Америку изненадила снага Србије: Изазивају нову страховиту кризу у Босни
© Sputnik / Бранко Максимовић
Пратите нас
Ни Дејтонски споразум, нити споразум о сукцесији бивше СФРЈ не говоре о томе да државна имовина у СФРЈ припада заједничким институцијама. То је чиста опсена и лаж. Међутим, амерички званичници јашу на тим лажима изазивајући страховиту кризу у БиХ, која је почела неутемељеним одлукама Уставног суда БиХ.
Овако др Радомир Лукић, професор уставног права на Универзитету Источно Сарајево коментарише овонедељни одговор америчке дипломатске испоставе у БиХ српском председнику Александру Вучићу.
Подсећамо, на Вучићево питање, где у Дејтонском споразуму пише да надлежност над имовином имају централне власти, а не ентитети у БиХ америчке дипломате се позивају на говор свог шефа, заменика државног секретара Џејмса Обрајена из фебруара ове године.
Обрајен је тада рекао да је 2001. БиХ потписала Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ који је Парламентарна скупштина БиХ ратификовала и државну имовину приписала БиХ, а не ентитетима.
Све што кажу из амбасаде је лаж
Према Лукићевим речима, о државној имовини, односно јавној имовини као државној у Дејтонском споразуму нема ни слова, па позивање на овај документ као основ за то да државна имовина треба да припадне у власништво заједничким институцијама јесте лаж, као што је лаж да је ова имовина сукцесијом припала Босни и Херцеговини.
Овај споразум је закључен између земаља сукцесора, међу којима је и БиХ и имовина је припала и њој, али се судбина те имовине решавала на другачији начин, у складу са унутрашњим односима у БиХ, који су, како Лукић каже, успостављени њеним распадом. Јер, БиХ се распала као и Југославија, благодарећи људима као што је Џејмс Обрајен.
„Према томе, оба основа на која се позива америчка амбасада не говоре ништа о томе, нити то могу да реше. Оно на шта се они позивају су, како су рекли, добро утемељене судске одлуке. Заправо се ради о одлукама Уставног суда БиХ, који се такође позивао на ова два документа као на основ своје одлуке, а у њима о томе ништа не пише. На тај начин је Уставни суд покушао да преузме уставотворну надлежност, а он такву надлежност нема. Све што се тиче природних богатстава и јавне имовине припада ентитетима и само се њих тиче шта ће доделити заједничким институцијама, ако ишта и доделе“, категоричан је Лукић.
Као учесник преговора у Дејтону, Лукић се присећа Обрајена као, како каже, скромног помоћника тадашњег арбитра за Брчко, Робертса Овена. Као такав, Обрајен је присуствовао, можда на пола једног од састанака у Дејтону.
„Тада је био млађи човек, врло надмен и агресиван, како и сада наступа. Он није живи дејтонски устав. Дејтонски устав је оно што је у њему записано, а не оно што Обрајен мисли да би требало да буде записано и да би по данашњим мерилима требало да буде тако“, каже Лукић.
Вашингтон изненађен снагом Србије
Конференција о сукцесији не може да буде допуна Дејтонског споразума, јер међународни уговор може да се мења само на начин на који је састављен, објашњава професор новосадског Правног факултета, др Бранислав Ристивојевић.
„Они су нервозни, жури им се. Вероватно нису очекивали да ће Србија пружити овакву подршку Републици Српској и то у моменту када би да на силу да намећу отимачину имовине“, каже он.
Такође, Обрајен није надлежан да врши тумачење Дејтонског споразума онако какви су тренутни интереси америчке спољне политике. То могу да ураде само потписници међународног уговора на новој конференцији. Међутим, САД су узурпирали овлашћења, па су, између осталог, у периоду када је Република Српска била слаба, измислили Уставни суд БиХ у коме седе странци, додаје наш саговорник.
„То што је то било продукт чињенице да су у том тренутку били политички и на сваки други начин јаки, не даје за право. Сила не даје за право; може само обрнуто – право може да да силу. Јесмо ли сада почели да се бунимо? Е, сада сметамо. То што су навикли да будемо слаби, нека се навикавају да смо јаки. То им је новост која их нервира“, коментарише Ристивојевић.
Запад се тешко саживљава са чињеницама да више нису тамо где су некада били, да морају да деле моћ са цивилизацијама у успону и да мале државе, када одаберу нове савезнике имају већу моћ него раније. Будући да ће моћ Запада све више опадати, западни политичари ће имати све више и више прилика да се сусрећу са одбијањем арогантних наређења, не само у БиХ него и другде по свету, закључује Ристивојевић.
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да поводом саопштења амбасаде САД у Сарајеву, да је једино релевантно шта пише у Дејтонском споразуму, у којем се наводи имовина припада ентитетима.
„Нисмо ми потписали Обрајена, већ Дејтонски споразум. Једино је релевантно шта у њему пише, а у њему пише да имовина припада ентитетима. Уставни суд није уставописац, већ тумач Устава. И тачка. Једном сам рекао да би било добро да Марфи прочита Дејтонски споразум. Све више ми се чини да слабо чита'', написао је Додик на друштвеним мрежама.
Погледајте и:
