https://sputnikportal.rs/20240518/za-sputnjik-iz-slovacke-dva-naostrena-tabora-kulise-za-atentat-na-fica-1172300047.html
За Спутњик из Словачке: Два наоштрена табора — кулисе за атентат на Фица
За Спутњик из Словачке: Два наоштрена табора — кулисе за атентат на Фица
Sputnik Србија
Никад се није десило, ни у Словачкој, ни некад у Чешкословачкој да неко покуша атентат на политичара као што се догодило с нападом на словачког премијера... 18.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-18T13:13+0200
2024-05-18T13:13+0200
2024-05-18T13:13+0200
свет
свет
свет – политика
словачка
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/10/1172238358_0:160:3074:1889_1920x0_80_0_0_bbb2f4118701f065e756fa2f4dff4453.jpg
У последњих шест месеци поларизација је веома велика и међу људима, и у медијима, и на друштвеним мрежама - раније није било тако, али сада у земљи постоје два табора, објашњава словачки експерт који сматра да су томе допринели и председнички и парламентарни избори у земљи. Ипак, како истиче, на изборима је учествовало око 60 одсто бирача, а мала је била разлика у гласовима међу таборима – једног на челу са Иваном Корчаком, „типичним присталицом ЕУ и САД“, док је други предводио Петер Пелегрини, победник на изборима за председника који је представљен као патриота.„То јесу два табора али 40 одсто бирача није изашло на изборе јер не желе ни једно ни друго“, сматра Станко.Ко подстиче поделеОн истиче да су поделама у друштву највише допринели прозападни медији у Словачкој, а да Фицо и Пелегрини тврде да опозиција подстиче такву атмосферу али напомиње да ни Фицо не ради све правилно и да су заправо обе стране одговорне.Један од разлога за поларизацију Станко види и у украјинској кризи.„За разлику од Чешке где су и премијер и председник прозападни, за ЕУ и за НАТО, и помажу Украјини, Словачкој је веома жао да два словенска народа, руски и украјински ратују. Код нас се и премијер Фицо и председник Петер Пелегрини не слажу са ставом ЕУ према Украјини“, констатује наш саговорник.Грађани Словачке, према његовим речима, имају позитиван однос и према Русији и према Украјини: „ Ми кажемо да су то наша браћа Словени и зато не желимо да шаљемо оружје. Међутим, приватне компаније које праве оружје имају бизнис и могу да продају оружје коме хоће.“Нетипични атентаторНа питање да ли је управо то неслагање с доминантном политиком ЕУ према украјинском питању било главни моменат у размишљању нападача Јураја Цинтуле, Станко каже да је то свакако један од разлога али не и једини, рецимо, ту је и питање везано за нови закон о државној телевизији.Он подсећа да је атентатор рекао да се политички не слаже с Фицом, али напомиње да евидентно није терориста.„Реч је о пензионеру коме је 71 година и који је легално поседовао оружје. То није била ни Ал Каида ни нека друга терористичка групација, то је био човек који се политички није слагао с премијером Фицом и партијом Смер“, наводи саговорник Спутњика. Како каже, Цинтула јесте учествовао на проукрајинским митинзима али је био и у контакту са словачким патриотама, у медијима је писао против насиља а сад му је и сам прибегао.Поводом изјаве министра одбране Роберта Калињака да је атентат на Фица био раније испланиран Станко каже да ће полиција након истраге дати више информација.Чврст став Словачке према косовском питањуНаш саговорник иначе често посећује Балкан, а истиче да Словачку и Србију везују не само словачка национална мањина већ и дуге историјске везе. Подсећа и да Словачка није признала самопроглашено Косово а уверен је да ће тако и остати.„Увек кажем – Косово је Србија. Словачка није признала Косово не само због блиских односа са Србијом већ и зато што ми имамо мађарску националну мањину близу границе која је пре неколико година желела да добије аутономију. То би могло да буде проблем, они би постали нешто слично Косову, а ми бисмо пошли да бранимо своју власт. Косово је преседан и зато ми на то не пристајемо“, поручује Станко.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240517/svega-se-seca-predsednik-slovacke-posetio-fica-u-bolnici-1172277893.html
словачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, словачка, анализе и мишљења
свет, свет – политика, словачка, анализе и мишљења
За Спутњик из Словачке: Два наоштрена табора — кулисе за атентат на Фица
Никад се није десило, ни у Словачкој, ни некад у Чешкословачкој да неко покуша атентат на политичара као што се догодило с нападом на словачког премијера Роберта Фица, а то је резултат велике поларизације у друштву, каже Владислав Станко, оснивач Европског института за бизнис и друштвено образовање и посланик у скупштини словачког града Кошице.
