Пуног назива, Кавкаски државни природни резерват биосфере имена Х. Г. Шапошникова налази се на територијама Краснодарске покрајине, Републике Адигеје и Карачајево-Черкезије, док је административно седиште резервата у граду Сочију.
Статус резервата биосфере додељен му је на генералној седници Унеска одржаној1 9. фебруара1979, а током1999. резерват је уврштен на листу Светског наслеђа. Један од оснивача резервата био је совјетски биолог Хачатур Шапошникову у чију част, од јануара 2008, резерват носи садашње име.
Територија резервата подељена је на шест мањих целина, на западни, северни, јужни, хостински, источни и југоисточни део. Резерватом управља Министарство за природне ресурсе и екологију Руске Федерације, административно седиште резервата је град Сочи, док се главни истраживачки центар налази у граду Мајкопу.
Резерват се налази у зонивлажне суптропске климе и одликује се топлим и влажним летима и прохладним зимама. Просечне температуре ваздуха у јануару имају вредности од око 4,3°C, односно око 21°C у јулу месецу. Годишња просечна сума падавина креће се у вредностима између 700 и 1.200 мм.
Како је реч о строго заштићеном природном локалитету, за туристички приступ овом подручју потребне су специјалне дозволе, а свака људска активност која може да доведе до деградације јединствених природних карактеристика резервата је строго забрањена.
На подручју Кавкаског резервата регистровано је постојање око 3.000 различитих биљних врста, од чега око половину чине васкуларне биљке, од којих су око 20 одсто ендеми карактеристични једино за кавкаско подручје. У Црвеној књизи заштићених врста Русије за подручје Кавказа наведено је 55 угрожених врста биљака и животиња.
У резервату расте и око 720 врста гљива. Најбројније породице биљака суглавочике(189 врста), траве(100 врста), руже(101 врста), легуминозе(77 врста). Највећи део територије резервата покривен је шумама, а шумску флору чини око 900 врста биљака. На највишим врховима живи преко 800 различитих врста биљака. У резервату је регистровано постојање 165 врста дрвећа и жбуња, од чега 142 врсте листопадног, 16 врста четинарског и 7 врста мешовитог лишћарско-четинарског типа.
Једна од најраширенијих врсата дрвећа на подручју резервата је европска тиса (Taxus baccata) која може да доживи старост и до 2,5 хиљаде година, а у близини Сочија налази се реликтна тисова шума. У суптропским шумама Хостинског и Западног дела резервата, поред тисе расту и бројне друге реликтне врсте као што је колхидски шимшир (Buxus colchica). На јужним обронцима расте осам врсталијана, попут бршљана, беле лозе (Clematis vitalba), шумске винове лозе и других.
Фауну резервата чини 89 врста сисара, 248 врста птица, 15 врста рептила, 9 врста водоземаца, 21 врста риба, преко 100 врста мекушаца и око 10.000 врста инсеката.
Крупни сисари у резервату се, готово сви, налазе на листи угрожених врста, а некадашњи симбол резрвата и целок северног Кавказа, европски бизон, изумрла је врста још од тридесетих година 20. века. Најкрупнији сисари који обитавају на овом простору су црвени јелен, мрки медвед,западнокавкаски тур, дивокоза, рис, срна, дивља свиња. Међу мањим сисарима бројношћу се издвајају јазавци и видре. Фауну птица чине птице певачице и соколовке, а преко кавкаског подручја воде важни миграциони путеви птица селица. Ихтиофауном доминирају шаранке.
