да се сигурније осећа са кешом. Ваљда се због тога на крају 70 одсто електронских трансакција заврши плаћањем у готовини. Наручимо интернетом, платимо кешом.
Са безготовинским плаћањима од око 9,5 милијарди евра у прошлој години могли бисмо бити задовољни. Уз чињеницу да је то 25 одсто више него у 2022. или ако поредимо са 2016. када је било готово пет пута мање – још задовољнији. То је, међутим, знатно испод већине земаља Централне и Источне Европе.
"Када бисмо стигли само њих, ми бисмо значајно смањили нашу сиву економију. Неке процене су да би се она смањила за 3,4 процентна поена и процене су чак да бисмо могли да остваримо више буџетских прихода у износу од 700 милиона евра", каже Душан Васиљевић из НАЛЕД-а,
пише РТС.
У Фондацији за развој економске науке израчунали су да свако повећање безготовинског плаћања за само један одсто смањује сиву економију за 0,3 одсто. Али није само до грађана. Неки предузетници не примају картице по цену да изгубе муштерију.
"Готовина је најскупљи и вероватно најмање ефикасан начин плаћања. Не кажем да не треба да буде готовине, али треба размишљати о цени подизања готовине, обезбеђивању ситнине за враћање кусура, обавези депоновања новца од продаје", каже Марк Барнет, председник "Мастеркарда" за Европу.
Брачни пар Ракић одлучио је да кроз кампању "Бољи начин", уз бесплатне уређаје годину дана и накнаду од мање од један одсто по трансакцији, уведе безготовинско плаћање. Весна је фризер, а Небојша прави намештај.
"Приход је повећан за сигурно 30 посто, у смислу када ми дође клијент па хоће једну услугу, толико новца има у новчанику. Сада када имамо апарат за картице, лаганије продам и препарат за кућну негу", рекла је предузетница Весна Ракић.
"Нема чекања, нема враћања кусура, нема недоумица, новац пређе на рачун наше фирме, клијент има увид шта је платио, ми имамо увид колико смо новца добили, све се брзо и експедитивно реши", каже Небојша Ракић, предузетник.
По истеку програма, предузетник може да се предомисли и одустане.
"Ми већ имамо оне који су већ дуже од годину дана у овом програму. Не постоји ниједан који је у програм ушао, а да није одлучио да у њему остане", каже Душан Васиљевић.
Има мишљења да би требало појачати контролу продаваца који одбијају увођење безготовинског плаћања. Други сматрају да би ипак требало ићи са мерама подршке. Једини губитник требало би да буде сива економија.
