https://sputnikportal.rs/20240619/pronadjeno-najstarije-vino-na-svetu-u-2000-godina-staroj-rimskoj-grobnici-1173851061.html
Пронађено најстарије вино на свету у 2.000 година старој римској гробници
Пронађено најстарије вино на свету у 2.000 година старој римској гробници
Sputnik Србија
Најстарије вино на свету у течном облику пронађено је једној римској гробници. Има црвено-браон боју, подсећа на шери, а гробница у којој је нађено, била је... 19.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-19T23:00+0200
2024-06-19T23:00+0200
2024-06-19T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
вино
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111952/21/1119522172_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_d6ef9ce0febef21eee05b7b50f5fc922.jpg
Вино је добило црвенкасто-браон боју због хемијских реакција које су се десиле током 2.000 година откако је као најпре бело, сипано у погребну урну. Нађено је у јужној Шпанији – на месту где су у гробници из доба Старог Рима, и посмртни остаци особа које су ту сахрањене.Анализа стручњака са Универзитета у Кордоби потврдила је да је течност унутар урне – која је пронађена у реткој, нетакнутој римској гробници која је случајно откривена у андалузијском граду Кармона пре пет година – вино.Пре овог открића, које је објављено у часопису Journal of Archaeological Science: Reports, најстарије вино сачувано у течном стању била је боца вина Шпајер, која је ископана из римске гробнице у близини немачког града Шпајера 1867. године. Утврђено је да вино датира из 325. године.Шпанска урна је пронађена 2019. године током реновирања породичне куће, на чијем је имању вино и пронађено.Гробница има осам одељења, од којих су шест имале урне направљене од кречњака, пешчара или стакла и олова. Свака урна садржи кремиране остатке костију једне особе, а на две урне су исписана имена покојника: Хиспане и Сеницио.Хемијски елементи слични онима у данашњим винимаПронађен је још и златни прстен украшен са приказом лица бога Јануса. Археолози су нашли и металне ноге стола на коме су тела кремирана.Када је о вину реч, дуже време се мислило да је реч о резузлтатима поплаве и кондензације. Ипак, Руиз Аребола и његов тим су, нешто више од пет литара црвенкасте течности у стакленој посуди, почели да анализирају.Тестови су показали да има пе-ха вредност од 7,5, и да садржи хемијске елементе веома сличне онима у данашњим винима.„Тражили смо биомаркере, хемијска једињења која вам недвосмислено говоре шта је одређена супстанца. У овом случају, тражили смо полифеноле искључиво из вина – и пронашли смо седам винских полифенола. Упоредили смо те полифеноле са онима из вина из овог дела Андалузије и поклапали су се. Дакле, то је потврдило да је у питању вино. Следеће што је требало урадити је било да се утврди да ли је у питању бело или црно вино“, објаснио је Аребола, преноси Гардијан.Недостатак сирингинске киселине, која настаје када се главни пигмент у црвеним винима распадне, јасно је указивао на бело вино – као и локални римски мозаици који приказују људе како газе бело грожђе.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111952/21/1119522172_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_cb0bf9007e0ae76a71000e4a9eae2892.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, вино
наука и технологија, археологија, вино
Пронађено најстарије вино на свету у 2.000 година старој римској гробници
Најстарије вино на свету у течном облику пронађено је једној римској гробници. Има црвено-браон боју, подсећа на шери, а гробница у којој је нађено, била је нетакнута 2.000 година.
Вино је добило црвенкасто-браон боју због хемијских реакција које су се десиле током 2.000 година откако је као најпре бело, сипано у погребну урну. Нађено је у јужној Шпанији – на месту где су у гробници из доба Старог Рима, и посмртни остаци особа које су ту сахрањене.
Анализа стручњака са Универзитета у Кордоби потврдила је да је течност унутар урне – која је пронађена у реткој, нетакнутој римској гробници која је случајно откривена у андалузијском граду Кармона пре пет година – вино.
Пре овог открића, које је објављено у часопису Journal of Archaeological Science: Reports, најстарије вино сачувано у течном стању била је боца вина Шпајер, која је ископана из римске гробнице у близини немачког града Шпајера 1867. године. Утврђено је да вино датира из 325. године.
Шпанска урна је пронађена 2019. године током реновирања породичне куће, на чијем је имању вино и пронађено.
„Морате да похвалите дух власника куће који је одмах позвао градско Археолошко одељење. Археолози су брзо схватили да је гробница невероватно необична јер је била нетакнута и – неопљачкана“, рекао је Хосе Рафаел Руиз Аребола, органски хемичар са Универзитета у Кордоби који је водио процес анализе вина.
Гробница има осам одељења, од којих су шест имале урне направљене од кречњака, пешчара или стакла и олова. Свака урна садржи кремиране остатке костију једне особе, а на две урне су исписана имена покојника: Хиспане и Сеницио.
Хемијски елементи слични онима у данашњим винима
Пронађен је још и златни прстен украшен са приказом лица бога Јануса. Археолози су нашли и металне ноге стола на коме су тела кремирана.
Када је о вину реч, дуже време се мислило да је реч о резузлтатима поплаве и кондензације. Ипак, Руиз Аребола и његов тим су, нешто више од пет литара црвенкасте течности у стакленој посуди, почели да анализирају.
Тестови су показали да има пе-ха вредност од 7,5, и да садржи хемијске елементе веома сличне онима у данашњим винима.
„Тражили смо биомаркере, хемијска једињења која вам недвосмислено говоре шта је одређена супстанца. У овом случају, тражили смо полифеноле искључиво из вина – и пронашли смо седам винских полифенола. Упоредили смо те полифеноле са онима из вина из овог дела Андалузије и поклапали су се. Дакле, то је потврдило да је у питању вино. Следеће што је требало урадити је било да се утврди да ли је у питању бело или црно вино“, објаснио је Аребола,
преноси Гардијан.
Недостатак сирингинске киселине, која настаје када се главни пигмент у црвеним винима распадне, јасно је указивао на бело вино – као и локални римски мозаици који приказују људе како газе бело грожђе.