„Црква и данас диже свој глас“: О чему је расправљао Сабор СПЦ
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Свети Архијерејски Сабор СПЦ поручио је данас да је на редовном годишњем заседању најважније било питање Косова и Метохије и да Сабор даје подршку Епархији рашко-призренској која, заједно са Пећком патријаршијом, представља чврст ослонац нашем народу и његовом опстанку.
На Сабору, који је одржан у Београду од 14. до 18. маја, истакнуто је да је наша Црква са својим народом на, како је наведено, мученичком КиМ годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности.
„Са највећом забринутошћу констатујемо да данас косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права нашег народа и Цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва. Због оваквог стања Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на Косову и Метохији морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије на овом простору“, наводи се у саопштењу.
Како се наводи, иако Црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, не може равнодушно да посматра све тежи развој догађајâ и с правом очекује да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу.
„У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше Цркве и слободу вероисповести“, додаје се.
Посебна пажња на Сабору посвећена је теми страдања нашег народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима.
„Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су ”жалац у телу” наше Цркве. Због тога Црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији. Сходно њој, православни Срби, жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, треба да буду проглашени не само за злочинце него и за извршитеље геноцида“, истиче се у саопштењу СПЦ.
Сабор је са пажњом и бригом разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству.
У том духу, формиране су четири нове епархије у Европи. Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Његове Светости епископ јегарски Нектарије. Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати Епископ бачки Иринеј, и Епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј. Такође, Сабор је одобрио нове статуте за наше епархије на тлу САД. Сабор је, исто тако, одобрио нови статут Епархије диселдорфске и немачке.
Такође, Сабор је одобрио нове статуте за наше епархије на тлу САД, а одобрио је нови статут Епархије диселдорфске и немачке.
У Светом Синоду мандат је престао митрополиту црногорско-приморском Јоаникију и епископу бачком Иринеју, чиме ће они у наредном једногодишњем периоду бити чланови-заменици овог тела.
Чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају епископ браничевски Игњатије и епископ горњокарловачки Герасим, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су епископ зворничко-тузлански Фотије и епископ рашко-призренски Теодосије.
Сабор је изабрао четири нова епископа: за викарне епископе патријарха изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (Епархија бачка), са титулом епископ јенопољски.
За викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски.
Такође, за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички.
Посебну пажњу Сабор је посветио анализи стања и проблемâ црквене просвете, размотривши положај српских православних богословија, планове и програме истих, и начине и могућности њиховог унапређења. У ту сврху формирана је посебна саборска комисија.
Овом приликом су за ректоре богословија Светог Кирила и Методија, привремено у Нишу, и Светог Петра Цетињског на Цетињу изабрани досадашњи вршиоци дужности ректора ових школа: протојереј Дејан Крстић за ректора нишке и протојереј Благоје Рајковић за ректора цетињске богословије.
Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини. Овим поводом Сабор поново диже свој глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да са речи о правди пређу на конкретна дела правде, милосрђа и миротворства.
Указујући на огроман значај богословља, и списатељске делатности светог Јустина Ћелијског (Поповића) за духовно узрастање српског народа и православних народа, Сабор је облежио и 15 година од смрти патријарха српског Павла, као и 25 година од смрти митрополита новограчаничког Иринеја.
Током Сабора је одржана и седница Централног тела за довршење изградње Спомен-храма Светог Саве на Врачару и примљен извештај овог тела о свим радовима изведеним у протеклој години и примљеним прилозима као и о преосталим неопходним радовима.
На позив председника Србије Александра Вучића и принца Александра Карађорђевића, чланови Сабора су учинили посете овим личностима, наведено је у саопштењу.
Погледајте и:
