Отпад као ресурс - биогас решење за проблем депонија
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Производња биогаса је већ доказана технологија, а његови потенцијали за добијање електричне и топлотне енергије су велики. Све више се истиче и могућност производње биометана, а мото циркуларне економије „отпад као ресурс“ већ се доказује у пракси. Активније коришћење биогасних постројења такође би драстично смањило и загађеност од депонија.
Један од начина решавања проблема депонија у Србији било би раздвајање различитих врста отпада и њихово даље коришћење у енергетске сврхе. Пожари на депонијама, проблеми рециклаже и сортирања били би решени такође, а један од еколошки и економски најефикаснијих начина третирања органског отпада је управо у постројењима за биогас.
У биогасним постројењима се отпад не складишти само на еколошки прихватљив начин, већ добија и економску вредност – кроз производњу биогаса. Уместо да органски отпад заврши на депонијама, где би његовом разградњом били ослобођени метан и други гасови са ефектом стаклене баште, он може да се користи као вредан ресурс, чиме би се смањила количина отпада и неутралисао његов негативни утицај на околину.
Лидија Зелић, директорка удружења „Биогас Србија“ у „Енергији Спутњика“ наводи да се према доступним подацима у Србији годишње генерише више од два милиона тона комуналног отпада, од чега је велики део органског отпада. Он углавном завршава на депонијама, а због малог броја санитарних депонија, ова количина отпада представља велики притисак на постојеће депоније које, најчешће, не могу да збрину отпад на еколошки прихватљив начин.
Органски отпад је све оно што се производи на фармама, у фабрикама за прераду воћа, поврћа, кланицама… и уопште при производњи хране. Трансформација органског отпада у обновљиву енергију је потпуно заокружен процес, без штетних вишкова.
Постоји огроман притисак на депоније које су затрпане отпадом, а ми имамо јако мало санитарних депонија и самим тим су се постројења за биогас искристалисала као одличан начин збрињавања свег органског отпада. Србија има законе који се тичу менаџмента отпада, али можда би требало да се мало ригорозније спроводе када је реч о индустрији. Што се тиче остатака из пољопривреде, њих називамо остацима јер могу поново да се употребе, рекла је Лидија Зелић.
Почеци
Године 2009. изашао је први сет мера који је уредио биогас сектор код нас, односно донет је први закон по којем су кренула са радом прва три биогас постројења у Србији. Та постројења и даље раде и, како каже Зелић, врло су успешна.
Следећа уредба донета је 2013. године и она није била врло атрактивна за инвеститоре. По тој уредби није изграђено ниједно биогас постројење и тако је било све до 2016. године, када је донета најповољнија уредба до сада и по тада установљеној тарифи су почела са радом сва биогас постројења.
Ветрењаче у Банату
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Тренутно у Србији има 39 биогас постројења и она раде у пуном капацитету, а постоји још 79 постројења у привредном статусу повлашћеног произвођача. Ово, објашњава наша саговорница, значи да су они аплицирали за рад за производњу електричне енергије из биогаса по претходној уредби из 2016. године.
Ветар дува, прави се струја. Сунце сија, такође се прави струја. Међутим, за наша биогас постројења је неопходна конкретна сировина. То је на неки начин и препрека за наше биогас произвођаче, с обзиром на то да се та врста сировине у Србији откупљује.
Шта све спада у биогас материјале
Сва храна са истеклим роком трајања спада у биогас сировину, као и индустријски отпад, органске фракције комуналног отпада, остаци из пољопривреде који се, за сада, највише користе у ову сврху. Тек неколико постројења користи отпад од хране из супермаркета и они имају посебне машине које отпакују и сортирају тај отпад, како би га користиле за производњу биогаса.
Производња биогаса је најеколошкије и најекономичније решење. Ту се практично ради разлагање тог органског отпада у условима без присуства кисеоника. То је у потпуности заокружен процес. У моменту када се разложи тај отпад у тим великим дигесторима, генерише се биогас који има 50-75 одсто метана, ЦО2 и других елемената у траговима. Ту се не испуштају никакви гасови јер се то одвија у херметички затвореним судовима и у строго контролисаним условима. Тако генерисан биогас се одводи на постројења где се производи електрична и топлотна енергија. Касније се сва та електрична енергија испоручује „на мрежу“, односно сви биогас оператери предају енергију ЕПС-у, добијајући заузврат одређену тарифу, објашњава Лидија Зелић.
Рафови са прехрамбеним производима у продавници
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Нема потребе за природним гасом
Србија је традиционално пољопривредна земља са око 65 одсто покривености тла пољопривредним површинама. Уколико бисмо искористили само те остатке из пољопривреде, који тренутно праве проблем у смислу загађења, спаљују се и збрињавају на еколошки неадекватан начин, могли бисмо да добијемо 500 мегавата из биогаса, тврди наша саговорница. Уколико би сав тај биогас био пречишћен до нивоа метана, односно уколико би се од њега правио биометан, то би подмирило 50 одсто потреба Србије за природним гасом.
Без икаквих претеривања, ми бисмо могли да подмиримо комплетну потражњу Србије за природним гасом и то је стратешки врло значајно за енергетику Србије и наравно тиме решавамо и велики еколошки проблем. У истој количини у којој би се искористили ти пољопривредни остаци, после процеса производње биогаса ми добијамо висококвалитетно ђубриво које може да се користи чак и у органској производњи хране. Корист је велика управо за пољопривреднике.
Жетва жита
© Sputnik / Илья Наймушин
Вредно ђубре
Отпад је, каже Зелић, врло вредан ресурс, што је и први постулат нечега што се зове циркуларна економија, чији је биогас најбољи пример. Из отпада као вредног ресурса се производи електрична енергија и то чини заокружен процес. Након свега, не остаје ниједан други остатак, осим висококвалитетног ђубрива које поспешује и подржава органску пољопривреду.
Биогас је шест пута ефикаснији од конверзије примарне у електричну енергију него што је соларна енергија, а четири пута је ефикаснији од ветра. Једноставно се прави више струје.
Проблем је, објашњава Лидија Зелић, у томе што у Србији постоји само 10 санитарних депонија за читаву земљу и што велика количина отпада завршава свуда наоколо, па долази до еколошких катастрофа. Ипак, верује наша саговорница, у једном моменту ће сав тај отпад морати негде да се пошаље, па ће људи постати свесни биогас постројење, њихове практичности и значаја.
Мислим да је већи проблем у томе што код нас још увек нису дошла на ред нека еколошка питања која су заиста горућа. Наш допринос је што покушавамо да заговарамо наратив да биогас постројења пре свега решавају велике еколошке проблеме. Та производња електричне и топлотне енергије само су последица еколошког збрињавања органског отпада и то би тако и требало да буде, закључује Зелић.