У последњих шест месеци поларизација је веома велика и међу људима, и у медијима, и на друштвеним мрежама - раније није било тако, али сада у земљи постоје два табора, објашњава словачки експерт који сматра да су томе допринели и председнички и парламентарни избори у земљи. Ипак, како истиче, на изборима је учествовало око 60 одсто бирача, а мала је била разлика у гласовима међу таборима – једног на челу са Иваном Корчаком, „типичним присталицом ЕУ и САД“, док је други предводио Петер Пелегрини, победник на изборима за председника који је представљен као патриота.
„То јесу два табора али 40 одсто бирача није изашло на изборе јер не желе ни једно ни друго“, сматра Станко.
Он истиче да су поделама у друштву највише допринели прозападни медији у Словачкој, а да Фицо и Пелегрини тврде да опозиција подстиче такву атмосферу али напомиње да ни Фицо не ради све правилно и да су заправо обе стране одговорне.
Један од разлога за поларизацију Станко види и у украјинској кризи.
„За разлику од Чешке где су и премијер и председник прозападни, за ЕУ и за НАТО, и помажу Украјини, Словачкој је веома жао да два словенска народа, руски и украјински ратују. Код нас се и премијер Фицо и председник Петер Пелегрини не слажу са ставом ЕУ према Украјини“, констатује наш саговорник.
Грађани Словачке, према његовим речима, имају позитиван однос и према Русији и према Украјини: „ Ми кажемо да су то наша браћа Словени и зато не желимо да шаљемо оружје. Међутим, приватне компаније које праве оружје имају бизнис и могу да продају оружје коме хоће.“
На питање да ли је управо то неслагање с доминантном политиком ЕУ према украјинском питању било главни моменат у размишљању нападача Јураја Цинтуле, Станко каже да је то свакако један од разлога али не и једини, рецимо, ту је и питање везано за нови закон о државној телевизији.
Он подсећа да је атентатор рекао да се политички не слаже с Фицом, али напомиње да евидентно није терориста.
„Реч је о пензионеру коме је 71 година и који је легално поседовао оружје. То није била ни Ал Каида ни нека друга терористичка групација, то је био човек који се политички није слагао с премијером Фицом и партијом Смер“, наводи саговорник Спутњика. Како каже, Цинтула јесте учествовао на проукрајинским митинзима али је био и у контакту са словачким патриотама, у медијима је писао против насиља а сад му је и сам прибегао.
Поводом изјаве министра одбране Роберта Калињака да је атентат на Фица био раније испланиран Станко каже да ће полиција након истраге дати више информација.
Чврст став Словачке према косовском питању
Наш саговорник иначе често посећује Балкан, а истиче да Словачку и Србију везују не само словачка национална мањина већ и дуге историјске везе. Подсећа и да Словачка није признала самопроглашено Косово а уверен је да ће тако и остати.
„Увек кажем – Косово је Србија. Словачка није признала Косово не само због блиских односа са Србијом већ и зато што ми имамо мађарску националну мањину близу границе која је пре неколико година желела да добије аутономију. То би могло да буде проблем, они би постали нешто слично Косову, а ми бисмо пошли да бранимо своју власт. Косово је преседан и зато ми на то не пристајемо“, поручује Станко.
