Ово није случајно: Шта је стварни циљ Макронове посете Немачкој
21:29 28.05.2024 (Освежено: 21:32 28.05.2024)
© AFP 2023 / INA FASSBENDER
Пратите нас
Француски председник Емануел Макрон није случајно изабрао да баш сад посети Немачку као први француски председник који то чини у последње 24 године. Он и његов немачки домаћин суочени су с бројним проблемима: односи Француске и Немачке су у паду, у Украјини губе рат, а обе земље економски стагнирају у односу на Кину и САД.
Макрона уз све то очекују избори за Европски парламент за две недеље, а тек је ту проблема напретек – према писању француског „Монда“, његова коалиција у великом је заостатку за десницом и можда ће морати да се бори за треће место. Зато се поставља питање да ли ће Париз и Берлин, с обзиром на све ситуацију, успети да удахну нови живот својим односима.
Нервоза пред европске изборе
Стручњак за Француску, др Душан Гујаничић из Института за политичке студије подсећа да је Макрон требало да посети Немачку још прошле године, међутим, та је посета одложена због политичке ситуације у Француској. Сада француски председник долази у посету свом најближем европском савезнику у финишу изборне кампање за Европски парламент, када снагама које су до сада доминантно владале Европом прети опасност да буду значајно ослабљене, додаје Гујаничић.
„Макрон је тога апсолутно свестан, што показује и његова жеља да се укључи у кампању и у самој Француској, пристајући чак и на дебату са Марин Лепен. С обзиром да је свестан да његова странка и странке које су му блиске не стоје баш најбоље, одлучио је да појача кампању и да слањем драматичних порука подигне улог“, објашњава он.
У ЕУ не функционишу ни привредни, ни политички мотори
Како за сада ствари стоје, и Немачка и Француска су у приличним проблемима и мале су шансе да из њих изађу, каже др Душан Достанић из Института за политичке студије.
Он напомиње да ни коалиција коју предводи немачки канцелар Олаф Шолц не стоји добро – ни једна чланица „семафор коалиције“ засебно не налази се у врху, док Алтернатива за Немачку (АфД) ужива стабилну подршку, упркос свим фабрикованим аферама против њих. То, према Достанићевим речима, значи да немачки грађани не само да не верују политичарима, него ни мејнстрим медијима.
Макрон демонстрира надмоћ над Шолцом
Гујаничић је скептик у вези са постојаношћу француско-немачког блока, који је до сада био темељ ЕУ и то због немачке позиције која је више усмерена на сопствене националне интересе, него на велике европске планове и идеје.
„Велико је питање да ли са немачке стране постоји искрено европско опредељење, односно рад на заједничком интересу и заједничким пројектима. Видимо да све велике идеје у том смислу долазе од стране Макрона. Још нисмо видели неку немачку велику европску идеју и питање је да ли ћемо је и видети“, каже он.
Макронов програм је еврофедералистички – залаже се за јачање функција ЕУ, заједничког тржишта, евра и увођење европске одбране и о томе је и говорио у понедељак у Дрездену. Према Макроновим речима, Европи је потребан „инвестициони шок“ да би одговорила на изазове, а то се може постићи или удвостручавањем буџета „кроз заједничке стратегије задуживања, или кроз већ постојеће инструменте“.
Из говора у Дрездену може се закључити да француски председник себе види као надмоћнију политичку фигуру у односу на немачког канцелара Олафа Шолца и ту надмоћ жели да искористи, сматра Гујаничић.
У светлу свих проблема који постоје у једној и другој земљи, као и у светлу проблема у самој ЕУ, питање је како сачувати европско заједништво и како водити заједничку политику, ако не како да се заједништво унутар Уније продуби. Ово, према Достанићевим речима, важи посебно у смислу односа према Украјини, Кини и економске стагнације Немачке.
„То је једна од важних ствари која се не може превидети зато што је до сада важило правило да се политички Француска увек трудила да има мало већу тежину и да они воде главну реч, док су Немци били привредни мотор ЕУ. Сада, очигледно, тај привредни мотор не функционише баш најбоље. А и са овим политичким мотором, са Французима, изгледа да ствари не стоје толико добро“, објашњава он.
Достанић подсећа на Макронову најаву везану за слање трупа у Украјину – Немцима, како каже, није стало да у томе следе Француску.
Ко ће заменити Урсулу?
Једно од важних питања о којима ће Макрон са немачким домаћинима расправљати је будући председник Европске комисије, сматрају наши саговорници. Урсула фон дер Лајен, која је најавила своју кандидатуру за то место и у идућем мандату, није била најсрећнији избор, каже Достанић. Велико је питање коликим ауторитетом у овом тренутку она заправо располаже.
У европским круговима већ се говори о томе да би ратоборну Немицу на челу европске владе могао да смени италијански технократа, бивши гувернер Централне европске банке и бивши италијански премијер Марио Драги.
„Идеја да се на челу Европске комисије направи персонална промена, не суштинска, можда и није тако лоша идеја. Међутим, ту опет ствари зависе од избора за Европски парламент, где се формира опозициони блок. Да ли ће та опозиција бити суштинска или неће, односи се на десне странке јер ни међу њима више нема јединственог наступа“, наводи Достанић.
У случају да се формирао јединствени десничарски опозициони фронт у Европском парламенту, опозиција би могла да има значајну снагу, која би могла да угрози Шолцове и Макронове планове, додаје наш саговорник.
Према Гујаничићевом мишљењу, питање је може ли Француска сама да изгура Драгија за председника Европске комисије. Бивши италијански премијер доста је близак са Макроном, њих двојица слажу се у доста питања. У сваком случају, Драги је по политичким погледима ближи Макрону од Урсуле фон дер Лајен, сматра Гујаничић.
„Мислим да ће Макрон покушати да створи неку врсту коалиције за тај свој предлог, укључујући Италију, можда и Шпанију. Јер велико је питање да ли ће Немци тако лако препустити позицију председника Европске комисије. Али, сигурно је да ће се око тога водити битка са доста неизвесним исходом“, напомиње он.
Макронове драматичне изјаве у функцији одбране „братства и јединства“
Драматичне Макронове изјаве које је француски председник дао непосредно пре пута у Немачку (да Европа никада није имала толико унутрашњих и спољних непријатеља као сада и да може да умре, као и изјаве да ЕУ треба да буде спремна на сваки сценарио ради постизања мира у Украјини) тешко је коментарисати. Према Достанићевим речима, оне подсећају на изјаве типа „чувајмо братство и јединство као зеницу ока свога“.
Позиви на мобилизацију и јединство често су у ЕУ коришћени у последње време из разних разлога – од позива да све демократе стану у исти фронт против деснице, до позива на уједињење за одбрану људских права, против климатских промена, заштите миграната…
„Сада је то још један позив на мобилизацију, где више не бранимо климу, не спасавамо мигранте и цео свет, сада спасавамо демократију у Украјини, ако тако нешто у Украјини постоји, ако има шта да се спасава“, закључује Достанић.
Погледајте и:
