https://sputnikportal.rs/20240524/na-dnu-okeana-postoji-ogromna-oblast-misterioznih-pukotina--kakvu-je-tajnu-robot-otkrio-video-1172620640.html
На дну океана постоји огромна област мистериозних пукотина – какву је тајну робот открио /видео/
На дну океана постоји огромна област мистериозних пукотина – какву је тајну робот открио /видео/
Sputnik Србија
У току је трка у скенирању једног непознатог света, не само због научне радозналости, већ и због одрживости нових индустрија. 24.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-24T23:00+0200
2024-05-24T23:00+0200
2024-05-24T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
истраживање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/18/1172621493_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_460d50533ede06879395e3628eda9e21.jpg
Уз обалу Биг Сура у Калифорнији, дубоко испод таласа, налази се мистериозни пејзаж прошаран великим рупама у глини, муљу и песку.Деценијама након открића, научници са Института Monterey Bay Aquarium Research (МБАРИ) и Универзитета Станфорд сматрају да су открили шта формира необичне кружне обрасце на терену.Општеприхваћена теорија је да су пукотине на дну океана производ гаса метана, или чак врућих течности, које извиру из унутрашњости Земље и издувавају фини седимент. Иако је ово можда тачно, за подводне шупљине у неким деловима света то није увек случај.Све је више изузетака од правила.Колики је утицај метанаПоље Сур Покмарк код обале Калифорније највеће је те врсте у Северној Америци. Величине је отприлике као Лос Анђелес и садржи више од 5.200 удубљења, која се у просеку простиру на чак 175 метара у ширину и петметара у дубину.Локација је намењена за потенцијални ветропарк на мору, али постоји забринутост да би присуство метана могло да поремети стабилност инфраструктуре.У недавној експедицији у шупљине Сур, које леже на дубини од 500 до 1.500 метара, подводни робот којим су пилотирали истраживачи МБАРИ пронашао је оскудне доказе остатака метана али и других течности. Тим сада мисли да су празнине вероватно створене због гравитације, пише „Сајенс алерт“.Велике пукотине се налазе на континенталној падини, а узорци морског дна које је прикупио робот сугеришу да је седимент периодично текао низ ову падину најмање последњих 280.000 година. Последњи велики ток догодио се пре 14.000 година, вероватно због земљотреса или урушавања падине.Истраживачи са МБАРИ тврде да такви догађаји могу да доведу до ерозије у центру сваке пукотине. Када се довољно велика количина седимента откотрља, може чак да изазове „довољно ерозије“ да створи ширу пукотину, померајући ивице више пукотина на десетине километара једне од друге, наводи тим.Улога гравитацијеОво би могао бити узрок појаве пукотина у 'ланцима', иако је потребно будуће моделирање да се потврди ова идеја.„Прикупили смо огромну количину података, што нам је омогућило да направимо изненађујућу везу између пукотина и гравитационих токова седимента“, каже истраживачки техничар Ив Ландстен из МБАРИ.Донедавно стручњаци нису знали да морске плискавице и јегуље стварају најмање рупе које се виде у сличном пољу пукотина у Северном мору.Понекад се за морско дно каже да је крај Земље. У току је трка у скенирању овог непознатог света, не само због научне радозналости, већ и због одрживости нових индустрија, као што су ветроелектране на мору или рударство на морском дну. Али, једно је посматрање екосистема, а сасвим друго разумевање њега.„Међутим, још има много неодговорених питања о потенцијалним утицајима енергије ветра на морску животну средину. Ово истраживање је један од многих начина на које истраживачи МБАРИ одговарају на основна питања о нашем океану како би помогли у доношењу одлука о томе како користитиресурсе океана“, закључују научници.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, истраживање
наука и технологија, друштво, истраживање
На дну океана постоји огромна област мистериозних пукотина – какву је тајну робот открио /видео/
У току је трка у скенирању једног непознатог света, не само због научне радозналости, већ и због одрживости нових индустрија.
Уз обалу Биг Сура у Калифорнији, дубоко испод таласа, налази се мистериозни пејзаж прошаран великим рупама у глини, муљу и песку.
Деценијама након открића, научници са Института Monterey Bay Aquarium Research (МБАРИ) и Универзитета Станфорд сматрају да су открили шта формира необичне кружне обрасце на терену.
Општеприхваћена теорија је да су пукотине на дну океана производ гаса метана, или чак врућих течности, које извиру из унутрашњости Земље и издувавају фини седимент. Иако је ово можда тачно, за подводне шупљине у неким деловима света то није увек случај.
Све је више изузетака од правила.
Поље Сур Покмарк код обале Калифорније највеће је те врсте у Северној Америци. Величине је отприлике као Лос Анђелес и садржи више од 5.200 удубљења, која се у просеку простиру на чак 175 метара у ширину и петметара у дубину.
Локација је намењена за потенцијални ветропарк на мору, али постоји забринутост да би присуство метана могло да поремети стабилност инфраструктуре.
У недавној експедицији у шупљине Сур, које леже на дубини од 500 до 1.500 метара, подводни робот којим су пилотирали истраживачи МБАРИ пронашао је оскудне доказе остатака метана али и других течности. Тим сада мисли да су празнине вероватно створене због гравитације,
пише „Сајенс алерт“.
Велике пукотине се налазе на континенталној падини, а узорци морског дна које је прикупио робот сугеришу да је седимент периодично текао низ ову падину најмање последњих 280.000 година. Последњи велики ток догодио се пре 14.000 година, вероватно због земљотреса или урушавања падине.
Истраживачи са МБАРИ тврде да такви догађаји могу да доведу до ерозије у центру сваке пукотине. Када се довољно велика количина седимента откотрља, може чак да изазове „довољно ерозије“ да створи ширу пукотину, померајући ивице више пукотина на десетине километара једне од друге, наводи тим.
Ово би могао бити узрок појаве пукотина у 'ланцима', иако је потребно будуће моделирање да се потврди ова идеја.
„Прикупили смо огромну количину података, што нам је омогућило да направимо изненађујућу везу између пукотина и гравитационих токова седимента“, каже истраживачки техничар Ив Ландстен из МБАРИ.
„Нисмо били у могућности да тачно утврдимо како су се ове пукотине првобитно формирале, али са напредном подводном технологијом МБАРИ стекли смо нови увид у то како и зашто ови облици постоје на морском дну стотинама хиљада година“, додала је она.
Донедавно стручњаци нису знали да морске плискавице и јегуље стварају најмање рупе које се виде у сличном пољу пукотина у Северном мору.
Понекад се за морско дно каже да је крај Земље. У току је трка у скенирању овог непознатог света, не само због научне радозналости, већ и због одрживости нових индустрија, као што су ветроелектране на мору или рударство на морском дну. Али, једно је посматрање екосистема, а сасвим друго разумевање њега.
„Међутим, још има много неодговорених питања о потенцијалним утицајима енергије ветра на морску животну средину. Ово истраживање је један од многих начина на које истраживачи МБАРИ одговарају на основна питања о нашем океану како би помогли у доношењу одлука о томе како користитиресурсе океана“, закључују научници.
