Порука је јасна: Милутин на Јарињу, а Срби га чекају – ближи се крај
© Фото : Спутњику уступила Општина СурчинНенад Јездић у представи "Књига о Милутину"
© Фото : Спутњику уступила Општина Сурчин
Пратите нас
Када у 24 сата забраните улазак на Косово и Метохију српском патријарху који носи поруке мира и љубави и позоришној представи урађеној по најзначајнијем антиратном делу српске књижевности, порука је јасна. Иако мира за Србе нема више од четврт века, последњи догађаји само су убрзање спровођења тортуре Куртијевог режима.
Чувени текст Данка Поповића, глумац Ненад Јездић требало је да изговори 202. пут у уторак у Културном центру у Косовској Митровици, а вечерас у Дому културе у Лепосавићу.
Њега и сараднике са нестрпљењем су очекивали на северу Косова и Метохије. Узбуђени као никада. То је комад на који Београђани чекају месецима, а њима се указала част да им бард нашег глумишта дође на ноге. Велика част.
Дан након што су опрема и екипа представе заустављени на Јарињу, у овим острвима културе у јужној српској покрајини, не желе званично да разговарају са новинарима. Ипак кажу, уложили су труд, а пре свега срце.
"Тешко је то разумети из Београда. Велики је притисак, покушавамо да будемо невидљиви, како би смо могли даље да радимо", прича нам извор из Косовске Митровице који не жели да му се у овом опасном моменту објави име. И додаје:
"Нису пустили на Косово и Метохију ни патријарха, чему ми као обични грађани ових дана да се надамо. Живот на северу последњих месеци тежи је него икада".
Чак им се чини да је тренутно лакше на југу Косова, неко је био јуче, нигде полиције, а на северу, од административног прелаза до Косовске Митровице, на само четрдесет километара, десет патрола, све специјалци.
"Међународна заједница им је допустила да ово раде", каже нам.
Срби ће морати да шверцују и културу
На југу, који тренутно није под притиском специјалне полиције, желе да говоре за Спутњик. Александар Гуџић, уредник програма у Културном центру у Грачаници планирао је да погледа представу, "ко није", али није ни изненађен забраном.
"У уређеним, цивилизованим земљама, забрањују непримерен садржај. У Холаднији, Великој Британији криминалци шверцују наркотике, а Срби са Косова су приморани да шверцују свој новац, храну и књиге", каже нам Гуџић.
Он додаје да је чиновник из Приштине или са административног прелаза проценио шта Србима не треба. Проценио је да је "Књига о Милутину" штетна за Србе. Али не штети само антиратно дело, свака српска књига је штетна.
"Нама су забрањивали ранијих година Сајам књига, нису дозволили да књиге издавачких кућа из уже Србије дођу у Грачаницу и да ту организујемо двонедељни догађај где би Срби, љубитељи писане речи, могли да обогате свој књижевни фонд. То је систем у коме ми живимо 25 година".
Гуџића питамо како су људи реаговали, није он једини који је хтео из Грачанице на представу, каже, као и увек, годинама се суочавају са забранама. Живот у стресу је константа, последњих месецима, гори је него икад.
"Обичном човеку је стресно када треба да дође на Мердаре, јер никада не знаш када ће и како ће да реагују. Нажалост, нема лекова у апотекама и здравственим установама, људи одлазе и у централној Србији узимају лекове. То је стресно, јер никада не знаш да ли ћеш да наиђеш на неког лудака који ће ти узети све и бацити лекове".
Додаје да ни то није најгоре. Да они који спорводе Куртијеву тортуру имају велику потребу да коментаришу. Недавно се враћао с пута, улазио на Косово преко Црне Горе и Албаније, имао је код себе књигу Орланда Фајџиса "Прича о Русији".
"Енглез, јако безобразан, као што Енглези знају да буду. Пише доста коректно о Русији. Улазимо на косовску страну, ја ту књигу, како сам је држао поред себе, стављам у ранац. Полицајац ме гледа, пита, шта читаш то, прича о Русији. Каже, ви се само заносите том Русијом. Рекао сам му, пријатељу, љубав је ирационална, ми волимо Русију, не размишљамо рационално. Бесан је био, само се окренуо и отишао. Људи у аутобусу су ме опоменули да не провоцирам, да нас не би задржали".
Милутин је могао и у Загреб
Са једнаким раозачарањем и тугом вест о забрани уласка екипе "Књиге о Милутину" коментаришу данас у Звездара Театру. И они су се радовали, представа је обишла добар део региона, али играти на Косову и Метохији текст са овом тематиком, то је посебна симболика.
Чувени продуцент овог позоришта и његове култне представе, Драгиша Ћургуз, за Спутњик каже да су "Милутина" играли у Загребу.
"Плакат је стајао два дана на сред Илице, нико није ни трепнуо, напротив. Имали смо предивне изјаве озбиљних хратских позоришних људи који су били на представи. Дозволили су и да објавимо њихове изјаве. Нико није видео трунку национализма у њој. То што је неки доживљавају другачије, то је друга прича", каже.
Додаје да су играли и у Љубљани и били изненађени реакцијама:
"Словенци су мислили о овој представи одлично. Они, који превише не разумеју наш менталитет, ни нашу потребу да се жртвујемо на тај начин, разумели су причу".
О поновном покушају преласка "Књиге о Милутину", преко административне границе Ћургуз још не може да говори. О детаљима јуче на Јарињу не жели да прича.
Само каже да је продуцирао позоришне представе у свим режимима, Куртијев није исти, али нешто ће га сигурно, каже, повезати са другима:
"Сви који су се бавили забранама везаним за културу, позориште, брзо су нестали са политичке сцене. Надам се да ће и ово доле имати тај крај. Призивам тај крај. Нама су осамдесетих година забрањивали "Мрешћење шарана“, забранили су "Пазарни дан“, "Оригинал фалсификата". Све су то представе које су имале партијске забране, а та партија је већ деведесетих година отишла у заборав, морала је да се трансформише. Тако ће бити и у овом случају. Верујте мом искуству".
Погледајте и: