https://sputnikportal.rs/20240616/nekada-se-u-srbiji-gajila-za-pola-evrope-a-danas-samo-na-500-hektara-potrebna-je-posebna-dozvola-1173700238.html
Некада се у Србији гајила за пола Европе, а данас само на 500 хектара: Потребна је посебна дозвола
Некада се у Србији гајила за пола Европе, а данас само на 500 хектара: Потребна је посебна дозвола
Sputnik Србија
У Немачкој је од 1. априла дозвољено да се под одређеним условима гаји, продаје, купује и користи марихуана - индијска конопља. Законом о опојним дрогама... 16.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-16T18:35+0200
2024-06-16T18:35+0200
2024-06-16T18:35+0200
економија
економија
србија – економија
конопља
марихуана
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/12/1130779977_0:36:1399:823_1920x0_80_0_0_101d9cabeabd359b553e75efd06d3474.png
У Србији се, с времена на време, спомене да би било добро да се индијска конопља - марихуана користи у медицинске сврхе.Када се говори о конопљи или канабису, треба рећи да постоји две подврсте: индустријска конопља и индијска конопља - марихуана. Разлика између њих је у проценту психоактивне супстанце ТХЦ, која се налази у цвету. Индустријска конопља садржи мање од 0,3 процента ТХЦ-а, а индијска конопља - марихуана има знатно већи проценат ових супстанци.За сетву треба дозволаУ Србији се производњом индустријске конопље могу бавити правна и физичка лица и предузетници којима за то треба дозвола од Министарства пољопривреде.Дозвола се издаје ради гајење индустријске конопље – производње, односно промета психоактивне контролисане супстанце.Мора се тражити сваке године на основу предходно поднетог захтева, најкасније до 30. априла текуће године.У Војводини се некада индустријска конопља гајила на око 70.000 хектара, а данас су површине многоструко мање. Такође, кудеља, влакно које се добија прерадом конопље, било је чувено у Европи. „Нашим Правилником о условима гајења индустријске конопље је предвиђено гајење за семе и стабљику (влакно и поздер) па се део производње своди на производњу ових сировина. Други део производње се односи и на производњу хербе (цвета) конопље, која се прерађује у козметичке препарате или се извози“, наводи за „Дневник” руководилац Одељења за повртарске и алтернативне биљне врсте на Националном институту др Владимир Сикора.Код нас се, каже, по сазнањима Одељења за повртарске и алтернативне биљне врсте института, индустријска конопља гаји на свега 500 хектара.Пре Другог светског рата и за време Аустроугарске монархије подручје АП Војводине било је надалеко чувено по кудељарама, где се прерађивала кудеља - влака индустријске конопље, од којих су се правиле тканине, платна...Шта се догодило с производњом индустријске конопљеУ Оџацима је био центар, где је прерађивана четвртина европске производње и била берза за одређивање цене индустријске конопње за тржиште Европе.Сада се, према сазнањима Одељења за пољопривреду у Општини Оџаци, сетва индустријске конопље угасила.С обзиром на податке са терена, може се рећи да је индустријска конопља код нас биљка прошлости јер је све мање имамо посејане, али може да буде и биљка будућности, после легализације индијске конопље - марихуане у Немачкој.Влакна индустријске конопље су чврста, дуготрајна, еластична и отпорна на воду. Могу се користити за тканине, платна, ужад, конопце, шаторе, цераде, рибарске мреже, коњску опрему, обућу...Др Сикорта истиче да је индустријска конопља пролећна култура која се сеје у априлу, за чију сетву се користи механизација као и за друге пролећне биљне врсте.Сетва се обавља житном сејачицом, након чега се препоручује ваљање. Код нас се, услед густог пораста, сузбијање корова не ради као ни третирање против болести и штеточина. Најзахтевнији део технологије је жетва, која зависи од сврхе производње. За жетву семена се користе аксијални комбајни, а жетва стабљике је двофазна, уз кошење, превртање масе и балирање, најчешће у рол бале. Жетва цвета се на мањим парцелама обавља ручно, али постоје развијени и тракторски адаптери за ове намене.Килограм семена индустријске конопље, по сазнањима др Сикоре, кошта око 150 динара килограм, а цена тоне избалиране стабљике вреди око 150 евра.Принос семена је од 500 до 800 килограма по хектару, а стабљике 10 тона по хектару.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, конопља, марихуана, привреда и пољопривреда
економија, србија – економија, конопља, марихуана, привреда и пољопривреда
Некада се у Србији гајила за пола Европе, а данас само на 500 хектара: Потребна је посебна дозвола
У Немачкој је од 1. априла дозвољено да се под одређеним условима гаји, продаје, купује и користи марихуана - индијска конопља. Законом о опојним дрогама дозвољено је гајење опојне дроге и поседовање одређених количина одраслима, а од 1. јула биће дозвољено и колективно гајење. Ова регулатива изазвала је велике полемике у немачкој јавности.
