https://sputnikportal.rs/20240613/spremaju-se-evropski-jastrebovi-za-akciju-protiv-rusije-i-srbije--1173568738.html
Спремају се европски јастребови за акцију против Русије и Србије
Спремају се европски јастребови за акцију против Русије и Србије
Sputnik Србија
Ако естонска премијерка Каја Калас наследи Жозепа Бореља на месту високог представника за спољну и безбедносну политику ЕУ, требало би рачунати да ће бриселска... 13.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-13T19:48+0200
2024-06-13T19:48+0200
2024-06-13T19:48+0200
свет
свет
свет – политика
каја калас
европска унија (еу)
жозеп борељ
урсула фон дер лајен
брисел
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/18/1160336898_0:0:1639:923_1920x0_80_0_0_4fb9e22872132e18e4fe534a0fde7757.jpg
Овако некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар, др Зоран Миливојевић, коментарише најаве да би председница естонске владе Каја Калас могла да постане шефица европске дипломатије и на том месту замени Жозепа Бореља.Као најозбиљнијег кандидата за Борељовог наследника, Каласову је поменуо бриселски „Политико“, који такође пише да ће највиша места у бриселском бирократском апарату задржати и досадашња председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, као и председница Европског парламента Роберта Метсола.Од Каласове све најгореПрема Миливојевићевим речима, Каласова је припадник тврдог западног крила и зато би требало очекивати да следи ону политику на Балкану која подразумева заокруживање западних интереса у региону. То је иста политика за коју се залаже и тврдо крило НАТО-а, а то је државност тзв. Косова у пуном капацитету и БиХ као унитарна држава, додаје Миливојевић.Логичан избор за наставак антируске политикеКако ствари стоје, потпуно је јасно да ће на кадровску политику и будући састав врха ЕУ утицати ситуација у Украјини. Фаворити су они који су у потпуности укомпоновани у западну стратегију у Украјини.Каја Калас се за Борељову наследницу до сада препоручила тврдом антируском политиком и тврдим залагањем за подршку Украјини, тако да није искључено да заиста и постане шеф европске дипломатије, с обзиром да ће таква политика остати доминантна и у наредном периоду.Каласова би као високи представник за спољну и безбедносну политику у првом реду имала у виду подршку Украјини у свим стратешким циљевима Брисела – у првом реду то је приступање Украјине и Молдавије Европској унији. У том смислу би она, према његовим речима, кључну улогу у том процесу. Исто важи и за Молдавију, односно на све оно што је уперено против Русије, сматра он.Према писању „Политика“, иако место високог представника за спољне послове и безбедност важи као најнеизвесније, Каја Калас се због своје русофобије сматра као најпожељнији кандидат. Каласова је, прави избор географски, политички и дипломатски, пише „Политико“, али има и оних европских лидера који се прибојавају да ће се превише фокусирати на Русију, а запоставити друге кризне регионе, као што су Блиски исток и Африка.ЕУ у журби бира функционереИако се очекивало да преговори око тога ко ће заузети челне бриселске позиције трају месецима, очекује се да се европски лидери око тога договоре већ 17. јуна на неформалном самиту. Разлог томе је, како пише „Политико“, ослабљена позиција председника Француске, Емануела Макрона након пораза његове опције на европским парламентарним изборима.Такође, Макрон је расписао парламентарне изборе у Француској, па се такође очекује да његова пажња буде више усмерена на ту страну. Такође, сматра се да Брисел себи не може да приушти много времена за ценкање око функција, с обзиром да се на украјинском фронту ствари не развијају баш најповољније по Запад, као и чињеница да на америчким председничким изборима Доналд Трамп има веома велике шансе да победи.И док је договор око Фон дер Лајенове, Метсоле и Каласове прошао релативно лако, копља се ломе око тога ко ће наследити Шарла Мишела на месту председника Европске комисије. На функцији номиналног шефа европске наддржаве могли би се наћи бивши португалски премијер Антонио Кошта или председница данске владе Мете Фредериксен.Португалац важи за фаворита, међутим, његове шансе угрожава корупционашки скандал, због кога је у новембру прошле године морао да поднесе оставку. Кошта је омиљен међу европским политичарима, воли га и Макрон, који са њим, како је рекао један неименовани француски дипломата, води интелектуалне расправе.Формални договор око тога ко ће се наћи на највишим функцијама у Бриселу, према писању „Политика“, европски лидери ће се договорити на самиту 27. и 28. јуна, а Урсула фон дер Лајен би могла да постане нови/стари шеф Европске комисије на гласању у Европском парламенту 18. јула.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240613/nemacka-vise-nema-patriota-za-ukrajinu-1173552720.html
брисел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, каја калас, европска унија (еу), жозеп борељ, урсула фон дер лајен, брисел
свет, свет – политика, каја калас, европска унија (еу), жозеп борељ, урсула фон дер лајен, брисел
Спремају се европски јастребови за акцију против Русије и Србије
Ако естонска премијерка Каја Калас наследи Жозепа Бореља на месту високог представника за спољну и безбедносну политику ЕУ, требало би рачунати да ће бриселска бирократија постати заступник тврде западне политике према Балкану. То подразумева да ће се ЕУ залагати за заокруживање косовске државности и унитаризацију БиХ.
