https://sputnikportal.rs/20240621/grafit-pastira-otkrio-arheolozima-misteriju-o-istoriji-grckog-akropolja-1173980209.html
Графит пастира открио археолозима мистерију о историји грчког Акропоља
Графит пастира открио археолозима мистерију о историји грчког Акропоља
Sputnik Србија
Графит који је направио пастир у старој Грчкој помогао је археолозима да открију дугогодишњу мистерију о историји Акропоља у Атини. 21.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-21T23:00+0200
2024-06-21T23:00+0200
2024-06-21T23:00+0200
наука и технологија
наука
археологија
грчка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/15/1173980020_0:387:2733:1924_1920x0_80_0_0_ed37025e2c035694cd656bd0f4fe3704.jpg
Партенон је светски познато археолошко налазиште са милионима који сваке године посећују храм на стеновитом брду Атине.Међутим, археолози су дуго расправљали о томе да ли су на Акропољу постојали храмови много пре Партенона, преноси Индепендент.Истраживачи су пронашли графите које је нацртао пастир по имену Микон који је живео у 6. веку пре нове ере, а који приказује храм на Акропољу пре Партенона. Потписивањем свог цртежа одређеним алфабетима, Микон је дозволио да се графит датира.Археолози кажу да је верзија грчког алфабета коју је користио веома древна, што указује да је цртеж направљен још у 6. веку пре нове ере."Цртеж мора бити најмање 50 година старији од Партенона, који је започет око 450. године пре нове ере", сматрају експерти.Усред мермерног изданка око 20 км југоисточно од Атине, археолози су пронашли подручје прекривено са преко 2.000 цртежа које су највероватније израдили пастири и козари од пастира и козара.Међу овим цртежима истиче се Миконов графит велике храмске грађевине – са стубовима и степеницама.Овај графит је деценијама старији од Партенона, према студији објављеној у Американ џурнал оф археолоџи.Истраживачи су претпоставили постојање древних храмова старијих од Партенона на Акропољу. Познато је да су у инвазији персијске војске 480. пре Христа уништене зграде подигнуте у то време на Акропољу у Атини. Старогрчки документи пре персијског напада такође указују на неколико структура у региону. Један такав декрет се односи на објекат који се назива "Хекатомпедон" на Акропољу, што значи "од сто стопа", који је коришћен у помало двосмислену сврху "складишта блага". Иако је ово дало неке назнаке о карактеристикама изгубљеног објекта, његова тачна природа била је предмет расправе. Неки су сматрали да је Хекатомпедон који се спомиње у декрету вероватно био храм, док су други тврдили да је то морало бити отворено двориште. Миконов графит је коначно разјаснио ову дебату. Користећи одређени члан, пастир се у свом графиту позивао на "конкретну зграду", примећује се у студији. Пошто је Микон свој цртеж храма назвао "Хекатомпедон", то значи да се израз у декрету такође односи на храм.Истраживање такође указује на то да су пастири током овог периода били донекле писмени, супротно ономе што се мислило.Погледајте и:
грчка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/15/1173980020_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_2f3f804213019bdfa7228f0e9054f774.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, археологија, грчка
наука, археологија, грчка
Графит пастира открио археолозима мистерију о историји грчког Акропоља
Графит који је направио пастир у старој Грчкој помогао је археолозима да открију дугогодишњу мистерију о историји Акропоља у Атини.
Партенон је светски познато археолошко налазиште са милионима који сваке године посећују храм на стеновитом брду Атине.
Међутим, археолози су дуго расправљали о томе да ли су на Акропољу постојали храмови много пре Партенона,
преноси Индепендент.
Истраживачи су пронашли графите које је нацртао пастир по имену Микон који је живео у 6. веку пре нове ере, а који приказује храм на Акропољу пре Партенона. Потписивањем свог цртежа одређеним алфабетима, Микон је дозволио да се графит датира.
Археолози кажу да је верзија грчког алфабета коју је користио веома древна, што указује да је цртеж направљен још у 6. веку пре нове ере.
"Цртеж мора бити најмање 50 година старији од Партенона, који је започет око 450. године пре нове ере", сматрају експерти.
Усред мермерног изданка око 20 км југоисточно од Атине, археолози су пронашли подручје прекривено са преко 2.000 цртежа које су највероватније израдили пастири и козари од пастира и козара.
Међу овим цртежима истиче се Миконов графит велике храмске грађевине – са стубовима и степеницама.
Овај графит је деценијама старији од Партенона, према студији објављеној у Американ џурнал оф археолоџи.
Истраживачи су претпоставили постојање древних храмова старијих од Партенона на Акропољу. Познато је да су у инвазији персијске војске 480. пре Христа уништене зграде подигнуте у то време на Акропољу у Атини. Старогрчки документи пре персијског напада такође указују на неколико структура у региону. Један такав декрет се односи на објекат који се назива "Хекатомпедон" на Акропољу, што значи "од сто стопа", који је коришћен у помало двосмислену сврху "складишта блага".
Иако је ово дало неке назнаке о карактеристикама изгубљеног објекта, његова тачна природа била је предмет расправе. Неки су сматрали да је Хекатомпедон који се спомиње у декрету вероватно био храм, док су други тврдили да је то морало бити отворено двориште.
Миконов графит је коначно разјаснио ову дебату. Користећи одређени члан, пастир се у свом графиту позивао на "конкретну зграду", примећује се у студији. Пошто је Микон свој цртеж храма назвао "Хекатомпедон", то значи да се израз у декрету такође односи на храм.
"Укратко, Миконов графит је јединствен документ из друге половине шестог века пре нове ере који приказује зграду са колонадом, вероватно храм, названу 'Хекатомпедон' ", тврде археолози, напомињући да то сугерише да овај израз односио на храм, са вероватном, иако неизвесном, локацијом на јужној страни Акропоља из архајског периода.
Истраживање такође указује на то да су пастири током овог периода били донекле писмени, супротно ономе што се мислило.