У Србији се, с времена на време, спомене да би било добро да се индијска конопља - марихуана користи у медицинске сврхе.
Када се говори о конопљи или канабису, треба рећи да постоји две подврсте: индустријска конопља и индијска конопља - марихуана. Разлика између њих је у проценту психоактивне супстанце ТХЦ, која се налази у цвету. Индустријска конопља садржи мање од 0,3 процента ТХЦ-а, а индијска конопља - марихуана има знатно већи проценат ових супстанци.
У Србији се производњом индустријске конопље могу бавити правна и физичка лица и предузетници којима за то треба дозвола од Министарства пољопривреде.
Дозвола се издаје ради гајење индустријске конопље – производње, односно промета психоактивне контролисане супстанце.
Мора се тражити сваке године на основу предходно поднетог захтева, најкасније до 30. априла текуће године.
У Војводини се некада индустријска конопља гајила на око 70.000 хектара, а данас су површине многоструко мање. Такође, кудеља, влакно које се добија прерадом конопље, било је чувено у Европи.
„Нашим Правилником о условима гајења индустријске конопље је предвиђено гајење за семе и стабљику (влакно и поздер) па се део производње своди на производњу ових сировина. Други део производње се односи и на производњу хербе (цвета) конопље, која се прерађује у козметичке препарате или се извози“, наводи за „Дневник” руководилац Одељења за повртарске и алтернативне биљне врсте на Националном институту др Владимир Сикора.
Код нас се, каже, по сазнањима Одељења за повртарске и алтернативне биљне врсте института, индустријска конопља гаји на свега 500 хектара.
Пре Другог светског рата и за време Аустроугарске монархије подручје АП Војводине било је надалеко чувено по кудељарама, где се прерађивала кудеља - влака индустријске конопље, од којих су се правиле тканине, платна...
Шта се догодило с производњом индустријске конопље
У Оџацима је био центар, где је прерађивана четвртина европске производње и била берза за одређивање цене индустријске конопње за тржиште Европе.
Сада се, према сазнањима Одељења за пољопривреду у Општини Оџаци, сетва индустријске конопље угасила.
„Немамо информације да је на подручју општине лане било посејане конопље нити да се за сетву ове године неко припрема“, казао је за „Дневник” помоћник председника општине задужен за пољопривреду Андрија Хајду.
С обзиром на податке са терена, може се рећи да је индустријска конопља код нас биљка прошлости јер је све мање имамо посејане, али може да буде и биљка будућности, после легализације индијске конопље - марихуане у Немачкој.
Влакна индустријске конопље су чврста, дуготрајна, еластична и отпорна на воду. Могу се користити за тканине, платна, ужад, конопце, шаторе, цераде, рибарске мреже, коњску опрему, обућу...
Др Сикорта истиче да је индустријска конопља пролећна култура која се сеје у априлу, за чију сетву се користи механизација као и за друге пролећне биљне врсте.
Сетва се обавља житном сејачицом, након чега се препоручује ваљање. Код нас се, услед густог пораста, сузбијање корова не ради као ни третирање против болести и штеточина. Најзахтевнији део технологије је жетва, која зависи од сврхе производње. За жетву семена се користе аксијални комбајни, а жетва стабљике је двофазна, уз кошење, превртање масе и балирање, најчешће у рол бале. Жетва цвета се на мањим парцелама обавља ручно, али постоје развијени и тракторски адаптери за ове намене.
Килограм семена индустријске конопље, по сазнањима др Сикоре, кошта око 150 динара килограм, а цена тоне избалиране стабљике вреди око 150 евра.
Принос семена је од 500 до 800 килограма по хектару, а стабљике 10 тона по хектару.
