00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Шта је пронађено у костима веверица: Нова открића о oпакој болести која је харала у средњем веку

© Sputnik / Евгений Одиноков / Уђи у базу фотографијаВеверица у парку Царицино у Москви
Веверица у парку Царицино у Москви  - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2024
Пратите нас
Веверице су можда имале улогу у ширењу лепре у средњем веку, утврдили су истраживачи са Универзитета у Базелу након што су идентификовали патоген који је изазвао болест у костима средњовековне веверице.
Водећа ауторка студије Верена Шунеман са Универзитета у Базелу изјавила је да још није јасно какву су тачно улогу животиње имале у ширењу и преношењу лепре, преноси Свис инфо.
"Не знамо да ли су веверице заразиле људе или обрнуто", каже она.
Бактерије лепре (ycobacterium leprae) које су истраживачи открили у костима средњовековне веверице из Енглеске уско су повезане са бактеријама лепре које се налазе у људским костима из истог периода и региона, наведено је у студији објављеној у научном часопису Карент бајолоџи.
Према Шунемановој, сазнања о лепри у средњем веку су од великог значаја и данас, јер та болест није потпуно искорењена. Како је додала, око 200.000 људи оболи од ове болести сваке године.

"Како се болест шири још није у потпуности схваћено. Животињама као домаћинима лепре посвећује се мало пажње. Међутим, животиње могу бити важне за разумевање постојаности болести", објаснила је Шунеманова.

Истраживање историје такозваних зооноза, односно болести које се могу пренети са животиња на људе, могло би да пружи важан увид у овом погледу, додала је.
У оквиру студије, истраживачи су испитали остатке дванаест црвених веверица и 25 људи на археолошком налазишту у Винчестеру (Велика Британија). Град је био познат по такозваном лепрозаријуму, болници за оболеле од лепре.
Такође је имао везе са трговином крзном, будући да је дошло до размене између пацијената са губом и веверица, јер су се капути правили од крзна веверице у средњем веку, наводи се у студији.
Поред тога, веверице су се понекад држале као кућни љубимци током овог периода.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала