https://sputnikportal.rs/20240603/dodik-kako-je-propala-rezolucija-o-srebrenici-koju-su-isforsirale-zemlje-zapada-1173033202.html
Додик: Како је пропала резолуција о Сребреници коју су исфорсирале земље Запада
Додик: Како је пропала резолуција о Сребреници коју су исфорсирале земље Запада
Sputnik Србија
Генерална скупштина Уједињених нација на заседању одржаном 23. маја ове године није прихватила предлог резолуције о наводном геноциду у Сребреници у јулу 1995... 03.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-03T09:30+0200
2024-06-03T09:30+0200
2024-06-03T09:30+0200
регион
регион
регион – политика
милорад додик
сребреница
ун
резолуција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/17/1172554841_34:0:1486:817_1920x0_80_0_0_8de68f317a1a40c55dd9bfb523be9734.png
Ауторски текст Милорада Додика преносимо у целости:Од 193 државе-чланице УН за предлог бошњачко-немачке резолуције гласале су 84 чланице, док је 19 било против, 68 се уздржало, а 22 чланице уопште нису гласале, што чини 109 гласова који нису подржали срамотну резолуцију. Овакво гласање је и резултат огромног труда и деловања Србије и председника Александра Вучића, који су неуморно у небројеним контактима са чланицама УН објашњавали и указивали на једностраност и нетачност онога што је бошњачко-немачка резолуција спремила као осуду српског народа, Србије и Републике Српске. Резолуција није добила натполовичну већину од 97 гласова чланица УН, јер 84 гласа "за" нису била довољна за њено усвајање, што показује да то није већинска воља светске заједнице држава у УН. Ово је једина истина, јер то говори математика и ту не помаже ни пословничко искривљавање Повеље УН. Тако је "Глас Америке" на сам дан гласања 23. маја објавио: "'Гласу Америке'" је у светској организацији раније прецизирано да је за усвајање нацрта резолуције потребна проста већина чланица Генералне скупштине - што уобичајено износи 97 држава од 193, колико их укупно има." На исти начин је писао и сарајевски портал "Кликс": "Према информацијама које су доступне на званичној страници овог УН тела, доношење одлука није јасно дефинисано. Како пише, доношење одлука у сферама мира и сигурности, као и у бирању држава чланица Већа сигурности те Економског и социјалног већа УН, мора имати подршку две трећине држава чланица, односно 129 гласова. Ван ових сфера, одлуке се доносе простом већином, односно било би потребно 97 гласова. Ипак, како наглашавају, већина резолуција се у Генералној скупштини доноси консензусом, односно без гласања. Важно је напоменути да још није потпуно јасно како ће се означити резолуција о геноциду у Сребреници у УН. Оно што је могућност јесте то да буде означена и као 'одлука у сфери мира и сигурности', што би значило да би за доношење резолуције било потребно 129 гласова, односно двотрећинска већина. Када би се резолуција пак означила ван наведене сфере, потребно би било само 97 гласова, што је и реално очекивати."Резолуција о Сребреници била је исфорсирана од стране западних земаља, али је 23. маја на заседању Генералне скупштине УН пропала на гласању, па се онда позивају на члан 18. став 3. Повеље УН, који пре гласања није помињан и по коме се одлука о питањима која нису важна може донети већином гласова присутних чланова. Овај члан не искључује уздржане из 171 присутног представника чланица УН. Уз то неки представници су били присутни, али нису гласали, или су изашли из сале у време гласања.Није неважно да је текст резолуције у тајности писао бошњачки (не)амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија, заједно са Немцима, уз знање и подршку Дениса Бећиревића и Жељка Комшића, двојице бошњачких чланова Председништва БиХ, уз скај-копрцанта Елмедина Конаковића, министра спољних послова у Савету министара. Све су то чинили кршећи Дејтонски споразум и Устав БиХ. Саслуживали су и други представници западних земаља, све са циљем продубљивања подела у ионако подељеној БиХ као деценијском резултату њихове политике двоструких стандарда.Није било геноцида у Сребреници- Ако оно што се догодило у Сребреници хоћете да назовете геноцидом, онда за стварни геноцид нађите другу реч - изјавио је Ноам Чомски, један од водећих светских интелектуалаца. Исто тако су и професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму Јехуда Бауер, који се у стручним круговима сматра највећим ауторитетом за питање холокауста и геноцида и Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал", јавно рекли да у Сребреници НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА. Зуроф наводи да се у Сребреници није догодио геноцид, већ ратни злочин и истакавши да Генерална скупштина Уједињених нација није место где би требало донети одлуку о томе да ли је неки историјски догађај геноцид. Историчари су ти који познају чињенице и који могу да одлуче да ли је нешто геноцид или не. Све ово је политика и у томе је проблем.- Не мислим да је Генерална скупштина УН квалификована да донесе резолуцију о историјским питањима. Генерална скупштина није скуп историчара, то је скуп политичара који представљају земље и њихове политичке интересе. И зато је, у ствари, свака резолуција коју они донесу у суштини апсолутно бесмислена. Предложена резолуција о Сребреници је у потпуности у супротности са мировним споразумом зато што је нису договориле све три стране у БиХ. То је само по себи кршење Дејтонског споразума који може да произведе озбиљне проблеме - упозорио је Зуроф.Професор Едвард Херман са америчког Пенсилванија универзитета написао је: "Сребренички масакр представља највећи тријумф пропаганде у балканским ратовима и остаје недостижан у својој симболичкој моћи. То је симбол 'српског зла' и 'муслиманског статуса жртве', као и 'праведности' западног растурања Југославије и интервенције на више нивоа, укључујући и бомбардовање и колонијалну окупацију Босне и Херцеговине и Косова."Филип Корвин (САД) био је изасланик УН и њихов координатор за цивилна питања у БиХ. Корвин пише да су званични извештаји о геноциду чисто политичке природе, наглашавајући да се истини о догађајима у Сребреници испречила србофобија те да су Ричард Холбрук и Педи Ешдаун искористили рат у бившој Југославији да изграде своје каријере. "То што се десило у Сребреници није био масакр над муслиманима, већ низ крвавих напада и контранапада током три године и ескалације у 1995. години. Цифра од 8.000 убијених, с којом се често барата у међународној заједници, је једно неодрживо претеривање. Права цифра је вероватно ближа броју од 700", написао је Корвин.У јулу 2021. године објављен је "Закључни извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године" коју је чинило десет стручњака из разних земаља (Јапана, САД, Аустралије, Србије, Нигерије, Италије, Аустрије, Њемачке) на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом. На крају извештаја од преко хиљаду страна пише: "Закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она и уважава чињеницу да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити. Налази Трибунала о геноциду неће издржати тест времена, јер је Комисија уверена да се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом. До сада је било широко прихваћено тумачење да убиство 8.000 муслиманских мушкараца наликује геноцидним злочинима које су починили нацисти, систематски одвајавши Јевреје и друге мањине од остатка становништва, да би их потом убили. Налази Комисије показују да се злочин такве природе није догодио. Штавише, Комисија је утврдила да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији. Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно од четири до пет хиљада припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама. Међутим, погубљење 2.500-3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размењених војника, представља ратни злочин. Комисија не сумња у злочиначку природу ових убистава.""Геноцид" по тумачењу Хашког трибуналаМеђународни кривични трибунал за бившу Југославију, или како га обично називају - Хашки трибунал, формиран је Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација број 827. Од 25.5.1993. године, позивањем на поглавље 7. Повеље УН, без навођења конкретног члана који би му дао овлашћење да формира међународни кривични суд, јер није ни имао такву надлежност. Циљеви су од почетка били јасни - одредити кривца и жртву, не ради правде и помирења, него управо супротно. Зато је било потребно дати звучност раду Тужилаштва и Суда, па су увели појам "хашки геноцид" као фалсификовање Конвенције о геноциду која јасно одређује постојање намере да се потпуно или делимично уништи као таква нека национална, етничка, расна или религиозна група. Како је онда страдање неколико хиљада бошњачких заробљеника, подведено под појам геноцида? Број никада није стварно утврђен, али постојање жртава и стрељање ратних заробљеника је довољно велики ратни злочин коме не треба додавати још и геноцид. Хашки трибунал је у складу са циљем оснивања, тај злочин окарактерисао као геноцид. То је објаснио Шел Магнусон, професор на шведском универзитету у Упсали: "Прије суђења у Хагу ни научници, ни правници нису могли ни замислити да ће појединачни масакри бити дефинисани као геноцид. Ту идеју је формулисао Махмуд Шериф Басиони, амерички професор права, који је сачинио студију о насиљу у Босни, а која је представљала основу за рад трибунала. Басиони је пред америчким Конгресом рекао да, према Конвенцији о геноциду, у Босни није почињен геноцид, али да би се ситуација могла променити ако се заузме 'прогресиван' став који дозвољава 'локални' геноцид." Такав предлог Махмуда Шерифа Басионија прихватила је политика западних земаља и наметнула као основу за рад Хашког трибунала.