Руси у Србији: Иако им језик бубњи, Срби су фантастични домаћини
© Sputnik / Маријана КолаковићЋирилица и латиница
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Срби су фантастични домаћини и то је прво што уочавају и коментаришу сви Руси који су у последње време дошли у Србију. Мало је таквих народа на свету који без икакве задршке примају странце у своју земљу, живот, и у своје породице, каже за Спутњик Карина Авагјан, ауторка уџбеника „Играјмо се српског“, намењеног деци с руског говорног подручја.
„Ја сам у многим руским групама на друштвеним мрежама и сви прво истичу српску гостољубивост и отвореност Срба према странцима. Тога се и ја сећам као свог првог утиска, када сам дошла овде деведесетих година, а томе сам посветила и своју докторску дисертацију, јер сам заиста желела да обелоданим то како су Срби отворени према странцима, посебно према Русима, односно људима с руског говорног подручја“, каже наша саговорница.
Играјмо се српског
У жељи да помогне бројној руској деци која су у Србију дошла током протекле две године са својим родитељима, Карина Авагјан је написала почетни комуникативни курс српског језика, приручник који садржи 20 наставних јединица, кратак преглед граматике на српском и руском језику, уз табеле. Књигу је објавио Службени гласник.
„У Србији тренутно борави велики број Руса, али и припадника других националности који су дошли услед сплета околности. С њима су дошла и деца, многа од њих су у тешком психолошком стању, јер су дошла у непознату земљу, оставила своје баке, деке, пријатеље, другове, школу, не знајући језик, а треба да уче велики број школских предмета, што уопште није лако. И ја сам у Србију дошла као дете, мало старија од Ивана, главног јунака књиге, и суочила сам се са сличним проблемима, морала сам да учим језик муњевитом брзином, не бих ли се снашла. Жеља ми је била да савладам српски најбоље што могу, да се уклопим у друштво, а онда ми је то постало и професија. Зато сам и решила да напишем овај уџбеник“, наводи ауторка.
Уџбеник садржи основну граматику која се обрађује у основној школи, али акценат, како каже наша саговорница, није на граматици, него на комуникацији, како би деца што пре проговорила српски језик и била способна да савладају школско градиво.
„Уџбеник сам конципирала као хумористички дискурс, да бих пружила неку врсту психолошке подршке деци с руског говорног подручја, не само да проговоре језик него и да се максимално забаве“, објашњава Карина Авагјан.
© Sputnik / Валентина БулатовићУџбеник "Играјмо се српског" Карине Авагјан
Уџбеник "Играјмо се српског" Карине Авагјан
© Sputnik / Валентина Булатовић
Тешка српска граматика и два писма
Ауторка уџбеника истиче да је српска граматика тешка, због чега је граматичке наставне јединице обрадила и кроз шаљиве песме.
„Српска граматика је једна од најтежих словенских граматика. Старословенски језик је у основи базиран на језику Срба који су живели у Солуну. Српски језик је најбоље сачувао историјску граматику, за разлику од руског, који је доста поједностављен, конкретно, када је реч о граматичким категоријама. На пример, у руском језику постоји само један перфекат, док је у српском језику више глаголских времена која се односе на прошлост. Иако нико не користи плусквамперфекат у говору, он се среће у бајкама, а то је штиво које деца читају. Морају то да знају јер ће то у школи учити. Без обзира на то што је српски језик дефинитивно граматички тежак, правопис је много лакши од руског, тако да макар с тим нема проблема“, напомиње наша саговорница.
Једна од специфичности с којима се суочавају сви који уче српски језик јесу и два писма, ћирилица и латиница.
„Генијална српска деца без проблема могу да савладају и да користе оба писма. За страну децу то је компликованије. Уџбеник је, наравно, писан на ћирилици јер је то стандард у Србији, и званично писмо, нисам могла да одступам од тога. Приметила сам, међутим, да, ако ђаци користе латиницу, онда им је лакше да српски уче на ћирилици, јер онда не долази до интерференције писма. Исто тако, ако су деца с руског говорног подручја, онда им је лакше да уче на латиници да не би долазило до мешања руске и српске ћирилице. Деца брзо науче латиницу јер они сви уче и енглески језик, тако да то без проблема савладавају. Ипак, стандарди су стандарди, морају знати ћирилицу јер су уџбеници у свим школама на ћирилици“, каже Карина Авагјан.
Ауторка уџбеника се потрудила да представи и неке елементе српског начина живота, културе и обичаја, па се спомињу Свети Сава, Ускрс, пекара, Београдски маратон, као и бројне фразеологизме.
„За фразеологизме, пословице и изреке је задужен Папагај, који је преводилац. То је проблем у сваком језику. Нисам бирала пословице које се не користе, већ оне које живе у језику и с којима ће се деца сусретати. Налазила сам и аналогије у руском језику да би се боље разумело о чему је реч. Теме сам, такође, бирала веома пажљиво, да деци не би било досадно. Желела сам да сазнају што више о Београду, о историјским и културолошким појавама. За то је, на пример, задужена Милица, Иванова најбоља другарица. Она га води по Србији, а уџбеник и почиње од распуста, не од школе. Они су на селу, она га упознаје са сеоским начином живота, са својом баком и деком, с најбољом другарицом, уводећи га и у лексику попут домаћих животиња, воћа, поврћа“, каже ауторка.
Српски језик одјекује попут бубњева
Када је реч о одраслима, за учење језика су највише, како каже, заинтересовани Руси између 25 и 40 година, мада има и много старијих. Сви који уче српски језик желе да упознају и српске обичаје и културу, правила опхођења приликом упознавања и друге одлике српске свакодневице.
„Чини ми се да су људи с руског говорног подручја навикли на то да је учење нешто озбиљно, да морају да се поштују некаква правила у учењу, да мора да се вежба, да се пише. Ја сам противник тога, више сам за комуникативну методу и мислим да се не треба везивати, посебно на почетку учења језика, за свеску и оловку, за неки конкретан уџбеник, него да треба што више да се говори, да се понавља, онако како и деца уче свој матерњи језик“, објашњава наша саговорница.
Омиљено питање које Карина Авагјан поставља свим својим ученицима, одраслима и деци, јесте на који их музички инструмент асоцира српски језик, а најчешћи одговор који добија јесу -бубњеви.
„Када сам ја дошла у Србију, деведесетих година, српски језик је и мене асоцирао на бубњеве. То су била напета времена, људи су били нервозни, можда је то утицало на мој доживљај, био ми је грубљи од руског и од јерменског, језика који говорим по оцу. И статистика ми показује да људе с руског говорног подручја српски језик највише асоцира на бубњебе, бас или виолончело. Понекад неки спомену и храмонику, али чини ми се да је то више везано за културологију. Сада, након 30 година живота у Србији, мени српски делује врло мелодично, то је леп језик“, закључује Карина Авагјан.