Руска историчарка: Одвија се нови чин светске драме коју је предвидео један - Србин
© Фото : Спутњику уступила Соња Калајић
Пратите нас
Пред нашим очима одвија се нови чин светске драме, а то је драма сукоба западног света, либералног капитализма и традиционалне цивилизације. Ту драму предвидео је још пре две деценије Драгош Калајић, изјавила је руска историчарка Јелена Бондарева на скупу у Руском дому, посвећеном том српском књижевнику, филозофу и сликару.
„А сада, када је Русија ступила у нову фазу свог државног живота, када је била принуђена да ступи на право бојно поље, а не само на идеолошко, да штити свој суверенитет, догодило се оно што је Драгош Калајић говорио још дведесетих година. Русија се пробудила и уверена сам да би Калајић сада био поносан на Русију“, оценила је Бондарева у видео-обраћању учесницима трибине „Драгош Калајић и Русија“.
Према њеним речима, Калајић је био апсолутно оригиналан стваралац, „ренесансни човек“, чије богато и многострано наслеђе последњих година постаје све актуелније.
„У њему су, како су многи примећивали, на срећан начин били садржани знање Европе, западне цивилизације, дубоко научно знање, али и душа, срце и словенофилија. Ову антонимију западњака и словенофила, која је карактеристична пре свега за руску филозофију, али у извесном смислу и за српску, Калајић је превладао у својим размишљањима и филозофским поставкама“, истакла је Бондарева.
Она је цитирала Калајићеве речи из интервјуа за руски часопис „Слово“ с краја деведесетих година, у којем је он навео да се „смутног времена не треба бојати, него да је потребно извући из њега лекције и скупити снаге за излаз, за ослобађање од његове власти“. То је, како је тада рекао Калајић, „својеврсно чистилиште које нам је послато да бисмо испитали своје вредности, квалитете и издржљивост“.
Учесницима скупа из Москве се путем видео-записа обратила и руска историчарка Наталија Нарочницка, која је истакла да се Драгош Калајић, својим мудрим и пророчанским погледом на међународне односе, на будућност Европе, Русије, Србије, па и целог света, сврстао међу оне људе „захваљујући којима неће бити краја историје“.
„Он је разумео, вероватно, да будућност лежи управо на нашој цивилизацији која, ако се ослободи окова ропског мишљења и обједини у себи све оно што је створио истински хришћански свет, било да је реч о уметности, култури, филозофији, размишљању, има још непотрошене снаге да оствари своју мисију и да спречи крај историје“, истакла је Нарочницка.
Калајић је, према њеној оцени, имао изванредан осећај за историју, одлично разумејући у ком правцу се одвијају светски догађаји.
„Калајић, за разлику од већине словенских интелектуалаца, укључујући и руске, није био заробљен у западноевропској савременој политичкој схеми, иако је његово образовање у почетку било западноцентрично. Он је осећао пад Запада, који се веома упечатљиво испољава управо данас када он више није с нама, као да је то предвидео. Калајић није био западњак, мада апсолутно није негирао највећа достигнућа западне културе. И не само то, он сам је био носилац тих вредности, тих највећих дела и достигнућа, али је одлично разумео, да они инетелектуалци који су својевремено падали ничице пред Ђокондиним осмехом, пред сјајем картезијанске логике, данас на Западу не би видели ништа осим кабалистичких страница на интернету и лихвара на све стране“, рекла је Нарочницка.
Tрибина "Драгош Калајић и Русија" у Руском дому
© Sputnik / Валентина Булатовић
На трибини у Руском дому, која је уприличена на Дан словенске писмености, о Драгошу Калајићу су говорили и Драган Ћирјанић, Миша Ђурковић и Александар Гајић.
Драгош Калајић (1943 – 2005) објавио је још 1994. године књигу „Русија устаје“. Српску публику упознао је с именима руских интелектуалаца као што су Иља Глазунов, Игор Шафаревич, Валентин Распутин, Александар Дугин, Никита Михалков, Сергеј Бабурин, Наталија Нарочницка, Јуриј Лошчиц.