Разлике британске и бошњачко-немачке резолуцијеПамти се покушај Велике Британије са предлогом резолуције о геноциду из 2015. године пред Саветом безбједности УН, који је заустављен ветом Виталија Чуркина у име Руске Федерације. Важне ствари из британске нису нашле места у тексту бошњачко-немачке резолуције која је потпуно једнострана и још погубнија по односе у БиХ, у региону Балкана, у Европи, али и у целом свету који се поделио на гласању 23. маја. У британској резолуцији је писало да постоје жртве на свим странама, да се осуђују сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права, да се изражава жаљење са жртвама на свим странама у сукобу у БиХ, да се потврђује подршка Дејтонском споразуму и споразуму о стварању Федерације БиХ и да се позивају све стране да се строго придржавају својих обавеза који произилазе из тих споразума. У резолуцији од 23. маја тога нема и то показује намере подносилаца бошњачко-њемачке резолуције. Да ли то онда значи да подносиоци резолуције и они који су гласали "за", укидају Дејтонски споразум и споразум за стварање Федерације БиХ? Изостављен је и суштински значај помирења на основу дијалога. Испада да ће све бити наметано у циљу нестабилности, неповерења и продубљивања подела. Зато је ту Шмит и крњи Уставни суд БиХ, који сам себи одређује трајање мандата супротно Уставу БиХ као међународном уговору, доносећи одлуке без уставног основа.Намере неприхваћене резолуцијеУ резолуцији од 23. маја 2024. године има неколико кључних тачака које разоткривају намере бошњачко-немачких подносилаца, али и коспонзора. Немачка амбасадорка у УН је као подносилац изговорила и оно што није написано у резолуцији: "Све жртве једнако оплакујемо, када кажемо све мислим на све етничке групе. Ово је велико постигнуће међународне заједнице". Крупна је то лаж.У тексту између осталог пише да Генерална скупштина УН: "Одлучује да 11. јул прогласи Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници 1995. који ће се обележавати сваке године; Осуђује без резерве свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позива државе чланице да очувају утврђене чињенице, укључујући и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајућих програма, такође у знак сећања, у циљу спречавања порицања и искривљавања чињеница, те појаве геноцида у будућности; Позива све државе чланице, организације система Уједињених народа, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујући невладине организације, академске институције и друге релевантне учеснике да обележавају Међународни дан, укључујући посебна обележавања и активности у знак сећања и почаст жртвама геноцида 1995. године у Сребреници, као и одговарајућу едукацију и активности подизања свести јавности."Намера је да се мањкаве и једностране пресуде Хашког трибунала прогласе "историјским догађајем" и "очувају утврђене чињенице" да би се забетонирала таква "истина" и спречило свако научно и историјско истраживање. Уз то, таква "истина" би била уграђена у образовне системе развијањем одговарајућих програма у свим чланицама УН. Све то им је мало, па позивају цели свет, све организације и учеснике да сваке године обележавају "геноцид у Сребреници". Подразумева се да би онда "српски злочинци" били означени као највеће зло од постанка света, што превазилази стварне геноциде које су починили Немци у континуитету више од века, почев од Намибије и Првог и Другог светског рата, затим колонијални бели Американци, Енглези, Белгијанци, Холанђани, Италијани, Независна држава Хрватска, сви без осуде у образовним системима света. За њих важи одредница "нацисти, фашисти, усташе, колонијалне снаге, а злочинци у грађанском рату у БиХ су - Срби, како су то Муслимани-Бошњаци написали на плочи на улазу у сарајевску Већницу с натписом: 'На овом су месту српски злочинци …'".Срамна резолуција о наводном геноциду у Сребреници поручује свима како је лако покренути ратове и како је тешко довести до помирења након њих. Поготово када и даље делују оне снаге које су довеле до сукоба, одржавале га и потпиривале. Како тада, тако и данас, закључује председник РС Милорад Додик.Погледајте и:
сребреница
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, милорад додик, сребреница, ун, резолуција
регион, регион – политика, милорад додик, сребреница, ун, резолуција
Додик: Како је пропала резолуција о Сребреници коју су исфорсирале земље Запада
Генерална скупштина Уједињених нација на заседању одржаном 23. маја ове године није прихватила предлог резолуције о наводном геноциду у Сребреници у јулу 1995. године. Није било већине гласова од укупног броја чланица УН, ни од већине присутних, истакао је председник Републике Српске Милорад Додик у ауторском тексту за Глас Српске.
