Србе и Русе не повезује само добро: Ово су ужасне паралеле покушаја сатирања два народа
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Између руског и српског света постоје многе паралеле, али оне нису увек везане за срећне догађаје. И руски, и српски народ били су изложени западном верском, етничком и социјалном инжењерингу који је од делова два народа стварао вештачке нације, речено је на међународном експертском округлом столу „Паралеле између Украјине, Русије и Балкана“.
Округли сто одржан је у Институту за европске студије, а поред ове угледне научне институције, организатори су и Универзитет у Источном Сарајеву и руска Аутономна непрофитна организација „Центар за јавну и информациону сарадњу Европа“, као и Фонд за правну заштиту сународника који живе у иностранству и Фонда јавне дипломатије „Горчаков“.
Сличности усташа и бандероваца: убијају на исти начин
Филозоф Едуард Попов говорио је о паралелама између фашизма и нацизма, односно њихове генезе у Украјини и на Балкану. Посебан акценат овај научник ставља на развој усташког покрета. Према његовим речима, потребно је правити разлику између изворног нацизма и фашизма и њихових млађих облика, као што је усташки покрет и украјински нацизам који је данас актуелан.
Између балканског нацизма, који се огледа у усташком покрету (усташизму, како га Попов назива) и украјинског постоје бројне паралеле.
„По мом схватању, нацизам није деривација италијанског фашизма, већ разрада идеја британског расизма и национализма. Усташизам и оно што се назива украјински национализам су чисте форме нацизма – сматрам их за облике такозваног млађег нацизма. Оба облика нацизма настали су на рубним деловима Аустроугарске империје и били су реакција сеоског становништва, за разлику од италијанског фашизма, који нестао у индустријализованим крајевима Италије“, објашњава Попов.
Немачки нацисти, украјински националисти и хрватске усташе чинили су страшне злочине, али и ту постоје разлике, додаје он. Немачки нацисти вршили су злочине без емоција, као да се ради о индустрији. За разлику од њих, усташе и бандеровци, убијали су своје жртве, како каже, са мржњом у очима.
„Усташе су убијале Србе уз помоћ ножа „србосека“, тако су и Украјинци убијали Пољаке, Русе, Јевреје и друге уз помоћ ножева. То је буквално „нацизам ручне израде“. У њему нема стремљења ка модернизацији. Он је повратак ка пећинском човеку – претхришћански, претцивилизациони“, истиче Попов.
Етнокултурни инжењеринг почиње са Аустријом
Белоруски историчар др Кирил Шевченко истиче да су се на територији данашње Западне Украјине Аустроугарска и Пољска бавиле етнокултурним инжењерингом – на почетку тог пројекта, украјински национални идентитет није постојао већ су прво формирани галицики Русини.
„Слични процеси етнокултурног инжењеринга догађали су се и на Балкану, у Славонији, Босни и Далмацији и велики број српског православног становништва мењао је религију и идентитет на основу таквог инжењеринга. Тако да постоје паралеле између онога што се догађало на простору постсовјетског пространства и на Балкану“, наводи Шевченко.
О питањима етнокултурног инжењеринга на Балкану говорили су и српски научници, др Рајко Петровић и др Стеван Гајић из Института за европске студије. Према Петровићевим речима, у случајевима руско-украјинских и српско-црногорских односа реч је о стварању вештачких нација, а потом и култура и језика, а архитекте тих процеса кроз историју били су различити западни центри моћи.
Паралела се може повући и на основу тога како су се нове нације-државе односиле према припадницима својих старих нација – често су покушавали да их асимилују, прогоне, застрашују, ускраћујући им права на језик и историјско наслеђе.
„Ту имамо паралеле када је реч о ударима на црквено и духовно наслеђе и стварање нових, непризнатих и самозваних аутокефалних цркава. Тако да Срби и Руси, поред толико заједничких ствари, нажалост имају и то да су били жртве инжењеринга, стварања вештачких нација на свом тлу са циљем њиховог разбијања као некога ко је кроз историју био антизападно настројен. Треба додати и чињеницу да, нажалост, у бившој Југославији и СССР-у те идеје не да нису биле гушене, већ су само још више подстицане“, каже Петровић.
На који начин су непријатељи Словена од истокрвне браће стварали крвне непријатеље, била је тема Гајићевог излагања – то је вишевековни процес који је почео од поделе хришћанства и имао је различите форме.
„Оно када се догађа убрзање овог процеса је када Хабсбуршка монархија почиње да користи Ватикан, не само за верски прозелитизам, већ и за национални инжењеринг. То је, дакле, један нови квалитет – велика је разлика у томе што су људи вековима могли да буду и римокатолици и унијати, а да задрже своје оригиналне националне идентитете – да буду Руси или да буду Срби. Али, са Хабсбуршком монархијом озбиљно се ради на томе да верски идентитет буде основа за стварање нових националних идентитета“, сматра Гајић.
Тако се, на пример, муслиманима који живе у Босни и Херцеговини намеће нови идентитет, који никада раније нису имали, а који се данас назива бошњачки; пројекат стварања бошњачког идентитета започео је Бењамин Калај, кога Гајић назива оригиналним високим представником. Прва ствар коју је урадио у БиХ било је да забрано сопствену књигу у којој је говорио да у Босни живе Срби подељени на три вере.
„Тако да тај национални инжењеринг који су спроводили Калај и Лудвиг Талоци, а који је организовано почео још са Ђулом Андрашијем, министром спољних послова Хабсбуршке монархије, наследили Британци, а затим Американци, али и друге западне силе које су имале своје интересе на Балкану“, констатује Гајић.
Погледајте и:
