Из дубине океана снимљен сигнал од шест секунди: Ово би могло да реши мистерију стару десет година
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Британски научници открили су сигнал који би могао да помогне у решавању мистерије лета МХ370 „Малезија ерлајнза“.
Истраживачи из Кардифа анализирали су податке са хидрофона - подводних микрофона - који су ухватили сигнал од шест секунди снимљен отприлике у време када се верује да се авион срушио у Индијски океан након што је остао без горива.
Предложили су наставак тестирања како би се утврдила тачна локација несталог авиона.
„Боинг 777“ „Малезија ерлајнза“ нестао је пре више од 10 година, 8. марта 2014. године, а у њему је било 239 људи.
Потрага за несталим авионом траје годинама, напори до сада нису уродили плодом, а нестанак авиона остаје једна од највећих мистерија авијације.
Удар авиона у море немогуће не детектовати
„Боинг 777“ тежак је 200 тона и вероватно се срушио у океан брзином од 200 метара у секунди, а кинетичка енергија ослобођена таквим ударом је еквивалентна малом земљотресу, који би био довољан да га хидрофони сниме хиљадама километара далеко.
Постоје две хидроакустичне станице које могу да детектују такав сигнал. Једнаје у Кејп Лиувину у западној Аустралији, а другаје на британској територији Дијего Гарсија у Индијском океану.
Онесу успостављени као део надзорног режима Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних проба. Обе локације су биле оперативне у време када се верује да је МХ370 пао у Индијски океан.
Undersea microphones aka hydrophones recorded a 6-second sound 10 yrs ago. The recording was recently discovered & analysed by Cardiff-based researchers. The wreckage site of MH370 may have finally located near the coast of southwest Australia.https://t.co/eOF1VUWoHo pic.twitter.com/OP33OPrNuD
— ＨＧ 阿積 (@ohgkg) June 18, 2024
Хидроакустичке станице су раније детектовале карактеристичне сигнале притиска од пада авиона, као и земљотреса различитих величина на удаљеностима већим од 4.800километара.
У свом истраживању, тим Универзитета у Кардифу идентификовао је један сигнал који је одговарао уском временском оквиру када је летелица могла да се сруши у океан 8. марта 2014. Снимљен је на станици Кејп Лиувин, али није примећен на станици Дијего Гарсија.
„С обзиром на осетљивост хидрофона, мало је вероватно да велика летелица која удари у површину океана не би оставила видљив траг притиска, посебно на оближњим хидрофонима, рекао је истраживач др Усама Кадри.
Његов тим верује да би даља истраживања могла да разоткрију мистерију на сличан начин на који је подморница аргентинске морнарице „АРА Сан Хуан“, пронађена на морском дну годину дана након имплозије 15. новембра 2017. која ју је бацила у дубине јужног Атлантика.
Пронашли су брод након што су детонирали гранате у океану како би симулирали експлозију на подморници, а затим упоредили сигнале са оних са звуковима које су ухватили хидрофони када је експлодирала.
Као резултат тога, пронашли су олупину на дубини већој од 900 метара и 466 километара од обале Аргентине.
Потреба за експериментом
Др Кадри сматра да би се исти експеримент могао урадити и у овом случају.
„Када би се утврдило да су сигнали повезани, то би значајно сузило, готово прецизно одредило локацију летелице. С друге стране, ако се утврди да сигнали нису повезани, то би указивало на потребу да надлежни преиспитају временски оквир или локацију утврђену досадашњим напорима званичне потраге“, рекао је он.
Велика Британија је већ одиграла кључну улогу у одређивању подручја претраге.
Две недеље након нестанка „Инмарсат“, британска компанија за сателитске телекомуникације, открила је да је сателитска јединица авиона одговарала на захтеве сваки сат након што је нестала с других радара. Сарадња са „UK Air Investigations Branch“ пружила је истражитељима потенцијалну област за претрагу.
Током три године, Аустралија, Сједињене Државе, Кина и Малезија истражиле су 119.140 квадратних километара морског дна југозападно од Перта.
У 2015. и 2016. години, крхотине су се појавиле на обали и на неколико острва у Индијском океану, укључујући Реунион, а неке су доплутале и на обалу Африке. Приватни предузетник „Ocean Infinity“ покренуо је нову потрагу у јануару 2018. године, али после шест месеци није ништа пронађено.
„Нестанак МХ370 мотивисао је овај рад јер је покренуо питања о способности откривања пада авиона у океану и потенцијалној употреби хидроакустичне технологије за помоћ у потрази и спасавању. Нажалост, нисмо успели да пронађемо сигнал са потребном сигурношћу да започнемо нову потрагу за несталим авионом. Међутим, ако надлежни буду поштовали препоруке, можемо проценити релевантност уочених сигнала који би потенцијално расветлили локацију МХ370“, закључио је Кадри.
