Нема Чернобиља 2: Производња нуклеарне енергије у Србији безбедна – које силе вребају тржиште
© Sputnik / Alexei Furman
/ Пратите нас
Највећи страх противника увођењу нуклеарне енергије у Србију јесте да се код нас не понови чернобиљска катастрофа. Стручњаци који су вршили испитивања ову тврдњу одбацују и кажу да је технологија довољно узнапредовала да до тога не дође. Уз Француску, јављају се Мађарска и Кина као потенцијални партнери за увођење нуклеарног погона.
Поред далеке Француске и још даље Кине, суседна Мађарска је такође своју енергетику ослонила на нуклеарне изворе. Србија тек креће у том правцу, а први корак ће бити укидање мораторијума на забрану изградње нуклеарних електрана и отпочињање процедуре која подразумева читав низ корака који воде ка коришћењу нуклеарне енергије.
Виши научни сарадник Електротехничког института „Никола Тесла“ Ђорђе Лазаревић у „Енергији Спутњика“ подсећа да је сарадња Кине са Француском, Мађарском и, потенцијално, Србијом на овом пољу, била једна од тема недавне посете кинеског председника Си Ђипинга овим земљама.
Хоће ли се градити нуклеарне електране и у Србији?
Србија је једно време хтела да откупи или закупи удео у мађарској нуклеарној електрани или у некој другој земљи суседства, рецимо Бугарској. То је ипак одбачено јер се дошло до закључка да је најбоље имати енергетски капацитет на сопственој територији.
Сигурност би свакако била већа уколико бисмо имали сопствене енергетске капацитете. Немам поуздану информацију да ли се одустало од тога да Србија откупи удео у мађарској нуклеарној електрани, али сам мишљења да је пожељније да и сами кренемо у овладавање коришћења те технологије. Уколико само добијамо електричну енергију од суседа код којих партиципирамо у изградњи њихове електране, онда наши људи тамо не би били ангажовани, не би имали могућности за обуке и истраживања не би била тако приступачна као кад бисмо то имали у својој земљи, каже саговорник Јелице Путњиковић.
И Французи и Мађари заинтересовани су за сарадњу са нама, као и Кинези. Термоелектрана Костолац Б3 који је кинеске производње, каже наш саговорник, наводно служи Кинезима као референтна да би сутра могли да уђу у неку другу термоелектрану у Европи која ради на угаљ, да је модернизују, ревитализују или чак да изграде нову. Сви носиоци технологије имају интересе да своје производе понуде и другим земљама, објашњава Лазаревић.
Србији сарадњу, поред Француске, могу понудити Русија, Америка, Јужна Кореје, каже Лазаревић, али би руски модел био најбољи, будући да се највише гради и да га прати највеће искуство. Он је у потпуности заснован на доказаној технологији, која се већ деценијама користи.
Има ли разлога страху?
Лазаревић наглашава да је апсолутно немогуће да се понови несрећа која се десила у Чернобиљу. Страх да ће до тога доћи, каже Лазаревић, главни је аргумент противника изградње нуклеарних електрана у Србији.
Радили смо прорачуне око нуклеарне електране у Запорожју за случај да се деси најгори сценарио, а то је потврдило и Европско нуклеарно друштво, да је свако поређење нуклеарне електране у Запорожју са Чернобиљом апсолутно погрешно. Потенцијални ниски или средњи штетан утицај на здравље који би могла да има најтежа врста несреће на тој електрани, а то би било топљење нуклеарног горива, односно реакторског језгра, имао би максимални домет од 20 до 30 километара од саме електране.
Предности и мане
Када је област нуклеарног погона и уопште употреба нуклеарне енергије у питању, наглашава Лазаревић, прича мора бити потпуно отворена, баш због отпора јавности који постоји према коришћењу нуклеарне енергије. Морају се истаћи и предности и могући недостаци коришћења нуклеарне енергије, а Лазаревић као кључни аргумент истиче то да је „енергија неопходна“.
Још једна спорна теза је она од немачких стручњака који су рекли да би, уколико је теза о огромном загађењу животне средине од стране термоелектранама тачна, људи пре тридесет или педесет година масовно би умирали од последица наночестица које су производили блокови електрана које су тада прављене са далеко простијом технологијом пречишћавања.
На годишњем нивоу нећу ни да помињем колико људи умре од проблема које имају, а који су проузроковани загађењем ваздуха и наравно да ће сви мислити да је та прича проистекла од некаквог лобија. Апропо приче да би и раније људи умирали, мора се истаћи да то није било у тој мери коришћено. Потрошња електричне енергије је значајно порасла и каже се да би у нашој земљи могла да буде четири пута већа до 2030. године, каже Лазаервић.
Лазаревић закључује да треба видети шта може да се искористи од кинеског знања, искуства и технологије, а да је потребно направити тим од стручњака и политичара, као и оних наших људи који годинама раде и стичу знања у иностранству, како би се кренуло у овакав подухват.
