https://sputnikportal.rs/20240614/istrazivanje-ako-se-ovo-dogodi---makron-odlazi-1173607404.html
Истраживање: Ако се ово догоди - Макрон одлази
Истраживање: Ако се ово догоди - Макрон одлази
Sputnik Србија
Истраживања јавног мњења и анализа резултата европских избора сугеришу да би у Француској уједињена левица и Национално окупљање крајње деснице могли да победе... 14.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-14T11:13+0200
2024-06-14T11:13+0200
2024-06-14T11:15+0200
свет
свет
свет – политика
избори
француска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0c/1173520715_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_e6f2f9313d65d49ed4b05c125e24d564.jpg
Лидер републиканца Ерик Сиоти изазвао је унутрашњи удар предложивши да странка сарађује са крајњом десницом како би победила Макрона, а генерална секретарка Ени Женевар је сазвала састанак политичког комитета странке, преноси Политико.Сиоти се закључао у централу странке, а комитет је био приморан да се састане на другом месту, али је Сиоти на крају једногласно искључен.Марион Марешал из странке „Поновно освајање“, сестричина десничарке Марин Ле Пен, разговарала је о стварању уједињеног крајње десничарског фронта са Јорданом Барделом из странке Ле Пен Национално окупљањеТо би такође повећало бројке крајње деснице, омогућавајући странци „Поновно освајање“ да дода својих четири одсто подршке на 33 одсто који има Национално окупљање.У „Поновном освајању“ је, међутим, дошло до раздора између Марешал и председника Ерика Земура, који је јавно критиковао Марин Ле Пен.То је натерало Марешал да позове присталице да гласају за Национално окупљање и републиканце, чиме се вратила у политички камп своје тетке, што је Земур окарактерисао као издају.Пре две године, четири главне левичарске партије - комунисти, социјалисти, зелени и покрет Непокорена Француска (ЛФИ) Жан-Лика Меланшона, пристале су да воде уједињен леви фронт, а тиме су спречиле Макрона да обезбеди већину у парламенту.Коалиција се распала услед неслагања о ратовима у Украјини и Гази, а странке су засебно изашле на европске изборе.Поделе које су пре мање од недељу дана осликане као непремостиве, изгубиле су на значају након расписивања ванредних избора, а француска левица се ујединила у коалицији „Народни фронт“ како би доставила јединствене листе кандидата у сваком изборном округу у континенталној Француској, пише Политико.За разлику од про-Макроновог табора, који предводи премијер Габријел Атал, и Националног окупљања, који подржава Барделу да предводи владу, левица за сада избегава питање лидерства.Макрон је у недељу, након објављивања прелиминарних резултата избора за посланике ЕП, саопштио да распушта владу Француске и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.На изборима за ЕП Макронова странка Препород освојила је 14,56 одсто гласова, чиме је добила 13 мандата, док је странка Национално окупљање Марин Ле Пен освојила 30 мандата са 31,47 одсто гласова.Погледајте и:
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, избори, француска
свет, свет – политика, избори, француска
Истраживање: Ако се ово догоди - Макрон одлази
11:13 14.06.2024 (Освежено: 11:15 14.06.2024) Истраживања јавног мњења и анализа резултата европских избора сугеришу да би у Француској уједињена левица и Национално окупљање крајње деснице могли да победе коалицију председника Емануела Макрона на предстојећим ванредним изборима, а његова једина шанса да избегне пораз су поделе међу противницима.
Лидер републиканца Ерик Сиоти изазвао је унутрашњи удар предложивши да странка сарађује са крајњом десницом како би победила Макрона, а генерална секретарка Ени Женевар је сазвала састанак политичког комитета странке, преноси Политико.
Сиоти се закључао у централу странке, а комитет је био приморан да се састане на другом месту, али је Сиоти на крају једногласно искључен.
Марион Марешал из странке „Поновно освајање“, сестричина десничарке Марин Ле Пен, разговарала је о стварању уједињеног крајње десничарског фронта са Јорданом Барделом из странке Ле Пен Национално окупљање
То би такође повећало бројке крајње деснице, омогућавајући странци „Поновно освајање“ да дода својих четири одсто подршке на 33 одсто који има Национално окупљање.
У „Поновном освајању“ је, међутим, дошло до раздора између Марешал и председника Ерика Земура, који је јавно критиковао Марин Ле Пен.
То је натерало Марешал да позове присталице да гласају за Национално окупљање и републиканце, чиме се вратила у политички камп своје тетке, што је Земур окарактерисао као издају.
Пре две године, четири главне левичарске партије - комунисти, социјалисти, зелени и покрет Непокорена Француска (ЛФИ) Жан-Лика Меланшона, пристале су да воде уједињен леви фронт, а тиме су спречиле Макрона да обезбеди већину у парламенту.
Коалиција се распала услед неслагања о ратовима у Украјини и Гази, а странке су засебно изашле на европске изборе.
Поделе које су пре мање од недељу дана осликане као непремостиве, изгубиле су на значају након расписивања ванредних избора, а француска левица се ујединила у коалицији „Народни фронт“ како би доставила јединствене листе кандидата у сваком изборном округу у континенталној Француској, пише Политико.
За разлику од про-Макроновог табора, који предводи премијер Габријел Атал, и Националног окупљања, који подржава Барделу да предводи владу, левица за сада избегава питање лидерства.
Макрон је у недељу, након објављивања прелиминарних резултата избора за посланике ЕП, саопштио да распушта владу Француске и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.
На изборима за ЕП Макронова странка Препород освојила је 14,56 одсто гласова, чиме је добила 13 мандата, док је странка Национално окупљање Марин Ле Пен освојила 30 мандата са 31,47 одсто гласова.
