Шта чека регион и свет после погибије иранског председника
© AFP 2023 / AHMAD AL-RUBAYE
Пратите нас
Техеран је значајан актер на међународном плану, посебно у регионалним оквирима, а имајући у виду његову досадашњу политику не треба очекивати да ће после погибије иранског председника доћи до промене курса, посебно јер је земља члан БРИКС-а и ШОС-а, иако ће Запад покушавати да је увуче у неки сукоб, оцена је аналитичара Борислава Коркоделовића.
Ибрахим Раиси, председник Ирана, погинуо је у паду хеликоптера, заједно са својом пратњом у којој је био и министар спољних послова Хосеин Амир Абдолахијан.
Ову информацију је потврдио и ирански потпредседник Мохсен Мансури, а како је предвиђено иранским законодавством, први потпредседник Ирана Мохамед Мохбер преузеће функцију вршиоца дужности председника на 50 дана до одржавања избора.
Промена политичког курса Ирана мало вероватна
На питање да ли ће и како изненадна погибија иранског председника утицати на тамошњи регион и на односе у свету Борислав Коркоделовић, спољнополитички аналитичар, каже да ће овај догађај свакако утицати на ситуацију на Блиском истоку. Он је ипак уверен да ће Иран у догледној будућности задржати политички курс који је и до сада имао.
„Треба имати у виду да је Иран регионална сила у успону и добија све већи међународни значај, нарочито од када је постао чланица БРИКС-а од јануара ове године и чланица ШОС-а од 2023. године. Иран има и одличне односе са Евроазијском економском унијом као и одличне односе са Москвом и Пекингом,“ истиче Коркоделовић.
Одлични односи са Москвом и Пекингом
Са обе државе, додаје наш саговорник, Иран блиско сарађује пре свега на економском плану, и укључен је и у кинески нови пут свиле, а са Русима у трансверзалу југ-север која иде практично од Индије до Петрограда.
„Ради се о држави која је битна у међународним односима, посебно у регионалним смислу. То је земља са око 85 милиона становника, углавном је у питању младо, образовано становништво које усваја високе технологије веома лако. Још се не зна узрок пада хеликоптера, и то треба сачекати. Иначе, мислим да ће Иран сада водити мало тврђу политику према Америци и Израелу,“ оцењује саговорник Спутњика.
Коркоделовић подсећа да је ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи и да је он неко ко има одлучујућу реч и у унутрашњој, и у спољној политици државе.
„Проблем је што се одавно прича да је он болестан али видимо да је он веома активан, тако да од њега зависи да ли ће бити промене политичког курса. Искрено, не мислим да ће до тога доћи, бар не у неком средњем року, нити да ће Хамнеи променити давно успостављену политику, а то је погледа на исток,“ верује саговорник Спутњика.
Безуспешни покушаји Америке
Наш саговорник сматра да, с друге стране, не мора да значи да Запад, пре свега Америка, неће покушати да у наредном периоду учини нешто како би политички правац Ирана бар колико - толико променио у своју корист.
„То јесте њихов вишедеценијски циљ, али уједно и вишедеценијски неуспех. Ону то покушавају од Исламске револуције 1979. када је њихов главни играч Реза Пахлави тада оборен са власти и када је инаугурисана Исламска република. Запад односно САД покушава да оборе ову опцију али до сада у томе нису успели. Дакле, већ 45 година Запад у томе нема успеха, а сада са овим ојачаним положајем који Иран има у оквиру БРИКС-а и ШОС-а шансе су има мање него раније. Али сигурно је да ће покушати нешто с обзиром на то шта раде последњих година, посебно последњихмесеци и недеља,“ напомиње Коркоделовић.
Он подсећа на инцидент који се десио у априлу ове године када је бомбардована амбасада Ирана у Дамаску (Сирија), за шта је Техеран оптужио Израел.
„Чињеница је, дакле, да они све време покушавају да испровоцирају Иран како би га довели у директан са сукоб са Израелом, који је у врло лошим политичким односима са Ираном, а рат у Гази је то само подгрејао. Иран је то до сада мудро избегавао, јер ова држава упркос силном напретку на свим пољима још увек нема довољно развијену војну индустрију да би се носила са Америком,“ напомиње Коркоделовић, имајући у виду да управо Америка највише помаже Израелу.
Несрећа у којој је погинуо у недељу ирански председник се догодила у граду Џулфа у иранској провинцији Источни Азербејџан. Утврђена је тачна локација пада хеликоптера, а на лице места су послате безбедносне снаге. Многе земље понудиле су помоћ Ирану у акцији потраге и спасавања. Русија саопштила и да је спремна да пружи помоћ у истрази инцидента. Остатке хеликоптера иранског председника открили су спасиоци на висини 2.500 метара.