Овако некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар, др Зоран Миливојевић, коментарише најаве да би председница естонске владе Каја Калас могла да постане шефица европске дипломатије и на том месту замени Жозепа Бореља.
Као најозбиљнијег кандидата за Борељовог наследника, Каласову је поменуо бриселски „Политико“, који такође пише да ће највиша места у бриселском бирократском апарату задржати и досадашња председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, као и председница Европског парламента Роберта Метсола.
Према Миливојевићевим речима, Каласова је припадник тврдог западног крила и зато би требало очекивати да следи ону политику на Балкану која подразумева заокруживање западних интереса у региону. То је иста политика за коју се залаже и тврдо крило НАТО-а, а то је државност тзв. Косова у пуном капацитету и БиХ као унитарна држава, додаје Миливојевић.
„Њено посредовање у дијалогу између Београда и Приштине може се већ сада дефинисати као пуна подршка западним интересима и циљевима у наступу спољнополитичке службе ЕУ, уколико она дође на то место“, истиче он.
Логичан избор за наставак антируске политике
Како ствари стоје, потпуно је јасно да ће на кадровску политику и будући састав врха ЕУ утицати ситуација у Украјини. Фаворити су они који су у потпуности укомпоновани у западну стратегију у Украјини.
„У том смислу и кандидатура Каје Калас је логична последица таквог приступа. Пошто украјинска политика доминира у наступу Запада, а ЕУ у томе има, рекао бих, важну и водећу улогу, то је и кандидатура некога из круга земаља које су најоштрије у антируској политици сасвим логична последица. Ту су, у првом реду, Пољска и балтичке државе, такозвано „источно крило“, које је ослонац западне политике везано за Украјину и против је Русије“, објашњава Миливојевић.
Каја Калас се за Борељову наследницу до сада препоручила тврдом антируском политиком и тврдим залагањем за подршку Украјини, тако да није искључено да заиста и постане шеф европске дипломатије, с обзиром да ће таква политика остати доминантна и у наредном периоду.
„Запад од те политике неће одустати, посебно што се ствари и на фронту неповољно развијају, а то је једна од окосница западне стратегије када је реч о Европи, када је реч о супротстављању колективном Југу, пре свега Русији и Кини. Тако да то треба очекивати“, додаје Миливојевић.
Каласова би као високи представник за спољну и безбедносну политику у првом реду имала у виду подршку Украјини у свим стратешким циљевима Брисела – у првом реду то је приступање Украјине и Молдавије Европској унији. У том смислу би она, према његовим речима, кључну улогу у том процесу. Исто важи и за Молдавију, односно на све оно што је уперено против Русије, сматра он.
Према писању „Политика“, иако место високог представника за спољне послове и безбедност важи као најнеизвесније, Каја Калас се због своје русофобије сматра као најпожељнији кандидат. Каласова је, прави избор географски, политички и дипломатски, пише „Политико“, али има и оних европских лидера који се прибојавају да ће се превише фокусирати на Русију, а запоставити друге кризне регионе, као што су Блиски исток и Африка.
ЕУ у журби бира функционере
Иако се очекивало да преговори око тога ко ће заузети челне бриселске позиције трају месецима, очекује се да се европски лидери око тога договоре већ 17. јуна на неформалном самиту. Разлог томе је, како пише „Политико“, ослабљена позиција председника Француске, Емануела Макрона након пораза његове опције на европским парламентарним изборима.
Такође, Макрон је расписао парламентарне изборе у Француској, па се такође очекује да његова пажња буде више усмерена на ту страну. Такође, сматра се да Брисел себи не може да приушти много времена за ценкање око функција, с обзиром да се на украјинском фронту ствари не развијају баш најповољније по Запад, као и чињеница да на америчким председничким изборима Доналд Трамп има веома велике шансе да победи.
И док је договор око Фон дер Лајенове, Метсоле и Каласове прошао релативно лако, копља се ломе око тога ко ће наследити Шарла Мишела на месту председника Европске комисије. На функцији номиналног шефа европске наддржаве могли би се наћи бивши португалски премијер Антонио Кошта или председница данске владе Мете Фредериксен.
Португалац важи за фаворита, међутим, његове шансе угрожава корупционашки скандал, због кога је у новембру прошле године морао да поднесе оставку. Кошта је омиљен међу европским политичарима, воли га и Макрон, који са њим, како је рекао један неименовани француски дипломата, води интелектуалне расправе.
Формални договор око тога ко ће се наћи на највишим функцијама у Бриселу, према писању „Политика“, европски лидери ће се договорити на самиту 27. и 28. јуна, а Урсула фон дер Лајен би могла да постане нови/стари шеф Европске комисије на гласању у Европском парламенту 18. јула.
