https://sputnikportal.rs/20240520/pocinje-primena-rodno-senzitivnog-jezika---ko-ce-biti-kaznjavan-u-slucaju-neprimenjivanja-1172393703.html
Почиње примена родно сензитивног језика - ко ће бити кажњаван у случају непримењивања
Почиње примена родно сензитивног језика - ко ће бити кажњаван у случају непримењивања
Sputnik Србија
Ауторка Смерница за примену Закона о родној равноправности Зорица Мршевић рекла је да данас почиње примена одредбе Закона о родној равноправности која се... 20.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-20T11:15+0200
2024-05-20T11:15+0200
2024-05-20T11:15+0200
друштво
друштво
србија – друштво
родна равноправност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/10/1141139392_0:113:2857:1720_1920x0_80_0_0_af0e18a789f5262b7c78a52537540e1b.jpg
Мршевић је истакла да се Законом предвиђа и да су медији у Србији дужни да приликом извештавања користе родно осетљив језик, међутим, како објашњава, за њих не постоје прописане казнене одредбе јер су, како наводи, законодавци сматрали да постоји независност медија и да, с тим у вези, за њих не сме бити никаквих санкција."Постоје новчане казне у износу до два милиона, али невезано за језик, већ за кршење самог Закона о родној равноправности у кандидационом поступку или у процесу избора, што нема никакве везе са самим језиком. Напомиње да су бесмислени наводи да ће за кршење одредбе о употреби родно сензитивног језика бити прописане новчане казне или чак казне затвора и објашњава да се обавеза коришћења родно сензитивног језика са прописаним казненим одредбама односи на употребу језика у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.Према њеним речима, у случају кршења те обавезе у образовању и науци, поступак се неће покренути по службеној дужности, већ само у случају да поступак покрене неко ко има, како каже, правно релевантан интерес да то покрене. Ипак, додаје да је значај Закона о равноправности изузетно велики, пре свега због унапређења положаја жена и постизања родне равноправности."То је једно од темељних начела људских права, један од кључних предуслова за успостављање демократије, владавине права, социјалног мира и правде. То подразумева равноправан положај и могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног живота, укључујући и заштиту од свих видова насиља", навела је она.Како каже, родна неравноправност је још увек присутна у многим видовима друштвеног живота и често није препозната као таква, већ прихваћена као део традиције, обичаја или, како каже, објашњења да предстаља нешто што је природно иако нема ничега природног у дискриминацији."Закон препознаје такве ситуације и садржи систематске инструменте онемогућавања или смањивања деловања тих дискриминаторних механизама. Родна равноправност, поред осталог подразумева повећано учешће жена у процесима одлучивања. Постављане родне равноправности у центар доношења одлука разних врста у разним областима, посебно ће допринети односу према запосленим женама и женама на тржишту рада, као и економском оснаживању жена", рекла је Мршевић.Наглашава да Закон утврђује, како каже, целовиту и усклађену политику државе у циљу елиминисања дискриминације жена, побољшања њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система и наводи да је то један од елемената модернизације и демократизације друштва у циљу бржег и ефикаснијег друштвeног развоја.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240519/tanasic-obaveza-o-koriscenju-rodno-osetljivog-jezika-neprihvatljiva-1172358060.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/10/1141139392_207:0:2650:1832_1920x0_80_0_0_bf8dfa7481ab35623a5a6d01a83559a8.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, родна равноправност
друштво, србија – друштво, родна равноправност
Почиње примена родно сензитивног језика - ко ће бити кажњаван у случају непримењивања
Ауторка Смерница за примену Закона о родној равноправности Зорица Мршевић рекла је да данас почиње примена одредбе Закона о родној равноправности која се односи на примену обавезности родно сензитивног језика у медијима, као и у области образовања и науке, где ће у случају кршења те обавезе бити прописане казнене одредбе.
Мршевић је истакла да се Законом предвиђа и да су медији у Србији дужни да приликом извештавања користе родно осетљив језик, међутим, како објашњава, за њих не постоје прописане казнене одредбе јер су, како наводи, законодавци сматрали да постоји независност медија и да, с тим у вези, за њих не сме бити никаквих санкција.
"Постоје новчане казне у износу до два милиона, али невезано за језик, већ за кршење самог Закона о родној равноправности у кандидационом поступку или у процесу избора, што нема никакве везе са самим језиком.
"Јесте да постоји тај члан који предвиђа обавезност примене родно сензитивног језика у образовном процесу, у науци и у медијама али мислим да санкционисања неће бити, једино ко може да буде санкционисан су одговорне особе у органима јавне власти", рекла је Мршевић за Танјуг.
Напомиње да су бесмислени наводи да ће за кршење одредбе о употреби родно сензитивног језика бити прописане новчане казне или чак казне затвора и објашњава да се обавеза коришћења родно сензитивног језика са прописаним казненим одредбама односи на употребу језика у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.
"То тачно значи да у уџбеницима треба да буде примена родно осетљивог језика у складу са граматичким родом лица окоме се ради, што значи да ће се у дипломама и сертификатима жене именовати у женском роду. Дакле, оцене за особе женског пола биће уместо одличан, одлична или уместо врло добар, врло добра", каже Мршевић.
Према њеним речима, у случају кршења те обавезе у образовању и науци, поступак се неће покренути по службеној дужности, већ само у случају да поступак покрене неко ко има, како каже, правно релевантан интерес да то покрене. Ипак, додаје да је значај Закона о равноправности изузетно велики, пре свега због унапређења положаја жена и постизања родне равноправности.
"То је једно од темељних начела људских права, један од кључних предуслова за успостављање демократије, владавине права, социјалног мира и правде. То подразумева равноправан положај и могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног живота, укључујући и заштиту од свих видова насиља", навела је она.
Како каже, родна неравноправност је још увек присутна у многим видовима друштвеног живота и често није препозната као таква, већ прихваћена као део традиције, обичаја или, како каже, објашњења да предстаља нешто што је природно иако нема ничега природног у дискриминацији.
"Закон препознаје такве ситуације и садржи систематске инструменте онемогућавања или смањивања деловања тих дискриминаторних механизама. Родна равноправност, поред осталог подразумева повећано учешће жена у процесима одлучивања. Постављане родне равноправности у центар доношења одлука разних врста у разним областима, посебно ће допринети односу према запосленим женама и женама на тржишту рада, као и економском оснаживању жена", рекла је Мршевић.
Наглашава да Закон утврђује, како каже, целовиту и усклађену политику државе у циљу елиминисања дискриминације жена, побољшања њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система и наводи да је то један од елемената модернизације и демократизације друштва у циљу бржег и ефикаснијег друштвeног развоја.