Ауторски текст Милорада Додика преносимо у целости: Од 193 државе-чланице УН за предлог бошњачко-немачке резолуције гласале су 84 чланице, док је 19 било против, 68 се уздржало, а 22 чланице уопште нису гласале, што чини 109 гласова који нису подржали срамотну резолуцију. Овакво гласање је и резултат огромног труда и деловања Србије и председника Александра Вучића, који су неуморно у небројеним контактима са чланицама УН објашњавали и указивали на једностраност и нетачност онога што је бошњачко-немачка резолуција спремила као осуду српског народа, Србије и Републике Српске. Резолуција није добила натполовичну већину од 97 гласова чланица УН, јер 84 гласа "за" нису била довољна за њено усвајање, што показује да то није већинска воља светске заједнице држава у УН. Ово је једина истина, јер то говори математика и ту не помаже ни пословничко искривљавање Повеље УН. Тако је "Глас Америке" на сам дан гласања 23. маја објавио: "'Гласу Америке'" је у светској организацији раније прецизирано да је за усвајање нацрта резолуције потребна проста већина чланица Генералне скупштине - што уобичајено износи 97 држава од 193, колико их укупно има." На исти начин је писао и сарајевски портал "Кликс": "Према информацијама које су доступне на званичној страници овог УН тела, доношење одлука није јасно дефинисано. Како пише, доношење одлука у сферама мира и сигурности, као и у бирању држава чланица Већа сигурности те Економског и социјалног већа УН, мора имати подршку две трећине држава чланица, односно 129 гласова. Ван ових сфера, одлуке се доносе простом већином, односно било би потребно 97 гласова. Ипак, како наглашавају, већина резолуција се у Генералној скупштини доноси консензусом, односно без гласања. Важно је напоменути да још није потпуно јасно како ће се означити резолуција о геноциду у Сребреници у УН. Оно што је могућност јесте то да буде означена и као 'одлука у сфери мира и сигурности', што би значило да би за доношење резолуције било потребно 129 гласова, односно двотрећинска већина. Када би се резолуција пак означила ван наведене сфере, потребно би било само 97 гласова, што је и реално очекивати."
Резолуција о Сребреници била је исфорсирана од стране западних земаља, али је 23. маја на заседању Генералне скупштине УН пропала на гласању, па се онда позивају на члан 18. став 3. Повеље УН, који пре гласања није помињан и по коме се одлука о питањима која нису важна може донети већином гласова присутних чланова. Овај члан не искључује уздржане из 171 присутног представника чланица УН. Уз то неки представници су били присутни, али нису гласали, или су изашли из сале у време гласања.
Није неважно да је текст резолуције у тајности писао бошњачки (не)амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија, заједно са Немцима, уз знање и подршку Дениса Бећиревића и Жељка Комшића, двојице бошњачких чланова Председништва БиХ, уз скај-копрцанта Елмедина Конаковића, министра спољних послова у Савету министара. Све су то чинили кршећи Дејтонски споразум и Устав БиХ. Саслуживали су и други представници западних земаља, све са циљем продубљивања подела у ионако подељеној БиХ као деценијском резултату њихове политике двоструких стандарда.
Није било геноцида у Сребреници
- Ако оно што се догодило у Сребреници хоћете да назовете геноцидом, онда за стварни геноцид нађите другу реч - изјавио је Ноам Чомски, један од водећих светских интелектуалаца. Исто тако су и професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму Јехуда Бауер, који се у стручним круговима сматра највећим ауторитетом за питање холокауста и геноцида и Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал", јавно рекли да у Сребреници НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА. Зуроф наводи да се у Сребреници није догодио геноцид, већ ратни злочин и истакавши да Генерална скупштина Уједињених нација није место где би требало донети одлуку о томе да ли је неки историјски догађај геноцид. Историчари су ти који познају чињенице и који могу да одлуче да ли је нешто геноцид или не. Све ово је политика и у томе је проблем.
- Не мислим да је Генерална скупштина УН квалификована да донесе резолуцију о историјским питањима. Генерална скупштина није скуп историчара, то је скуп политичара који представљају земље и њихове политичке интересе. И зато је, у ствари, свака резолуција коју они донесу у суштини апсолутно бесмислена. Предложена резолуција о Сребреници је у потпуности у супротности са мировним споразумом зато што је нису договориле све три стране у БиХ. То је само по себи кршење Дејтонског споразума који може да произведе озбиљне проблеме - упозорио је Зуроф.
Професор Едвард Херман са америчког Пенсилванија универзитета написао је: "Сребренички масакр представља највећи тријумф пропаганде у балканским ратовима и остаје недостижан у својој симболичкој моћи. То је симбол 'српског зла' и 'муслиманског статуса жртве', као и 'праведности' западног растурања Југославије и интервенције на више нивоа, укључујући и бомбардовање и колонијалну окупацију Босне и Херцеговине и Косова."
Филип Корвин (САД) био је изасланик УН и њихов координатор за цивилна питања у БиХ. Корвин пише да су званични извештаји о геноциду чисто политичке природе, наглашавајући да се истини о догађајима у Сребреници испречила србофобија те да су Ричард Холбрук и Педи Ешдаун искористили рат у бившој Југославији да изграде своје каријере. "То што се десило у Сребреници није био масакр над муслиманима, већ низ крвавих напада и контранапада током три године и ескалације у 1995. години. Цифра од 8.000 убијених, с којом се често барата у међународној заједници, је једно неодрживо претеривање. Права цифра је вероватно ближа броју од 700", написао је Корвин.
У јулу 2021. године објављен је "Закључни извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године" коју је чинило десет стручњака из разних земаља (Јапана, САД, Аустралије, Србије, Нигерије, Италије, Аустрије, Њемачке) на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом. На крају извештаја од преко хиљаду страна пише: "Закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она и уважава чињеницу да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити. Налази Трибунала о геноциду неће издржати тест времена, јер је Комисија уверена да се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом. До сада је било широко прихваћено тумачење да убиство 8.000 муслиманских мушкараца наликује геноцидним злочинима које су починили нацисти, систематски одвајавши Јевреје и друге мањине од остатка становништва, да би их потом убили. Налази Комисије показују да се злочин такве природе није догодио. Штавише, Комисија је утврдила да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији. Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно од четири до пет хиљада припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама. Међутим, погубљење 2.500-3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размењених војника, представља ратни злочин. Комисија не сумња у злочиначку природу ових убистава."
"Геноцид" по тумачењу Хашког трибунала
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, или како га обично називају - Хашки трибунал, формиран је Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација број 827. Од 25.5.1993. године, позивањем на поглавље 7. Повеље УН, без навођења конкретног члана који би му дао овлашћење да формира међународни кривични суд, јер није ни имао такву надлежност. Циљеви су од почетка били јасни - одредити кривца и жртву, не ради правде и помирења, него управо супротно. Зато је било потребно дати звучност раду Тужилаштва и Суда, па су увели појам "хашки геноцид" као фалсификовање Конвенције о геноциду која јасно одређује постојање намере да се потпуно или делимично уништи као таква нека национална, етничка, расна или религиозна група. Како је онда страдање неколико хиљада бошњачких заробљеника, подведено под појам геноцида? Број никада није стварно утврђен, али постојање жртава и стрељање ратних заробљеника је довољно велики ратни злочин коме не треба додавати још и геноцид. Хашки трибунал је у складу са циљем оснивања, тај злочин окарактерисао као геноцид. То је објаснио Шел Магнусон, професор на шведском универзитету у Упсали: "Прије суђења у Хагу ни научници, ни правници нису могли ни замислити да ће појединачни масакри бити дефинисани као геноцид. Ту идеју је формулисао Махмуд Шериф Басиони, амерички професор права, који је сачинио студију о насиљу у Босни, а која је представљала основу за рад трибунала. Басиони је пред америчким Конгресом рекао да, према Конвенцији о геноциду, у Босни није почињен геноцид, али да би се ситуација могла променити ако се заузме 'прогресиван' став који дозвољава 'локални' геноцид." Такав предлог Махмуда Шерифа Басионија прихватила је политика западних земаља и наметнула као основу за рад Хашког трибунала.
Разлике британске и бошњачко-немачке резолуције
Памти се покушај Велике Британије са предлогом резолуције о геноциду из 2015. године пред Саветом безбједности УН, који је заустављен ветом Виталија Чуркина у име Руске Федерације. Важне ствари из британске нису нашле места у тексту бошњачко-немачке резолуције која је потпуно једнострана и још погубнија по односе у БиХ, у региону Балкана, у Европи, али и у целом свету који се поделио на гласању 23. маја. У британској резолуцији је писало да постоје жртве на свим странама, да се осуђују сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права, да се изражава жаљење са жртвама на свим странама у сукобу у БиХ, да се потврђује подршка Дејтонском споразуму и споразуму о стварању Федерације БиХ и да се позивају све стране да се строго придржавају својих обавеза који произилазе из тих споразума. У резолуцији од 23. маја тога нема и то показује намере подносилаца бошњачко-њемачке резолуције. Да ли то онда значи да подносиоци резолуције и они који су гласали "за", укидају Дејтонски споразум и споразум за стварање Федерације БиХ? Изостављен је и суштински значај помирења на основу дијалога. Испада да ће све бити наметано у циљу нестабилности, неповерења и продубљивања подела. Зато је ту Шмит и крњи Уставни суд БиХ, који сам себи одређује трајање мандата супротно Уставу БиХ као међународном уговору, доносећи одлуке без уставног основа.
Намере неприхваћене резолуције
У резолуцији од 23. маја 2024. године има неколико кључних тачака које разоткривају намере бошњачко-немачких подносилаца, али и коспонзора. Немачка амбасадорка у УН је као подносилац изговорила и оно што није написано у резолуцији: "Све жртве једнако оплакујемо, када кажемо све мислим на све етничке групе. Ово је велико постигнуће међународне заједнице". Крупна је то лаж.
У тексту између осталог пише да Генерална скупштина УН: "Одлучује да 11. јул прогласи Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници 1995. који ће се обележавати сваке године; Осуђује без резерве свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позива државе чланице да очувају утврђене чињенице, укључујући и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајућих програма, такође у знак сећања, у циљу спречавања порицања и искривљавања чињеница, те појаве геноцида у будућности; Позива све државе чланице, организације система Уједињених народа, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујући невладине организације, академске институције и друге релевантне учеснике да обележавају Међународни дан, укључујући посебна обележавања и активности у знак сећања и почаст жртвама геноцида 1995. године у Сребреници, као и одговарајућу едукацију и активности подизања свести јавности."
Намера је да се мањкаве и једностране пресуде Хашког трибунала прогласе "историјским догађајем" и "очувају утврђене чињенице" да би се забетонирала таква "истина" и спречило свако научно и историјско истраживање. Уз то, таква "истина" би била уграђена у образовне системе развијањем одговарајућих програма у свим чланицама УН. Све то им је мало, па позивају цели свет, све организације и учеснике да сваке године обележавају "геноцид у Сребреници". Подразумева се да би онда "српски злочинци" били означени као највеће зло од постанка света, што превазилази стварне геноциде које су починили Немци у континуитету више од века, почев од Намибије и Првог и Другог светског рата, затим колонијални бели Американци, Енглези, Белгијанци, Холанђани, Италијани, Независна држава Хрватска, сви без осуде у образовним системима света. За њих важи одредница "нацисти, фашисти, усташе, колонијалне снаге, а злочинци у грађанском рату у БиХ су - Срби, како су то Муслимани-Бошњаци написали на плочи на улазу у сарајевску Већницу с натписом: 'На овом су месту српски злочинци …'".
Срамна резолуција о наводном геноциду у Сребреници поручује свима како је лако покренути ратове и како је тешко довести до помирења након њих. Поготово када и даље делују оне снаге које су довеле до сукоба, одржавале га и потпиривале. Како тада, тако и данас, закључује председник РС Милорад Додик.
