Трагикомичан покушај Европе да уздрма Кину
© AP Photo / Andy Wong
Пратите нас
Поруке са састанка француског председника Емануела Макрона, председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен и кинеског председника Си Ђинпинга да ће ЕУ да покрене економски рат против Кине у суштини не значе ништа и Пекинг се неће обазирати на те претње. Ако би ЕУ покренула трговински хладни рат са Кином наудила би само себи, оцењују саговорници Спутњика.
Након трилатералног састанка Сија Макрона и Фон дер Лајенове могло се видети да је председница ЕК била видно ратоборно расположена према кинеском партнеру - оптужила је Кину за „прекомерну производњу“ робе којом је ЕУ „преплављена“ и запретила да ће се ЕУ, иако је најотвореније тржиште на свету, бранити. И то санкцијама и другим мерама ограничења трговине.
„Европа не може да прихвати праксе које нарушавају тржиште и које би могле да доведу до деиндустријализације“, рекла је она додајући да ће континент „бранити“ своје компаније и привреде и „неће одустајати од доношења тешких одлука“.
За европски дефицит у трговини са Кином, који је нарастао на преко 400 милијарди долара, према мишљењу Фон дер Лајенове, крив је неравноправан третман, односно то што кинеска држава фаворизује домаће произвођаче, као и што их субвенционише.
Празне претње одлазећег политичара
ЕУ тржиште одавно је преплављено кинеском робом – од најбаналније, као што су дечје играчке, до неких веома важних производа, подсећа новинарка Јелица Путниковић. ЕУ зависи од Кине, између осталог, због ретких метала али и због тога што су европске фирме, због јефтине радне снаге у Кини, отварале своје погоне да би имале јефтине полупроизводе које монтирају у европским фабрикама у Европи.
„Једноставно, планета је глобално село, а Кина која је богата и природним ресурсима и јефтином радном снагом, али и образованим људима који освајају нове технологије, не може да се избаци никаквим трговинским ратом. То су покушавали својевремено и Америка, и неки претходни сазиви политичара у Бриселу и нису успели“, каже она.
Штавише, Кинези би могли да реше да науде ЕУ тако што им неће испоручивати неку робу. Десило се нешто слично, додуше ненамерно, када је током епидемије коронавируса било стопирано снабдевање европске аутоиндустрије чиповима, додаје она.
Са друге стране, Фон дер Лајенова, одлазећи политичар, ратоборним изјавама можда је желела да умањи значај будуће кинеско-француске сарадње, сматра Путниковићева.
ЕУ не може да издржи економски рат са Кином
Све у свему, ЕУ не може да издржи трговински рат са Кином у условима када се самоизоловала од Русије и одрекла се да купује не само руске енергенте, већ и неке друге производе, минерале и руде.
„Ако одлучи да ни из Кине неће да купује нешто што јој је неопходно за развој нових технологија, онда ће Европа, која је већ почела да заостаје за истоком Азије, буквално себе довести у пат позицију“, сматра Путниковићева и подсећа како је то изгледало када је Брисел одлучио да следи САД у увођењу антируских санкција.
Због проблема куповине скупљег природног гаса Европа је дошла у ситуацију да затвара своје фабрике, а Америка је то искористила па је позвала европске фирме да отварају погоне у САД.
„Значи, Европа неће наудити Кини, него ће само дати неким другима, па и самој Кини, подстрек да она, уместо да нешто прода Европи, прода некоме другим“, каже Путниковићева.
Самоубилачка политика ЕУ
Економиста др Борислав Боровић сматра да кинеска страна није ни обратила пажњу на претње из Брисела, које су, како каже, без основа. Он подсећа да је ЕУ 2021. лансирала план под називом „Глобална капија“, који је требало да представља пандан кинеском Појасу и путу. План да се уз помоћ „Глобалне капије“ Кина избаци из Европе није успео и као епилог имамо париске разговоре.
Кључни проблем ЕУ је огроман извозни суфицит са Кином – у последњих десет година обим трговине између ЕУ и Кине стално расте и самим тим расте и дефицит у европским билансима. Али, за то је Брисел сам крив.
„По мом мишљењу, ЕУ води суицидну економску политику већ дуже време. Најбољи пример су санкције Русији, посебно енергетске јер конкурентност европских компанија драстично опада у односу на компаније из света, посебно према високопродуктивним компанијама из Кине. Тако да ми се чини да је порука Фон дер Лајенове порука домаћој јавности или израз очаја јер се стање не може променити“, сматра Боровић.
Евробирократе не мисле о својим интересима и својим грађанима и компанијама представљају да се ради о покушајима успостављања баланса.
„Мислим да је то био неуспео и веома провидан покушај председнице ЕК да наводно нешто поправи“, додаје Боровић.
Тешко да би ЕУ могла да издржи трговински рат са Кином. То не може чак ни Америка.
„Није Кина само извозник у ЕУ, већ је и ЕУ извозник у Кину. Кина је велико тржиште. Европски аутомобили у највећем броју производе се у Кини, тако да мислим да је најбоље да се седне и нормално се разговара, ако је могуће“, сматра наш саговорник.
Творцима глобализма сада се сопствени планови обијају о главу – на примеру Кине виде да су се упецали у сопствену замку, закључује Боровић.
Погледајте и:
