https://sputnikportal.rs/20240524/dan-slovenske-pismenosti-i-kulture-praznik-svetog-kirila-i-metodija-1172574321.html
Дан словенске писмености и културе, празник Светог Кирила и Методија
Дан словенске писмености и културе, празник Светог Кирила и Методија
Sputnik Србија
Српска православна црква и верници данас славе празник Светог Кирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. 24.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-24T07:58+0200
2024-05-24T07:58+0200
2024-05-24T12:03+0200
друштво
друштво
србија – друштво
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/19/1137693668_0:62:3073:1791_1920x0_80_0_0_ac4de0f9cd88bcb467624aa562e7a7e6.jpg
Дан словенских апостола и просветитеља Ћирила и Методија прилика је за подсећање на важну улогу коју су солунска браћа имала у уобличавању како словенског писма глагољице, тако и одговарајућег вида словенске писмености која ће постати стандард старословенског језика.Како би њихова мисија међу Словенима донела ваљане резултате, они су такође превели низ богослужбених текстова на словенски језик чиме је омогућено његово коришћење приликом богослужења.Та чињеница имала је данас готово неразумљиву важност, и изазвала је бројне реакције. Конкретно, у западној Цркви, ономе што ће доцније постати знано као Римокатоличка црква, коришћење народних језика приликом службе Божије сматрано је недопустивим. Држало се да сакралну димензију имају хебрејски, грчки и латински, а никако говорни језици.Словенски апостоли, Ћирило и Методије, одлучили су се ипак да словенски прихвате као језик службе Божије како би тим путем приближили хришћанство Словенима.Шездесетих година 9. века Словени на простору Моравске (или Великоморавске) која је у највећем обиму захватала простор данашње Словачке, Чешке, Лужице, јужне делове Пољске, готово читаву Панонију, налазили су се под утицајем мисионара из Баварске. Изворно језгро Моравске државе налазило се у областима данашње западне Словачке и чешке Моравске.Моравски владар Растислав, проценио је изазван лошим искуствима са немачким мисионарима, да би христијанизација била боље прихваћена уколико би мисионари дошли са простора Византије.Растислав се 860. прогласио самосталним, претендујући на титулу краља, одбацивши подложност Источнофраначкој власти, односно Баварцима. Простор којим је владао до тада је спадао под јурисдикцију архиепископија Салцбурга и Пасауа.Затражио је отуда од владара у Константинопољу, цара Михајла III, одговарајуће мисионаре који би међу његовим поданицима, са више слуха од Франака, Бавараца, ширили хришћанство.Византијски владар се одлучио за Ћирила и Методија, двојицу браће, родом из Солуна, другог града царства Ромеја.Солунска браћа, како су накнадно прозвани, одабрани су као особе несумњиве интелектуалне и духовне снаге, доказано даровити за језике, па и лица угледног порекла.Имали су, у време када је избор пао на њих, престижне каријере у Византији, један као професор високе школе у Цариграду, други као игуман манастира. Поседовали су исто тако и искуство боравка у мисијама међу Сараценима (Арабљанима) као и Хазарима.Залеђе Солуна, у којем су стасали, било је знатним делом настањено Словенима. Претпоставља се отуда да су словенски говор познавали од детињства.Пошто је њихова делатност у Великоморавској, коју су започели 863/864. изазвала подозрење код званичне црквене јерархије Салцбурга и Пасауа, а они су чак оптужени за кривоверје, вероватно управо због увођења словенског као језика службе Божије, што је тада заиста деловало скандалозно, били су приморани да се запуте у Рим 867. како би оправдали своју делатност пред папом.Њихов рад је у Риму одобрен и потврђен. Пап Хадријан II (867 - 872) показао је пуно разумевање за мисионарски и просветитељски рад словенских апостола.Методије је и рукоположен за архијереја Моравске. Ћирило је међутим током боравка у Риму умро. Претходно се у Риму замонашио, када и добије име по којем је упамћен Ћирило, наместо крштеног Константин.Просветитељска мисија у Моравкој, која је до тада донела лепе резултате, запала је међутим у кризу пошто је на челу Моравске Растислава заменио Сватоплук (870 - 894). Методије је потом, одлуком синода у Регенсбургу, протеран, па и заточен током непуне три године, одакле ће бити избављен папском интервенцијом. Поново је потом у Риму тумачио и правдао смисленост мисије у Моравској.Словенска литургија, коју је одобрио папа Јован VIII 880. године, била је употреби још извесно време, да би потом била забрањена.Мисија у Моравској је обустављена пошто је Методије умро априла 885.Методијеви ученици повукли су се потом на југ, наставивши просветитељску и мисионарску делатност међу Словенима на Балкану. Тада, како се верује, настаје осим глагољице још једно словенско писмо, ћирилица, које ће остати, уз разне модификације, основно писмо православних Словена до наших дана.Великоморавска је престала да постоји почетком 10. века.Иако је словенско богослужење у западној цркви онемогућено, дело словенских просветитеља Ћирила и Методија остало је живо унутар православних цркава до наших дана.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, србија
друштво, србија – друштво, србија
Дан словенске писмености и културе, празник Светог Кирила и Методија
07:58 24.05.2024 (Освежено: 12:03 24.05.2024) Српска православна црква и верници данас славе празник Светог Кирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима.
