https://sputnikportal.rs/20240517/koliko-bi-ocekivani-zivotni-vek-trebalo-da-se-poveca-do-2050-1172294731.html
Колико би очекивани животни век требало да се повећа до 2050.
Колико би очекивани животни век требало да се повећа до 2050.
Sputnik Србија
Очекивани људски животни век ће се до 2050. године повећати за скоро пет година, објавио је лист Ланcет, а највећи пораст биће у земљама у којима је животни... 17.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-17T21:33+0200
2024-05-17T21:33+0200
2024-05-17T21:33+0200
наука и технологија
наука и технологија
животни век
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/11/1172294565_0:265:3073:1993_1920x0_80_0_0_ea956f5825303d7968534203383f3a86.jpg
Предвиђа се да ће се укупан очекивани животни век људске расе повећати са 73,6 година у 2022. на око 78,1 година у 2050. години, што је повећање од 4,5 године.За мушкарце ће се повећати са 71,1 године на 76 година, а за жене са 76,2 године на 80,5 година, а највећи пораст биће у земљама у којима је животни век тренутно мањи.Овај тренд је у великој мери резултат мера јавног здравља које су побољшале стопе преживљавања од кардиоваскуларних болести, Kовида-19 и низа заразних болести, као и болести мајки, новорођенчади и болести повезаних са исхраном, кажу стручњаци.Иако се предвиђа да ће се очекивани животни век широм света повећати до 2050. године, напредак је спорији него у три деценије које су претходиле пандемији Kовида-19, показало је истраживање.Студија показује да ће тренутни променљиви трендови код незаразних болести, као што су кардиоваскуларне болести, рак и дијабетес, као и изложеност факторима ризика повезаним са незаразним болестима као што су гојазност, висок крвни притисак, нездрава исхрана и пушење, имати највећи утицај на здравствене проблеме следеће генерације.Живот у здрављуПродужење животног века, међутим, није праћено продужењем живота у здрављу у истој мери. Наиме, просечан број година које особа може да очекује да ће провести у добром здрављу повећаће се са 64,8 година у 2022. на 67,4 године у 2050. години, што је повећање од само 2,6 година. Овакав резултат сугерише да, иако се оцењује да ће више људи живети дуже, очекује се да проведу више година у лошем здрављу.Истраживање је открило да је укупан број година изгубљених због лошег здравља и ране смрти који се могу приписати метаболичким факторима ризика, као што су висок крвни притисак, висок ниво шећера у крви и висок индекс телесне масе, мерe гојазности, порастао за скоро 50 одсто од 2000. године.Анализа је заснивала своје процене на 88 фактора ризика и њиховим повезаним здравственим исходима за 204 земље и територије од 1990. до 2021. године, пише Ланcет.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, животни век, друштво
наука и технологија, животни век, друштво
Колико би очекивани животни век требало да се повећа до 2050.
Очекивани људски животни век ће се до 2050. године повећати за скоро пет година, објавио је лист Ланcет, а највећи пораст биће у земљама у којима је животни век тренутно мањи.
Предвиђа се да ће се укупан очекивани животни век људске расе повећати са 73,6 година у 2022. на око 78,1 година у 2050. години, што је повећање од 4,5 године.
За мушкарце ће се повећати са 71,1 године на 76 година, а за жене са 76,2 године на 80,5 година, а највећи пораст биће у земљама у којима је животни век тренутно мањи.
Овај тренд је у великој мери резултат мера јавног здравља које су побољшале стопе преживљавања од кардиоваскуларних болести, Kовида-19 и низа заразних болести, као и болести мајки, новорођенчади и болести повезаних са исхраном, кажу стручњаци.
Иако се предвиђа да ће се очекивани животни век широм света повећати до 2050. године, напредак је спорији него у три деценије које су претходиле пандемији Kовида-19, показало је истраживање.
Студија показује да ће тренутни променљиви трендови код незаразних болести, као што су кардиоваскуларне болести, рак и дијабетес, као и изложеност факторима ризика повезаним са незаразним болестима као што су гојазност, висок крвни притисак, нездрава исхрана и пушење, имати највећи утицај на здравствене проблеме следеће генерације.
Продужење животног века, међутим, није праћено продужењем живота у здрављу у истој мери. Наиме, просечан број година које особа може да очекује да ће провести у добром здрављу повећаће се са 64,8 година у 2022. на 67,4 године у 2050. години, што је повећање од само 2,6 година. Овакав резултат сугерише да, иако се оцењује да ће више људи живети дуже, очекује се да проведу више година у лошем здрављу.
Истраживање је открило да је укупан број година изгубљених због лошег здравља и ране смрти који се могу приписати метаболичким факторима ризика, као што су висок крвни притисак, висок ниво шећера у крви и висок индекс телесне масе, мерe гојазности, порастао за скоро 50 одсто од 2000. године.
Анализа је заснивала своје процене на 88 фактора ризика и њиховим повезаним здравственим исходима за 204 земље и територије од 1990. до 2021. године,
пише Ланcет.
