https://sputnikportal.rs/20240622/hoce-li-cene-kredita-padati-1173725619.html
Хоће ли цене кредита падати
Хоће ли цене кредита падати
Sputnik Србија
Иако је одлука Европске централне банке о померању референтне каматне стопе добар сигнал за финансијска тржишта, то не значи да ће се цене кредита колико сутра... 22.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-22T09:51+0200
2024-06-22T09:51+0200
2024-06-22T09:51+0200
економија
србија – економија
камате
стамбени кредит
кредити
банке
народна банка србије
европска централна банка
еурибор
референтна каматна стопа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0a/1153901465_0:0:1348:759_1920x0_80_0_0_cfa077cb258d9d11626d32a055d09bc5.jpg
Овако финансијски консултант и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић коментарише могућност добијања повољнијих стамбених кредита након смањења референтне каматне стопе,Референтна камтна стопа коју одређују централне банке, попут Народне банке Србије или Европске централне банке, је нешто на основу чега се одређују каматне стопе пословних камата, из којих се узимају кредити. Да би се спречила висока инфлација до које је дошло у протеклих неколико година, централне банке су подизале референтну каматну стопу како би поскупеле узимање кредита и утицале на мању потрошњу и смањење инфлације. Након дужег времена, смањена је референтна каматна стопа за 0,25 одсто, што би требало да утиче на смањење камате на кредите.Када се референтна каматна стопа помери, временски период док се то не прелије у финансијски систем траје између три до шест месеци. Ово значи да би се тек у новембру или децембру све то могло осетити у месечним ратама, у зависности наравно од тога када је и колики кредит узет. На тај начин би се, објашњава наш саговорник, осетило снижавање еурибора и месечне рате.Кеш или кредит?Васић истиче да је на нашим просторима у последњих пар година, можда чак и деценију, владала сразмера између стамбених и готовинских кредита, јер се они подједнако узимају. Од укупног пласмана ка грађанима, педесет одсто чине стамбени кредити, а четрдесет осам су готовински, док два одсто представљају потрошачки кредити.Економија и политикаНародна банка Србије углавном следи Европску централну банку, будући да у Србији европске банке чине 90 одсто банкарског тржишта. Након одлуке коју је донела Европска банка, и у Србији се снизила референтна каматна стопа. Васић је, као неко ко прати економска кретања, сматрао да ће до те промене доћи тек месец дана или чак два месеца након одлуке у Европи, али је Народна банака Србије сматрала да је сада прави тренутак за такву измену.Васић објашњава да тренутно влада инфлација у коридорима од 3+1,5 са горњом границом 4,5 и врло могућом тенденцијом да се до краја године вратимо на ниво када је на месечном нивоу инфлација износила 3 одсто.Ово се, наравно, не односи на све оне који имају фиксне каматне стопе, односно кредите, будући да они увек имају исту месечну рату, закључио је Васић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0a/1153901465_267:0:1292:769_1920x0_80_0_0_c0b83679bf79f9cf6b4ba22f0b73d46e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – економија, камате, стамбени кредит, кредити, банке, народна банка србије, европска централна банка, еурибор, референтна каматна стопа
србија – економија, камате, стамбени кредит, кредити, банке, народна банка србије, европска централна банка, еурибор, референтна каматна стопа
Хоће ли цене кредита падати
Иако је одлука Европске централне банке о померању референтне каматне стопе добар сигнал за финансијска тржишта, то не значи да ће се цене кредита колико сутра снизити. Тек би се са неким наредним снижењем могла осетити промена у џеповима грађана, што се неће десити пре краја ове или наредне године, али је добар показатељ тржишних тенденција.
Овако финансијски консултант и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић коментарише могућност добијања повољнијих стамбених кредита након смањења референтне каматне стопе,
Референтна камтна стопа коју одређују централне банке, попут Народне банке Србије или Европске централне банке, је нешто на основу чега се одређују каматне стопе пословних камата, из којих се узимају кредити. Да би се спречила висока инфлација до које је дошло у протеклих неколико година, централне банке су подизале референтну каматну стопу како би поскупеле узимање кредита и утицале на мању потрошњу и смањење инфлације. Након дужег времена, смањена је референтна каматна стопа за 0,25 одсто, што би требало да утиче на смањење камате на кредите.
Када се референтна каматна стопа помери, временски период док се то не прелије у финансијски систем траје између три до шест месеци. Ово значи да би се тек у новембру или децембру све то могло осетити у месечним ратама, у зависности наравно од тога када је и колики кредит узет. На тај начин би се, објашњава наш саговорник, осетило снижавање еурибора и месечне рате.
Иако до тога неће доћи пре краја ове године или почетка следеће, то је добар је тренд и то је оно што је позитивно. У преводу, цена кредита се у принципу није мењала у односу на ону од пре месец дана, али има тенденцију да већ на јесен или до краја године можемо очекивати снижење.
Васић истиче да је на нашим просторима у последњих пар година, можда чак и деценију, владала сразмера између стамбених и готовинских кредита, јер се они подједнако узимају. Од укупног пласмана ка грађанима, педесет одсто чине стамбени кредити, а четрдесет осам су готовински, док два одсто представљају потрошачки кредити.
На овим нашим просторима људи воле готовину, то је један од начина да допуните буџет, решите неке мање потребе износа од неколико стотина хиљада динара. Такође, када узимају стамбене кредите, људи често узму и готовински кредит како би уредили стан.
Народна банка Србије углавном следи Европску централну банку, будући да у Србији европске банке чине 90 одсто банкарског тржишта. Након одлуке коју је донела Европска банка, и у Србији се снизила референтна каматна стопа. Васић је, као неко ко прати економска кретања, сматрао да ће до те промене доћи тек месец дана или чак два месеца након одлуке у Европи, али је Народна банака Србије сматрала да је сада прави тренутак за такву измену.
Васић објашњава да тренутно влада инфлација у коридорима од 3+1,5 са горњом границом 4,5 и врло могућом тенденцијом да се до краја године вратимо на ниво када је на месечном нивоу инфлација износила 3 одсто.
То је врло могуће, уколико не дође до неких потреса на светским тржиштима због геополитичке ситуације и сукоба Русије и Украјине. У том смислу, исто као и за евро индексиране кредите са варијабилном каамтном стопом, тако и за наш пандан еурибору, он ће сигурно почети да пада са одложеним дејством од пар месеци.
Ово се, наравно, не односи на све оне који имају фиксне каматне стопе, односно кредите, будући да они увек имају исту месечну рату, закључио је Васић.