Дан словенских апостола и просветитеља Ћирила и Методија прилика је за подсећање на важну улогу коју су солунска браћа имала у уобличавању како словенског писма глагољице, тако и одговарајућег вида словенске писмености која ће постати стандард старословенског језика.
Како би њихова мисија међу Словенима донела ваљане резултате, они су такође превели низ богослужбених текстова на словенски језик чиме је омогућено његово коришћење приликом богослужења.
Та чињеница имала је данас готово неразумљиву важност, и изазвала је бројне реакције. Конкретно, у западној Цркви, ономе што ће доцније постати знано као Римокатоличка црква, коришћење народних језика приликом службе Божије сматрано је недопустивим. Држало се да сакралну димензију имају хебрејски, грчки и латински, а никако говорни језици.
Словенски апостоли, Ћирило и Методије, одлучили су се ипак да словенски прихвате као језик службе Божије како би тим путем приближили хришћанство Словенима.
Шездесетих година 9. века Словени на простору Моравске (или Великоморавске) која је у највећем обиму захватала простор данашње Словачке, Чешке, Лужице, јужне делове Пољске, готово читаву Панонију, налазили су се под утицајем мисионара из Баварске. Изворно језгро Моравске државе налазило се у областима данашње западне Словачке и чешке Моравске.
Моравски владар Растислав, проценио је изазван лошим искуствима са немачким мисионарима, да би христијанизација била боље прихваћена уколико би мисионари дошли са простора Византије.
Растислав се 860. прогласио самосталним, претендујући на титулу краља, одбацивши подложност Источнофраначкој власти, односно Баварцима. Простор којим је владао до тада је спадао под јурисдикцију архиепископија Салцбурга и Пасауа.
Затражио је отуда од владара у Константинопољу, цара Михајла III, одговарајуће мисионаре који би међу његовим поданицима, са више слуха од Франака, Бавараца, ширили хришћанство.
Византијски владар се одлучио за Ћирила и Методија, двојицу браће, родом из Солуна, другог града царства Ромеја.
Солунска браћа, како су накнадно прозвани, одабрани су као особе несумњиве интелектуалне и духовне снаге, доказано даровити за језике, па и лица угледног порекла.
Имали су, у време када је избор пао на њих, престижне каријере у Византији, један као професор високе школе у Цариграду, други као игуман манастира. Поседовали су исто тако и искуство боравка у мисијама међу Сараценима (Арабљанима) као и Хазарима.
Залеђе Солуна, у којем су стасали, било је знатним делом настањено Словенима. Претпоставља се отуда да су словенски говор познавали од детињства.
Пошто је њихова делатност у Великоморавској, коју су започели 863/864. изазвала подозрење код званичне црквене јерархије Салцбурга и Пасауа, а они су чак оптужени за кривоверје, вероватно управо због увођења словенског као језика службе Божије, што је тада заиста деловало скандалозно, били су приморани да се запуте у Рим 867. како би оправдали своју делатност пред папом.
Њихов рад је у Риму одобрен и потврђен. Пап Хадријан II (867 - 872) показао је пуно разумевање за мисионарски и просветитељски рад словенских апостола.
Методије је и рукоположен за архијереја Моравске. Ћирило је међутим током боравка у Риму умро. Претходно се у Риму замонашио, када и добије име по којем је упамћен Ћирило, наместо крштеног Константин.
Просветитељска мисија у Моравкој, која је до тада донела лепе резултате, запала је међутим у кризу пошто је на челу Моравске Растислава заменио Сватоплук (870 - 894). Методије је потом, одлуком синода у Регенсбургу, протеран, па и заточен током непуне три године, одакле ће бити избављен папском интервенцијом. Поново је потом у Риму тумачио и правдао смисленост мисије у Моравској.
Словенска литургија, коју је одобрио папа Јован VIII 880. године, била је употреби још извесно време, да би потом била забрањена.
Мисија у Моравској је обустављена пошто је Методије умро априла 885.
Методијеви ученици повукли су се потом на југ, наставивши просветитељску и мисионарску делатност међу Словенима на Балкану. Тада, како се верује, настаје осим глагољице још једно словенско писмо, ћирилица, које ће остати, уз разне модификације, основно писмо православних Словена до наших дана.
Великоморавска је престала да постоји почетком 10. века.
Иако је словенско богослужење у западној цркви онемогућено, дело словенских просветитеља Ћирила и Методија остало је живо унутар православних цркава до наших дана.
