https://sputnikportal.rs/20240606/ukus-i-miris-srpskog-voca-nema-konkurenciju-ali-sta-je-sa-cenom-1173225126.html
Укус и мирис српског воћа нема конкуренцију, али шта је са ценом?
Укус и мирис српског воћа нема конкуренцију, али шта је са ценом?
Sputnik Србија
Због временских непогода Србија је изгубила више од 20 одсто рода воћа, што је подигло цене на домаћем тржишту. Када се климатским приликама додају и проблеми... 06.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-06T21:20+0200
2024-06-06T21:20+0200
2024-06-06T21:20+0200
економија
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/06/1173225386_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d22662d4e08b234fe12fb721bd49e3a7.jpg
Готово да нема недеље у којој од кише или града није страдао неки регион у Србији. Воће је негде уништено скроз, негде делимично. У Ритопеку пак, плодови су данас пуцали од јаког сунца. Варира време, варира и продаја. Једина константа су цене. Купци кажу превисоке, произвођачима тек толике да се покрију трошкови и помало заради.Живорад Симић, пољопривредник из Ритопека каже за РТС да је лоша година и да је било мраза.Док пољопривредници у Бачкој Паланци, Беочину, Темерину, Новом Саду, али и у Пожеги и Новом Пазару гледају да сачувају оно што се сачувати да, из саветодавних стручних служби упозоравају да штете због климатских прилика више нису инцидент већ нова реалност. Апелују на пољопривреднике да се осигурају."Министарство пољопривреде је изашло са уредбом са повраћајем премије од 70 посто, тако да 30 посто неке премије да човек плати, да буде сигуран, није много да би мирније спавао и да не би имао оваквих стресних ситуација“, каже Јован Сушић из ПССС Шабац.Раст броја пољопривредника који осигуравају родИако стидљиво, проценат осигуравања пољопривреде се повећава. Велики проблем је и у томе што само 15 одсто воћа и поврћа које иде у извоз долази са парцела које су под противградном заштитом и антифрост системима. Осамдесет пет одсто плодова долази са малих газдинстава којима је та производња додатни извор прихода или хоби.Мали системи много више осећају промене на међународном тржиштуОваква газдинства нису на удару само временских прилика. Неудружени и мали много више од великих система осећају промене на међународном тржишту изазване сукобима, санкцијама, скупим енергентима."Рецимо замрзнута малина је наш највреднији извозни артикл, 2019. смо извезли 150.000 тона, већ прошле године само 90.000 тона – то је велики пад. У исто време производња у Украјини се дуплирала“, каже Александар Павловић.Иако српско воће, а пре свега малина, нема конкуренцију када се говори о укусу и мирису, са ценом је другачије. Чак и потрошачи богатих тржишта попут немачког стежу каиш и прво за цену питају.Зато би ваљало, кажу стручњаци, да се за скупо јагодичасто и бобичасто воће траже нова, богатија тржишта попут арапског.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Укус и мирис српског воћа нема конкуренцију, али шта је са ценом?
Због временских непогода Србија је изгубила више од 20 одсто рода воћа, што је подигло цене на домаћем тржишту. Када се климатским приликама додају и проблеми превирања на међународном тржишту, не чуди што је зарада од извоза мања него претходних година. Стручњаци процењују да 85 одсто плодова које извеземо долази из традиционалне производње.
Готово да нема недеље у којој од кише или града није страдао неки регион у Србији. Воће је негде уништено скроз, негде делимично. У Ритопеку пак, плодови су данас пуцали од јаког сунца. Варира време, варира и продаја. Једина константа су цене. Купци кажу превисоке, произвођачима тек толике да се покрију трошкови и помало заради.
Живорад Симић, пољопривредник из Ритопека
каже за РТС да је лоша година и да је било мраза.
"Ово није исплативо ништа, препарати, ђубриво и радна снага су скупи. Квалитет је добар, тако да имам своје купце, ја то зовом транге-франге“, каже Слободан Коларевић, пољопривредник из Ритопека.
Док пољопривредници у Бачкој Паланци, Беочину, Темерину, Новом Саду, али и у Пожеги и Новом Пазару гледају да сачувају оно што се сачувати да, из саветодавних стручних служби упозоравају да штете због климатских прилика више нису инцидент већ нова реалност. Апелују на пољопривреднике да се осигурају.
"Министарство пољопривреде је изашло са уредбом са повраћајем премије од 70 посто, тако да 30 посто неке премије да човек плати, да буде сигуран, није много да би мирније спавао и да не би имао оваквих стресних ситуација“, каже Јован Сушић из ПССС Шабац.
Раст броја пољопривредника који осигуравају род
Иако стидљиво, проценат осигуравања пољопривреде се повећава. Велики проблем је и у томе што само 15 одсто воћа и поврћа које иде у извоз долази са парцела које су под противградном заштитом и антифрост системима. Осамдесет пет одсто плодова долази са малих газдинстава којима је та производња додатни извор прихода или хоби.
"Читав малинарски сектор, вишња, шљива, купина све припада том екстензивном традиционалном виду производње и ту ћемо свакако имати проблема и због структуре становништва и због климатских промена и сортимента“, каже Александар Павловић из УСАИД-а (велика мала привреда).
Мали системи много више осећају промене на међународном тржишту
Оваква газдинства нису на удару само временских прилика. Неудружени и мали много више од великих система осећају промене на међународном тржишту изазване сукобима, санкцијама, скупим енергентима.
"Рецимо замрзнута малина је наш највреднији извозни артикл, 2019. смо извезли 150.000 тона, већ прошле године само 90.000 тона – то је велики пад. У исто време производња у Украјини се дуплирала“, каже Александар Павловић.
Иако српско воће, а пре свега малина, нема конкуренцију када се говори о укусу и мирису, са ценом је другачије. Чак и потрошачи богатих тржишта попут немачког стежу каиш и прво за цену питају.
Зато би ваљало, кажу стручњаци, да се за скупо јагодичасто и бобичасто воће траже нова, богатија тржишта попут арапског.
