https://sputnikportal.rs/20240603/obelezavanje-83-godine-od-stradanja-srpskog-naroda-u-korickoj-jami-foto-1173038848.html
Обележавање 83 године од страдања српског народа у Корићкој јами /фото/
Обележавање 83 године од страдања српског народа у Корићкој јами /фото/
Sputnik Србија
Код Корићке јаме код Билеће, у коју су усташе, према до сада прикупљеним подацима, бациле 134 Срба тог краја у Другом светском рату, служена је света литургија... 03.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-03T11:24+0200
2024-06-03T11:24+0200
2024-06-03T11:24+0200
регион
регион
република српска (рс)
билећа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/03/1173039041_0:62:658:432_1920x0_80_0_0_bfdeb3c573c2aef2f929af6226800db1.jpg
Литургија је служена код капеле код Корићке јаме, а парастос ће бити служен код Спомен-костурнице страдалницима у селу Корита, преноси РТРС.Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине.У ту јаму су, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њиихове комшије муслиманске усташе, на најмонструознији начин убијени и бачени угледни српски домаћини, деца, старци тог краја.У злочину који су починиле муслиманске усташе из суседног места Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, када су у Корићку јаму бачени убијени Срби из Корита и околних села.Међу страдалницима је највише било мештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.Прво спомен-обележје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.Код Корићке јаме направљена је мала капела, а у центру села Спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме. Касније је на том месту подигнут и споменик.На тај начин је овековјечен тај монстуозни злочин над невиним Србима за који нико никада није одговарао, а истина о злочину је дуго прикривана у ранијем периоду.Погледајте и:
република српска (рс)
билећа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, република српска (рс), билећа
регион, република српска (рс), билећа
Обележавање 83 године од страдања српског народа у Корићкој јами /фото/
Код Корићке јаме код Билеће, у коју су усташе, према до сада прикупљеним подацима, бациле 134 Срба тог краја у Другом светском рату, служена је света литургија поводом 83 године од њиховог страдања.
Литургија је служена код капеле код Корићке јаме, а парастос ће бити служен код Спомен-костурнице страдалницима у селу Корита,
преноси РТРС.
Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине.
У ту јаму су, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њиихове комшије муслиманске усташе, на најмонструознији начин убијени и бачени угледни српски домаћини, деца, старци тог краја.
У злочину који су починиле муслиманске усташе из суседног места Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, када су у Корићку јаму бачени убијени Срби из Корита и околних села.
Међу страдалницима је највише било мештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.
Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.
Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.
Прво спомен-обележје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.
Код Корићке јаме направљена је мала капела, а у центру села Спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме. Касније је на том месту подигнут и споменик.
На тај начин је овековјечен тај монстуозни злочин над невиним Србима за који нико никада није одговарао, а истина о злочину је дуго прикривана у ранијем периоду.
