00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Министар Горан Весић поднео оставку
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Научници упозоравају: Климатске промене су повезане са погоршањем неуролошких стања

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Мозак, илустрација
Мозак, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 19.05.2024
Пратите нас
Климатске промене погоршавају неуролошка стања, погађају милионе широм света и захтевају хитну акцију за ублажавање ризика и очување здравља мозга, упозоравају британски научници.
Климатске промене представљају значајну претњу за особе са неуролошким стањима, погоршавајући њихове симптоме и повећавајући ризике по здравље, наведено је у научном прегледу професора неурологије на Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ) Санџаји Сисодија и Марка Маслина, професора природних наука на УЦЛ.
Њихова анализа открива да ће се стања као што су мождани удар, мигрене, менингитис, епилепсија, мултипла склероза, шизофренија, Алцхајмерова болест и Паркинсонова болест вероватно погоршати са порастом температуре и нивоа влажности изазване климатским променама.
Наши мозгови су фино подешени да управљају изазовима животне средине, као што су флуктуације температуре и влажности, изазивајући реакције као што су знојење и тражење сенке. Међутим, како климатске промене гурају ове услове до неуобичајених граница, наш мозак се бори да ефикасно регулише температуру, што доводи до погоршања постојећих неуролошких стања.
„Људи су еволуирали и опстају у одређеном опсегу температуре и влажности, обично између 20˚ до 26˚ Целзијуса и 20 до 80 процената влажности. Чак и незнатна одступања од ових оптималних услова могу пореметити функцију мозга, посебно код људи који већ имају неуролошке проблеме“, истичу Санџаји и Маслин.
Поред тога, лекови који се користе за лечење ових стања могу додатно да компликују способност тела да се прилагоди променама температуре.

Последице климатских промена на неуролошко здравље

Утицај климатских промена на неуролошко здравље се додатно појачава током топлотних таласа, који ремете обрасце спавања и погоршавају симптоме као што су епилептични напади. Код особа са мултиплом склерозом, више температуре могу оштетити већ оштећене мождане везе, док дехидрација током топлотних таласа повећава ризик од можданог удара згушњавањем крви.
Последице климатских промена превазилазе погоршање постојећих услова. На пример, током европског топлотног таласа 2003. године, отприлике 20 процената повећаног броја смртних случајева било је међу особама са неуролошким проблемима. Неуобичајени температурни екстреми, дневне флуктуације и екстремни временски услови могу погоршати неуролошка стања, посебно у урбаним срединама са ограниченим зеленим површинама.
Глобална скала неуролошких и психијатријских стања осетљивих на климатске промене је запањујућа, са милионима погођених широм света. Како становништво и даље стари, предвиђа се да ће ови бројеви значајно порасти, наглашавајући хитну потребу за решавањем климатских промена и њиховог утицаја на неуролошко здравље, упозоравају научници.

Климатске промене су лоше за мозак

Док су дугорочни напори за ублажавање кључни, тренутне акције могу помоћи у ублажавању ризика за појединце са неуролошким болестима. Пружање прилагођених информација о временским ризицима и одговорима, заједно са подршком здравственим радницима, породицама и заједницама, може помоћи у ублажавању утицаја климатских промена на неуролошко здравље.
„Ако не почнемо да се бавимо климатским променама као делом неуролошке неге, постоји опасност да ће предности научног напретка бити изгубљене. Можда најважније, неуролошке болести дају увид у то шта би се могло догодити здравом мозгу који је гурнут изван својих еволуцијски изведених граница и способности понашања да се прилагоди... Да бисмо наставили да живимо животе које желимо, требало би да обратимо више пажње на осећај да постаје превише вруће и да се делује против климатских промена. Зависимо од наших мозгова, а климатске промене су лоше за њих“, закључују Сисодија и Маслин, преноси портал Конверсејшн.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала